Pravo bogatstvo za male pare

Pred samu Novu godinu, šetajući se centrom grada, po izuzetno hladnom vetrovitom danu, u potrazi za novogodišnjim paketićima za svoje sinove, ulazio sam u svaku prodavnicu na koju sam naišao. Na kraju kupih im kamaru slatkiša, jer ništa drugo pametno nisam ni našao. Ponuda srazmerna ceni i kvalitetu bila je nikakva. To je ta tamna strana života u provinciji. Očajna ponuda i astronomske cene te slabe ponude. U toj svojoj, nazovimo je šetenji, ispred nekadašnje robne kuće, a koja je u međuvremenu postala ogromna kineska prodavnica, nalateo sam na jednog čikicu koji je stajao za jednom improvizovanom tezgom sa polovnim knjigama. Pušio je cigaretu i tresao se od hladnoće. Pokušavao je da proda neku od knjiga. Upitah ga kako ide prodaja a on pomisli da ga zajebavam pa me gotovo ne opsova. Zadubih se u knjige. Imalo je šta da se izabere. Bilo je tu raznih knjiga. Za 50, 100, 150 i 200 dinara po komadu.

Ja se na kraju odlučih za komplet knjiga od našeg pisca Miodraga Bulatovića. Pet knjiga ali 6 književna dela, tvrd povez, preko 1500 stranica zbirno, za svega 1000 dinara. Knjige su bile kao nove. Rekoh mu da ću ih kupiti a on gotovo da ne poverova da sam to rekao.

– Kupićete čitav komplet? – Upita me iznenađeno.

– Da, ne razumem u čemu je problem?

– Problem je u tome što mesecima od mene niko nije kupio niti jednu knjigu. E u tome je problem. Niko više ne čita. Čak ni ove od 50 ili 100 dinara niko nije hteo da kupi a ima dobrih naslova. Pogledajte.

miodrag bulatovic knjige

I stvarno bilo je tu svašta. Bilo je i nekih gluposti od knjiga tipa, kuvari, horoskopi, razni priručnici i ostale trivijalnosti ali je bilo i dobrih klasika, svetski poznatih i priznatih knjiga. Ali niko nije kupovao. Ja izabrah još jednu knjižicu od 100 dinara koja mi privuče pažnju i to Ničeovog »Antihrista« i čikica najverovatnije iznenađen mojom željom da i dalje kupujem reši da mi pokloni još jednu knjigu od 100 dinara po mom izboru. Izabrao sam »Sliku Dorijana Greja« od Oskar Vajlda i nakon kupovine sav ponosan krenuo sam svojim putem tegleći ogromnu kesu prepunu knjigama.

fridrih nice antihrist

Dok sam išao ka autu prođoh pored jedne dobro snabdevene knjižare i svratih čisto da bacim oko na cene. Šokirao sam se kada sam video koliko su poskupele knjige. Neki navodni bestseleri od 300-400 strana, od nekih kvazi poznatih autora za koje gotovo niko nije ni čuo, odštampani na nekvalitetnom papiru, u mekom povezu, koštaju od 800 do 1500 dinara. Alo ljudi? 1500 dinara za neko đubre od knjige odštampano na nekom ko zna koliko puta recikliranom papiru. Knjiga koju nećete ni stići da pročitate a ona će krenuti da se raspada, listovi da ispadaju. Tamo neke nijanse sivog i ostala sranja, skupa kao otrov. I to se prodaje. I to se traži. Ma otišao je ovaj svet u Q.

Ali šta li se pa ja čudim. Ko danas još čita i kome je stalo do tamo nekih naših, svetski priznatih, nepravedno zaboravljenih pisaca? Između ostalog, zar sam zaboravio koje vreme vlada. Vreme u kojem je materijalizam i materijalno bogatstvo postalo jedino merilo uspeha i vrednovanja. Zar je moguće očekivati drugačiji ishod? Ljude koji prodaju komplete knjiga i ostale vrednosti iz svog života ispod cene samo zato što nemaju od čega da žive, a koje su u nekim srećnijim vremenima kupovali na rate po mnogo većoj ceni, sve češće ćemo sretati. Na žalost! Takva nam je sudba! Zato se dobro zamislite kada prođete pored jednog takvog čoveka. Zastanite, pogledajte šta nudi i kupite nešto. Značiće i njemu i vama. U svakom slučaju moralnije je i poštenije nego upuštanje u prosjačenje ili kriminal.

Ja vam ne mogu opisati koliko sam ponosan što sam kupio ove knjige. Prvo, zbog sebe jer sam veliki ljubitelj knjige. Drugo, zbog čikice koji mi je iz zahvalnosti i poklonio još jednu knjigu. Na kraju, i zbog samog autora, koji na žalost više nije među nama. Čim sam stigao kući, odmah sam krenuo sa čitanjem i još jednom samom sebi potvrdio činjenicu da sam za male pare kupio pravo bogatstvo. Prvom narednom prilikom svratiću ponovo do onog čikice. Možda kupim još neku knjigu. A možda malo i popričam sa njim o književnosti. Stekao sam utisak da je vrsan poznavalac knjige.

Oskar Vajld - Slika Dorijana Greja

2 Comments

  1. Pre par dana sam se vratila iz Skoplja. Prijatno sam se iznenadila kada sam na njihovom trgu videla par “kucica” sa dzab-dzaba knjigama izdatim u vreme Jugoslavije. Verovali ili ne, prodaju ih kao suvenire turistima. Medju njima je bila i “Slike Dorijana Greja” :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com