Moderni Vavilon

.Počeo sam da čitam bibliju. Stigao sam do prve strane i odustao. Pročitao sam i deset božjih zapovesti. Nasmejao se i glasno zaključio : »sve je uzalud. Sve je to jedan običan mit, klasična utopija napisana rukom odavno mrtvih ljudi. Da li su oni bili sveci koji su spoznali konačnu istinu ili obični ljudi sa predrasudima ostaje na nama da prihvatimo kako nam odgovara.«

Ne kradi. Ne laži. Ne čini preljube. Ljubi bližnjeg svog. I bla, bla, bla …

Ne. Ne ljubi. Ubij bližnjeg svog. Kradi, laži i preljube čini i bićeš bolje kotiran u društvu. Što više grehova počiniš, to si poštovaniji. Što si bolesniji to si potrebniji. Danas su potrebni bolesni i zavisni ljudi inače kome prodati toliko droge, alkohola, lekova, bombi, coca cole ako ne njima? Kome prodati toliko smrtonosnih stvari ako ne bolesnom čoveku u čijoj je glavi prethodno indoktrinirana ideja da mu je sve to potrebno, korisno i neophodno.

Počeo sam da čitam bibliju. Stigao do prve strane i odmah upitao: Zašto smo mi ljudi zapravo i stvoreni? Jer zato da bismo ratovali? Da bismo uništavali? Da bismo se ubijali i tako nekom pravili veliki profit? I ne shvatam zašto su se ljudi toliko vekova trudili, usavršavali i razvijali kada su postali samo ono što su danas – telesa bez trunke morala, osećanja i ljubavi. Usavršavali su se da bi stigli do samog vrha piramide opstanka i evolucije i sada kada su gotovo do njega i stigli zaslužili su da budu na njenom samom dnu.

I ko nam je prodao ideju o Bogu i time nas samo kontrolisao i nama manipulisao vekovima?

Trpite robovi do sudnjeg dana i verujte u gospoda svoga. Tada će svi grešnici biti kažnjeni a vi verni paćenici nagrađeni. Zlo će biti iskorenjeno. Pravda će konačno trijumfovati. HA, HA, HA.

»Ne lipši magarče do zelene trave.« To je samo još jedna vrsta manipulativnih sredstva koja su se pokazala vrlo efikasnim.

Međutim, sve bi bilo idealno kada čovek ne bi ni postojao. Onda ne bi bilo onog koji bi uništavao, ubijao i istrebljivao. Priroda bi trijumfovala a ne bi kao sada bila na pragu sopstvene smrti. Da smo na primer životinje, hrana, potomstvo i opstanak bile bi nam jedine preokupacije. Jači jede slabije. I to je to. Da smo biljke, potrebe bi nam bile još suženije. Našom egzistenijom ne bismo ugrožavali ostali živi svet. A ovako, kao ljudi, previše uzimamo od prirode, a ne dajemo gotovo ništa.

I soba nam je prepuna nameštaja od prvoklanog drveta. Za obroke koristimo uglavnom sve oblike mesa. Na podu nam je krzno od lava. Na zidu kljove od slona. Nosimo gaće od nerca i bunde od vizona. Svakog dana uzimamo sve više segmenata iz prirode, uništimo ih, izmenimo im obilk i onda ih koristimo da bi smo podmirili našu  bolesnu ljudsku svest. A za uzvrat šta dajemo prirodi? Pa, kako šta? Pa dajemo đubre, izmet, otrove, prljavštinu … Zagađujemo i trujemo što više možemo i tako se odužujemo prirodi. Ali, zašto se ja zgražavam od tih stvari kada danas ima ekstremno gorih. Da li sam zaboravio da je sada Novo doba, da je doba nevinosti odavno prošlo, ako je ikada i postojalo. Ljudi su oduvek bili zli, oholi i pohlepni. Međutim, sada su sve to u mnogo većim razmerama, jer kako su se usavršavali i napredovali, proporcionalno tome rasla je mržnja i zlo koju su gajili u svom biću. Ljudi su se otuđili, okrenuli leđa jedni drugima i gledali samo kako mogu da naude, napakoste i nanesu zlo.

Zato se ja pitam, zašto Bog, ako postoji, još uvek čeka? Zašto već jednom ne kaže dosta i »svojim mačem ne iseče glave onima koji su ih drugima sekli?« Zašto se već jednom, makar, ne pokaže i bar tako, ako već neće da sudi, malo uplaši te ponosne ljude koji više od ničega ne prezaju? Možda se Bog već prikazao i možda smo ga i videli. Možda nismo bili svesni da smo videli Boga? Možda sve pogrešno tumačimo. Možda smo sve pogrešno shvatili. Da bismo pronašli odgovore ili pak samo sitne nagoveštaje na ova pitanja, moramo se osvrnuti na religiju i samu veru čoveka.

Ljudi su oduvek religiju i ljudsku veru u Boga koristili za svoje interese i manipulaciju. Zbog svega što nam se danas dešava (ratovi, razaranja, kriza na svim nivoima, nemoral …) ne možemo kriviti Boga idejom da nas je odbacio, niti veru zato što je pogrešna. Možemo kriviti samo sebe, svoju bolesnu prirodu. Za sve što nam se dešavalo i što će se u budućnosti dešavati možemo kriviti samo čovekovu težnju za totalnim gospodarstvom. Ustvari, vera nije štetna i zla. Zli su ljudi i pogrešno je tumače. Čak, slobodno mogu reći: da se ljudi zapravo ponašaju onako kako to jedna vera propoveda nikada ne bi bošlo do onoga do čega je i došlo. Zato se ja ne slažem sa tvrdnjom da su vera i Bog jedni od glavnih razloga zbog kojih su ljudi vodili i još uvek vode ratove. Istina je da su se mnogi ratovi, kako nekad tako i sad, vodili kao verski, međutim, mi zbog toga ne možemo kriviti Boga i religiju. Da se ne ratuje zbog vere, ljudi bi našli neki drugi razlog. Takva je ljudska narav. Vera je samo izgovor.

Ali ako malo bolje sagledamo ovo moderno društvo i religiju kao njegov sastavni deo, doći ćemo do zaključka da se i religija modernizovala i evoluirala. I ona se razvijala zajedno sa razvojem čoveka tako da je konačno postala ono što je danas. Evoluirala je na viši nivo. Promenila je suštinu i ime. Postala je POLITIKA. Zli pandan religije. Viši nivo religije. New Age religija. Politika. Međutim, u ovoj novoj religiji, Bog nije imaginarno biće u čije postojanje nismo sigurni. U ovoj religiji Bog je stvaran, od krvi i mesa. Sam čovek koji sebe proglašava i smatra za Boga. U njoj nema biblije, psalma, svetih knjiga i zapovesti da nas usmeravaju. Njihove funkcije sada mnogo bolje izvršava televizija, internet i svi drugi mediji (za poslušne) i pendreci, šmrkovi, suzavci (za neposlušne). I kao što su nekad vikari masi ljudi prodavali vizije sreće, pobede i večne slave da bi ih što lakše poveli u osvjajanje, to danas, na istom pincipu, rade politički lideri. Ništa se nije promenilo. Sve je ostalo isto. Jedino je čovek (taj politički lider) sebe proglasio za Boga, što je najverovatnije i dovelo da se jedna Vavilonska kula iz prošlosti otelotvori u svaki današnji neboder, odnosno svi zemaljski gradovi u moderne Sodome i Gomore jer kakav je Bog, takve su i tvorevine – pune grešnika, kriminalaca i ubica. Zbog toga, ljudske težnje za totalnom vlašću, moći i potpunom kontrolom, došli smo do ivice sopstvene egzistencije. Došli smo do ivice duhovnog opstanka. Još samo korak i više nemamo prava da sebe nazivamo svesnim duhovnim bićima. Još samo korak i više to nismo.

Zato, stanimo dok još možemo. Pogledajmo kako su završili žitelji nekada proklete kule i prokletog grada. Probudimo se dok još imamo vremena.  Biće isuviše velika tragedija ako se današnjem moderno-globalnom Vavilonu desi isto što i njegovom prethodniku. Sada neće biti onih koji će iz toga izvući neku pouku. Jer ako se to ponovo desi i novi Vavilon bude uništen, biće uništena cela ljudska civilizacija jer je svaki pojedinac odavno postao njegov sastavni deo.

Sa druge strane, ako prihvatimo činjenicu da će svet biti uništen, da će grešnici biti kažnjeni a Bogu odani nagrađani nameću mi se pitanja koja me bune:

Ko će zapravo biti spašen i ko je zaslužio spasenje? Da li još uvek ima takvih ljudi? I ako ih ima, gde se kriju? U stvari, niko neće biti spašen, jer je svaki pojedinac manje ili više postao deo novog Vavilona. Zapravo cela zemaljska kugla sa svim ljudima na njoj je prokleti Vavilon. Svi su grešni. Nema nevinih. Ima samo onih koji mogu to da misle, da se zavaravaju i da još dublje ulaze u greh. Zato Bog nema više šta da traži ovde. Neka za sebe pronađe neku drugu planetu. Ovde nema kog da spašava. Toliko smo zatrovani i posrnuli da je globalno uništenje zapravo JEDINI SPAS !!!