Svemir je noćas samo u tebi, intervju: Plastic Sunday

Razlog za nastanak ovog intervjua je nastup niškog benda Plastic Sunday u Omladinskom centru u Zaječaru 24.2.2018. godine. Imajući u vidu činjenicu da su Plastic Sunday svoj poslednji album „Svetlost u tebi“ objavili u novembru 2017. godine, ovaj njihov nastup je u velikoj meri i promocija samog albuma. Znao sam za ovo dešavanje mesec dana ranije i imao sam veliku volju i želju da ih gledam uživo baš zato što mi njihova muzika baš pogoduje. Volim taj psihodelični noise zvuk pomešan sa zvucima indie garage rocka. A kada su tu i dobri tekstovi pesama, kao što u ovom slučaju i jesu, onda je to i više nego pun pogodak. Zato sam i želeo da ih gledam uživo, da osetim tu energiju, čujem taj zvuk, da mi kroz dušu protutnje te dobre vibracije, međutim, neplanirane obaveze osujetile su me u tome, zbog čega mi je mnogo krivo. Zato sam i rešio da kontaktiram bend i napravimo jedan intervju.
Plastic Sunday je nastao u Nišu 2008. godine i stilski se može okarakterisati kao garažni rokenrol sa uticajima noise i psychedelic zvuka. Plastic Sunday čine: Milan Mitrović – vokal, bubnjevi; Bratislav Mitrović – gitara, Nikola Milošević – bas koji je u bend došao nakon odlaska Aleksandre Stanković u inostranstvo. Objavili su tri studijska albuma: Razum traži razloge (2011), Konekcija (2014) i Svetlost u tebi (2017).


Još od samih svojih početaka Plastic Sunday su privukli pažnju kako kritike tako i publike a mnogi njihovi singlovi našli se na vrhu mnogih top lista u zemlji (Pop Mašina radija B92, Diskomer radija Studio B, Domaće top liste singlova magazina Popboks…). Osvojili su 2. mesto na 44. Gitarijadi u Zaječaru 2010-e godine, stigli do u finala 4. Jelen Demo Festa u Banjaluci 2011-e godine. Takođe, imali su značajne nastupe i na festivalu Nisomnia u Nišu, Balkan Streets festivalu u Vranju, serijalu koncerata bendova nove srpske scene „Scena Uzivo” u Domu Omladine Beograda, zatim na Ušću pre benda Depeche Mode, Garden Festu u Podgorici, Cicvara Festu u Neumu, Provetravanju , Garage Fire Campus Festu itd.

Muziku Plastic Sunday-a možete poslušati i preuzeti sa neta, sa njihovog bloga, Deezera, Last.FM-a i normalno You Tuba i Facebook strane.
Na blogu možete videti sve informacije o bendu, albumima a dostupni su i tekstovi pesama što smatram da je i više nego odlična stvar. Imate sve na jednom mestu i možete ih uvek slušati besplatno. Za one koji žele da imaju svoj digitalni album postoji i mogućnost preuzimanja sva tri albuma.

Na pitanja u ovom intervjuu odgovarao je bubnjar i vokal Plastic Sunday-a: Milan Mitrović.

Plastic Sunday @ Omladinski Centar Zaječar 2018, foto Mikica Andrejić

eXperiment: Bend Plastic Sunday postoji od 2008. godine, svoj prvi album objavili ste 2011. godine, u 2017. godini objavili ste svoj treći studisjki album, moram priznati da je to danas i više nego retkost. Za šest godina objaviti tri albuma. Odakle vam energija za sve to imajući u vidu koliko je danas teško objaviti album pogotovo sa tim alternatvnim underground zvukom?
Milan Mitrović: Nikada nismo razmišljali o tome da li imamo energije ili ne, uglavnom smo samo radili, svirali, snimali, putovali, stvarali nove pesme itd. Znam da se danas mnogi koji se bave rokenrolom vrlo brzo razočaraju već kod prvih prepreka, ali u rokenrolu je kao i u životu, puno je i uspona i padova i na takve situacije se mora biti spreman. Kada smo i nastali 2008. nismo se puno opterećivali pitanjem budućnosti benda, već smo bili sastav koji je mogao da se čuje samo preko neta. Uglavnom smo snimali svoje stvari u kućnim uslovima, uživali u njima i stvarali dalje. Tek 2010. godine smo održali svoj prvi nastup uživo i taj premijerni nastup u klubu Feedback smatramo rođenjem benda, do tada se moglo reći da smo bili samo projekat. Inače danas su nove tehnologije omogućile da mnoge stvari budu mnogo lakše i dostupnije nego pre. Obzirom da sam u muzici i da sviram još od početka 90-ih godina, danas je lakše snimiti pesmu nego tada, lakše je i izdati album i doći do izdavača, i što je najvažnije danas putem interneta svako može da vas čuje, a u vreme kada sam ja počinjao sve te stvari su bile neuporedivo teže.

eXperiment: Tekstovi pesama su kratkti ali puni poruka. Ipak ono što mi se dopada u vašim tekstovima je to da su između ostalog i puni nade. Da li još uvek ima nade, za tu drugačiju muziku, za buđenje, za spas?
Milan Mitrović: Nada uvek poslednja umire. Naravno da ima nade i da ona mora da postoji, zato što je sve u glavama ljudi. Glavni problem je u tome što mnogi očekuju da se promene dese od strane nekih drugih ljudi, ne razmišljajući da glavne promene moraju da krenu od nas samih. Nikada nisam bio pesimista ali sa druge strane nikada nisam imao ni prevelika očekivanja. Uglavnom sam bio okrenut sam sebi i posvećen onome što radim. Uvek sam govorio kako je Plastic Sunday kritika celokupnog društva koje nas okružuje, a gde ima kritike, ima i nade. Ako moja generacija nije uspela sa promenama za bolje sutra, siguran sam i verujem da će to učiniti neki novi klinci.

Plastic Sunday @ Omladinski Centar Zaječar 2018, foto Mikica Andrejić

eXperiment: Vaš poslednji album zove se „Svetlost u tebi“ a jedan stih glasi „Svemir je, noćas samo u tebi“, da li to i vašom muzikom i poručujete da sve počiva na pojedincu, da je potrebno da svaki pojedinac pronađe svetlost u sebi, da je to prvi korak?
Milan Mitrović: Da, malopre sam baš pričao o tome kako uvek treba poći od sebe. Svi mi imamo i dobrog i lošeg u sebi, niko nije savršen niti će biti. Danas jesmo svi „bombardovani“ raznim informacijama, gomilom lošeg sadržaja sa društvenih mreža koje su se pretvorile u online reality show, lošim vestima, u jako nesigurnim vremenima živimo, ali i pored toga internet je prepun kvalitetnih sadržaja (filmova, knjiga, muzike itd.) tako da svaki pojedinac pre svega treba da non stop radi na sebi, i na taj način da okrene leđa svim tim sadržajima u kojima sebe ne pronalazi.

Milan Mitrović (Plastic Sunday) @ OC Zaječar 2018, foto Mikica Andrejić

eXperiment: Još od samih početaka privukli ste pažnju svojim zvukom, pobrali dobre kritike kako publike tako i kritičara i to ne samo u Srbiji već i celom regionu. Mislim da su u Hrvatskoj odlično prihvatili vašu muziku. Imate li nameru da tamo svirate?
Milan Mitrović: Ja se iskreno nadam da ćemo kad tad nastupiti i u Hrvatskoj. Ta namera postoji već nekoliko godina unazad i nadam se da će se ostvariti u skorijem vremenskom periodu. Potrebno je da se poklope kockice oko bukinga i termina, a obzirom kako sve radimo sami i kako smo iskusili i taj deo posla, verujem da ovoga puta možemo da mnogo bolje organizujemo mini turneju, ali ne bih o tome unapred zato što se ne pitamo samo mi u svemu tome, već i ljudi koji rade buking u klubovima i prostorima u kojima bi eventualno nastupili.

Bratislav Mitrović (Plastic Sunday) @ OC Zaječar 2018, foto Mikica Andrejić

eXperiment: Mišljenja sam da danas postoji mnogo dobrih bendova u Srbiji, koji imaju šta da kažu i pokažu, koji znaju da sviraju i imaju ideju. Mislim da se stvari polako pomeraju sa mrtve tačke, iako mnogi smatraju da je ta drugačija muzika odavno preminula i da nema svrhe baviti se njom. Zanima me vaše mišljenje u vezi toga…
Milan Mitrović: Ima puno dobrih bendova, ne bih sada da nabrajam, nije problem toliko u bendovima već u medijima koji bi trebalo da obrate pažnju i prostorima gde bi svi ti bendovi nastupili. Jeste da se danas mnoge stvari rešavaju preko veze zarad ličnih interesa i da je čak i u alternativnoj muzici prisutan estradni način razmišljanja, ali nema veze ide se dalje. Nastupilo je novo vreme u kojem je marketing jako bitna stavka. Takođe najvažnije je da bendovi imaju pesme i da sami članovi benda budu najveći kritičari svojih bendova i svojih pesama. Potrebno je mnogo ulaganja i zalaganja, kao i mnogo odricanja i volje kako bi bend opstao u životu. U drugim zemljama rokenrol i dalje živi, ali tamo su i uslovi za bavljenje muzikom mnogo bolji, što znači da rokenrol nije umro, i dalje živi.

eXperiment: Slaba posećenost  uderground svirkama i blejenje ispred ulaza dok neki bend svira pred malim brojem ljudi. U čemu je problem? Da nije problem ulaz koji se naplaćuje 100, 200 kinte a vlada besparica ili neprosvećenost i neupućnost publike ili šta već?
Milan Mitrović: Sve zavisi od benda do benda, i da li taj bend ima nešto novo da ponudi publici, da li bend ima određenu ekipu koja ga prati itd. Meni lično smetaju sva ta oplakivanja kolega zašto nema ljudi na koncertima, zato što na taj način pokazuju kukavičluk a rokenrol je bunt, nije za kukavice. Ne postoji bend koji je imao svaki pun koncert, i kroz „javne probe“ mora da se prođe da bi se došlo do određene publike. Naravno da i loša finansijska situacija ima uticaja u pojedinim slučajevima, ali to ne bi trebalo da bude izgovor već opomena bendovima da rade još jače i da još više ulažu sebe u svojim pričama iza kojih bi uvek trebalo da stoje.

Nikola Milošević (Plastic Sunday) @ OC Zaječar 2018, foto Mikica Andrejić

eXperiment: Imajući u vidu činjenicu da u je u vašem bendu devojka svirala bas, zanima me vaše mišljenje u vezi te pojave, sve više devojaka i žena u rock i alternativnoj muzici (Repetitor, E-Play, L.S.V…). Da li to može privući širu publiku i da li to može nešto da promeni?
Milan Mitrović: I može i ne mora, zato što su pesme i energija te bitne stavke zbog kojih dolazi publika. Lično nikada nisam otišao da gledam neki bend zbog toga što u njemu svira osoba ženskog pola. Ako ne slušam određeni žanr, zašto bih se ja pojavljivao na nekom koncertu tog žanra u kojem sviraju cure. Meni je jako drago ako se što veći broj ljudi uključi u ovu priču bez obzira na pol, ako imaju šta da kažu, onda je tu i publika.

eXperiment: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Milan Mitrović: Što se muzike tiče, u poslednje vreme najviše slušam bendove iz 60-ih godina, iako ne zapostavljam ni neke aktuelnije bendove ako mi se dopadnu kao npr. Acid Ghost, Oh Sees, Sic Alps, Diiv, Beach Fossils, Bass Drum Of Death, Ty Segall itd. Što se filmova tiče sve od Jim Jarmusha, Wim Wendersa, Tarkovskog, Pasolinia, Kaurismakia itd. Od knjiga trenutno čitam autorizovanu bibliografiju Bitlsa koju je napisao Hanter Dejvis, inače na mene su najviše ostavile utisak Heseov „Demijan“ i „Igra staklenih perli“, Vajldova „Slika Dorijana Greja“, „Na Putu“ Džeka Kerjuaka, „Sto godina samoće“ Markesa, Van Gogova „Pisma bratu“, „Bludni sin“ Čarlsa Bukovskog, Belouov „Hercog“ i da ne nabrajam dalje, svaka knjiga je nova avantura.

eXperiment: Koje pitanje ste oduvek želeli da vam postave u intervjuu i vaš odgovor na njega.
Milan Mitrović: Moram da budem iskren i da do sada nikada nisam razmišljao o tome, a što se ovog pitanja tiče, zaista nemam odgovor.

eXperiment: Za kraj, mada je ovo trebalo da pitam na samom početku. Zašto baš naziv „Plastic Sunday“? Da nije možda zbog toga što nosimo plastična odela i plastika je naša hrana a možda smo plastični i mi…?
Milan Mitrović: Ne, kao ljubitelj Pop Arta i kao veliki fan The Velvet Undergrounda, došlo je do male igre reči i do naziva benda Plastic Sunday. Svi koji su na neki način imali prilike da se susretnu sa ovim istorijskim pojavama u svetu umetnosti i rokenrola, vrlo lako mogu da dođu do odgovora zašto baš Plastic Sunday. Mislim da sam jednom prilikom u nekom intervjuu i objasnio zašto, ali ovoga puta ne bih o tome, već bih voleo da neko koga stvarno interesuje, malo više istražuje prošlost i avangardnu kulturu šezdesetih godina koja se desila, i uticala na svet umetnosti, rokenrola, filma, dizajna itd.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com