Sad i nekad

slika preuzeta sa: www.deviantart.com

Slušam neke političare kako ne dozvoljavaju da se prošli režim (na koji prošli misle,  đavo bi ga znao, valjda na Miloševićev) poređuje sa vladajućim jer to nikako ne može da bude isto. “To bi isto bilo kao kad bi se poredile babe i žabe. Zato se to prošlo vreme i ne može porediti sa sadašnjim. Ljudi treba da budu malo realniji i iskreniji prema sebi.”

Tako kažu oni, i ne samo da kažu, već i ljutito apeluju i strogo zabranjuju da se iznosi tvrdnja da je sad gore nego što je tada bilo jer to nikako nije istina. “To vreme mraka je odavno iza nas.” Kako narod samo zaboravlja uspehe i dostignuća ove Vlade, pitaju se oni… “Zar je narod zaboravio kako se nekad teško živelo?”

Kad malo bolje razmislim, u pravu su ti političari. Nije isto ! Nije gore ! Bolje je sada ! Njima  sigurno !  Tad su bili opozicija.

23 thoughts on “Sad i nekad

  1. Nemamo mi političare, Exxx.
    Imamo secikese, sitne i/ili prodane duše, metuzaleme i razne relikte, “nečiju” decu (žene, ćerke, kumove itd. – you name it), male, velike i najveće lopove, imamo i strvinare, krvoloke, mafioze, narkodilere, fašiste, i kombinacije svega navedenog, da ne nabrajam dalje – ali političare ne videh, osim ako nije do dioptrije. Mislim, ispravite me ako mi je šta promaklo…

  2. Jutros sam bila više od 4 h u bašti:čupala travu, zalivala cveće, tamanila puževe,raspoređivala mirisne listiće nane da se suše za zimu…I dođoh ovde, u surovu stvarnost.
    Nisi ti kriv Exxx, istomišljenici smo ali verujem da znaš gde mi je bilo bolje-u bašti ili ovde.
    Slažem se da je onima “gore ” bolje nego nama ali možda bi i nama bilo još gore kada bi na vlast došli oni koji su sada u opoziciji.
    Ono što je vidljivo svačijem oku:
    nema praznih rafova u prodavnicama i benzima u plastičnim bocama po ulicama, sada svega ima ali kupuje ko može,
    ranije je država kasnila sa isplatom penzija, sada se redovno isplaćuju, jeste da su na osnovu naloga MMf zamrznute na prošlogodišnjem nivou i time država diskretno pomaže starima da što pre odu u raj,
    već godinama je broj registrovanih nezaposlenih preko 700. ooo i nekoliko stotina hiljada onih koji rade u sivoj ekonomiji , zvanični razlozi za toliku nezaposlenost su mogući ali i ne ubedljivi

    ali nikako ne razumem gde odoše oni milioni eura od rasprodaje društvenih preduzeća, međunarodnih donacija i kredita i država sve zaduženija.

  3. Hm….zaboravan narod.
    90-tih se nije imalo sta kupiti, ako ne poranis ujutro nema `leba, mleka, a na ulje se cekalo u redovima kada stigne. Nije bilo nicega.
    Mnogi ni sada ne zive bolje, ali se bar ima kupiti, tada toga nije bilo.
    90-tih nisam vidjala kao sada pored kontejnera stare frizidere, krevete, televizore…sada ih ima skoro svakoga dana ponegde. Svako od nas je kupio racunar, mobilni…sada svi radnici moraju biti prijavljeni, tada ne, bacila sam 10 godina staza radeci neprijavljeno.
    Ne mislim da je sada gore, mada mnogo toga ne mogu da kupim pa blenem k`o dete u poslasticarnici, ali osnovno mogu a u vreme mraka nisam ni mogla ni imala sta.
    Tada se nije moglo ici nigde, sada moze, tada smo bilo omrazeni, sada nismo, dolazi nam svako…Tada smo imali ratove i bombarovanja i iste korupcije kao i sada, samo se nije smelo govoriti, imamo mir, ne ginu nam vise nasi.
    Malo li je da se kaze da je danas, ipak, mirnije i malo bolje?

    1. Draga Zelena,
      90-tih je, sa moje tačke gledišta, bilo bolje. Da uzmem samo zdravstveno stanje nacije: onda nismo bili prvi na top listama u svetu po broju obolelih, novoobolelih i umrlih od malignih oboljenja kao sada, nismo umirali kao muve od izlečivih i preventabilnih oboljenja, nije vam trebalo ko zna koliko da se (putem call-centra) zakažete za minut pregleda, stomatološka zaštita nije bila “na tržištu” i posledice toga su se videle na stanovništvu.
      Mi u poslednje vreme radimo kao u hitnoj – mislim, nije mi teško, navikla sam i na vađenje zuba uz lampicu vezanu za akumulator, ali to samo pokazuje gde smo sada. A – bez uvrede ikome – meni to deluje značajnije od punih rafova i mogućnosti da se putuje.
      Ja bih od svih dobrobiti stavila novi pasoš na prvo mesto, pa narednih 20 ostavila prazno… dok se ne domislim :).
      I varate se ako mislite da sada svi radnici “moraju” biti prijavljeni…

      1. Borislava, 90-tih sam radila u zdravstvu i imala platu za citavih 4 boksa cigara. Anestezije i plombe su se kupovale i nosile stomatologu, igle su bile debele da umres dok dobijes inekciju ili anesteziju, Kupovale su se rukavice za odlazak ginekologu. A penicilinski sokovi su bili svakoga dana sto kod odraslih tako i kod dece jer se penicilin dobijao iz nekih crvenih krstova ili tako nekih nevladinih oragnizacija. Zakazivanja su bila kao i danas s tim sto se desavalo da se ode na zakazani pregled i bude strajk medicinskih radnika pa sve ispocetka. Pa je u sred stomatoloske hirurgije nestajala voda, struja, bila na stolici licno ja. Sve je tada bilo nepredvidivo. Pa se na vatru sterilisali instrumenti jer je hirurgija morala da se zavrsi a konac iz umprofora ili ko zna odakle, dzemper da istrikas a ne ranu da zasivas. Ne znam da je sada tako, imadoh hirurgiju pre mesec dana..
        A posle bombi nije ni cudo sto nam se desavaju mutirane bolesti ko zna sta nam je padalo na glavu.
        Kako se to zaboravilo? Kako je to bilo bolje? Da li pacijenti kupuju anestezije kada dolaze sada da vade zub? Jedino je tada bilo vadjenje za dz a danas je 650 dinara, jedina razlika.

  4. U pravu si, skroz, što bi značilo, isto sranje, drugo pakovanje, a nama ništa bolje. Tonemo sve niže dok se oni ku*če! Evo, ne pada mi ni jedna stvar na pamet u čemu je, konkretno, meni, bolje. Neeee, ali zato mogu da napravim čitam spisak stvari u kojima sam totalitis, potonula i ne mogu da se iskobeljam. Onako u go*nima do nosa, pa malo višlje, pa malo niže. Samo da ne talasa! :?

    Vidi se po komentarima “kako nam je mnooooogo bolje” i kako smo svi puni jeda i jada, zar ne?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?

error: Content is protected !!