Bazduljev kvadratni koren iz života

Preporuku za Bazduljeve romane dobio sam od više ljudi, pa sam prvom prilikom otišao do gradske biblioteke i iznajmio knjigu na čitanje. Međutim, u biblioteci je bio dostupan samo njegov poslednji roman Kvadratni koren iz života, tako i da sam hteo da biram koji roman želim da čitam, nisam mogao.

Roman sam pročitao u dahu. U pitanju je neobimno štivo koje se lako čita, tako da vam čitanje neće oduzeti mnogo vremena kojeg, na žalost, nikad nemamo dovoljno.

Mene je roman opustio. Govori o životu jednog sredovečnog intelektualca koji na putu za Tuzlu evocira uspomene pa samim tim preispituje svoj život i svoje postupke. U tom smislu Bazduljev protagonist je novinar koji je rođen kao dete bratstva i jedinstva od oca Bošnjaka (muslimana) i majke Srpkinje (hrišćanke) pa je shodno tome i sam junak Jugoslavija u malom odnosno SFRJ u jedinki. Svi koji su živeli u toj državi znaju kako su suprostavljenosti između republika te nekada velike i moćne države bile sve izraženije i kako su sve češće i žešće ulazile u sukob kako je vreme prolazilo, da bi sve kulminiralo velikim ratom koji je svima doneo samo stradanje, patnju, suze i bol… I u duši samog protagonsite uočljiva je ta pročivrečnost i suprostavljenost, baš iz razloga što je i on spoj dve kulture, dve vere, dva naroda što je u njemu stalno izazivalo komešanja, preispitivanja i kolebanja.

Bazdulj se na više mesta osvrće i govori o Jugoslaviji, kako je tada bilo, kako se živelo, kako se mislilo ali isto tako bavi se i periodima za vreme i posle tih prokletih ratova kojima se na jedan brutalan i ekstreman način okončalo postojanje jedne velike države. To su teme koje uvek izazivaju reakcije baš zato što su veoma bolne a rane izazvane bratoubilačkim ratovima još uvek nisu zacelile i još uvek krvare. Poslednji dokaz za to je pompa koja se podigla oko filma Dara iz Jasenovca.

Malo mi je zasmetalo kada je o tome počelo da se govori u romanu iz razloga što sam očekivao da će opet biti one priče ko je kriv a ko je prav, ko je kome ovo, ko je kome ono, ali Bazdulj je vešto izbegao da upadne u tu zamku raspiranja mržnje, netrpeljivosti baš zato što je u svom propovedanju kroz svog junaka zauzeo jedinu pravu stranu koju treba da zauzme svaki umetnik, stranu čovečnosti. U tom smislu ističe se i najveća vrednost ovog romana.

Po samom stilu pisanja Bazdulj me je odmah podsetio na jednog našeg pokojnog velikana Momu Kapora. To je taj lagani i pitki stil koji se brzo čita. Proza satkana od mnogih zanimljivih priča i pričica koje se na kraju slivaju u jedan tok koji zaokružuje ceo roman. Takođe, u jednom trenutku podsetio me je i na velikog Milana Kunderu o kojem je Bazdulj u ovom romanu polemisao i kritikovao njegovu pisanu reč.

Roman se u velikoj meri osvrće na umetnost, kulturu i javne ličnosti pa su pored Milana Kundere spomenuti i Ivo Andrić, Gor Vidal, Leonard Koen, Danilo Kiš, Peter Handke, Džord Štajner, Oskar Vajld, Časlav Miloš, Dragoslav Mihajlović, Orson Vels, Umberto Eko, Tom Vejts, Herman Hese, Bijelo Dugme, Crvena Jabuka, Dino Merlin, Vesna Zmijanac, Ceca…

Čitajući ovaj roman saznaćete po neku zanimljivost iz života pomenutih ličnosti ali nećete otkriti ništa veliko i spektakularno. To je priča o običnom životu jednog prosečnog intelektualca koji se bavi svojim prošlim životom i preispitivanjama gde je pogrešio i šta bi bilo kada bi bilo. U tom smislu u romanu ćete naići na ljubavne jade i preljube, probleme sa alkoholom, upitnim psihoanalizama i svemu onom od čega je život sačinjen. Shodno tome, u velikoj meri moguće je poistovećenje sa pročitanim naročito onih koji su u životnom dobu u kojem je i protagonist romana, da ne kažem i sam pisac, jer on je kojiu godinu mlađi od svog junaka oko kojeg gradi roman. A to je valjda i najvažnije za jedno književno delo. Poistovećenje sa napisanim.

Po pitanju naslova Kvadratni koren iz života najbolje je da citiram samog Bazdulja i time završim ovaj svoj tekst:

I ne mogu reći ono što bi on ovde rekao, upravo zato što je on bio jedinstveno i nepredvidivo ljudsko biće, osoba kakvu nam život retko da priliku da upoznamo, tek da se uverimo da je on, život, ipak bogatiji od umetnosti i da je umetnost, uprkos larpuralisičkim tlapnjama, tek kvadratni koren iz života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?