Louis

S obzirom da je ovih dana bilo prilično veselo na blogu eXperiment povodom određenih dešavanja na Beer Festu a ista su pokrenuta povodom spominjanja pokojnog muzičara LOUISA, osetio sa za shodno da ovaj post posvetim pokojnom velikanu i samim tim razrešim nedoumice oko cele stvari a ujedno i razjasnim reakciju eXperimenta usmerenu protiv benda Hyponotized i Marinka pevača grupe Bjesovi.

Možda sam sve pogrešno skontao. Možda to i nije bila namera pomenutih, ali to sad nije ni bitno. Ja sam reagovao kako sam reagovao i to je imalo efekta. Pozitivnih i negativnih. Vreme je da damo epilog celoj toj priči. Epilog će biti post o Louisu. Moj omaž njemu.

LJUBIŠA STOJANOVIĆ – LOUIS

(1952-2011)

Louis nije rođen u Negotinu, ali je kao klinac živeo i školovao se u Negotinu (osnovna i deo srednje škole) i Negotin će mu zbog toga uvek ostati u srcu. Zato se uvek vraćao Negotinu. Od malih nogu pokazivao je svoju sklonost ka muzici. Kao svaki tinejdžer imao je svoj rock band i prašio je na lokalnim svirkama, mini koncertima. Bio je popularan u krugu svog grada i bio faca. Takvo je vreme bilo. Vreme hipika i rock’n’rolla. Vodite ljubav a ne rat. Deca cveća.

Međutim, bilo je puno sličnih Louisu koji su pokušavali isto što i on. Da postanu popularni. Face. Ali samo je Louis to uspeo da ostvari jer on zapravo nije ni težio da bude popularan. On je samo pustio da ga muzika nosi. Svoje umetničko ime zaradio je još kao klinac dobrim imitacijama Louis Amstronga. I to je bio pravi nadimak za njega. To sa sigurnošću možemo reći bez imalo preterivanja.

Godine su prolazile. Louis je završio srednju muzičku školu u Nišu, fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Živeo je za muziku, učio je o muzici, svirao muziku. Muzika je bila Louis i Louis je bio muzika. Kako je rastao i sazrevao, sazrevavala je i rasla muzika u njemu.

Louis je bio začetnik nekih novih muzičkih pravaca. Još dalekih sedamdesetih godina on je kombinovao razne muzičke pravce sa kojima su mnogi ubeđeni umetnici 20 godina kasnije zgrnuli veliku lovu (Bregović, Sanja Balkanika, Kusturica i No smoking orchestra…). Kombinovao je jazz sa balkanskim etnom, rock’n’roll sa folkom i to je prilično dobro radio. Dobio je mnoga međunarodna priznanja. Čak ga mnogi svetski muzikolozi smatraju osnivačem jednog novog muzičkog pravca etno-popa. A mala li je stvar biti začetnik jednog novog muzičkog pravca?

slika preuzeta sa: www.novosti.rs

Louis je mnogo voleo decu i sva njegova stremljenja bila su usmerena ka pružanju pomoći deci kojoj je to bilo preko potrebno. Deci bez roditelja, deci sa specijalnim potrebama, svoj deci kojoj je bila uskrećena roditeljska ljubav, pažnja, detinjstvo… Držao je humanitarne koncerte i čitavi prihodi išli su za pomoć te dece. Održao je i humanitarni koncert gde ja sav prihod bio za pomoć gladne dece Etiopije.

S obzirom da u Negotinu postoji dom za decu bez roditelja „Stanko Paunović“, Louis je svake godine održavao humanitarni koncert i čitav prilog je išao za pomoć dece bez roditelja. Ja sam bio na nekoliko takvih koncerata. Bila je prava čast i užitak slušati tu muziku. Pop, rock, jazz, ethno, folk sjedinjeni u jedno. Fuzija dobrog zvuka. Pozitivne emocije i svrha koncerta je samo uvećavala čitav događaj. Na kraju bi se koncert uvek isto završavao. Preveliku binu u Domu klulture u Negotinu ispunila bi deca iz sirotinjskog doma i zajedno sa Luisom i svim Negotincima zajedno pevali i igrali. Gledao sam te male nesreće jadničke. Bili su ponosni, prepunog srca. U tim časovima su znali da nisu sami na ovom svetu. Da ima nekog kome je stalo. Ko hoće da im pomogne. Ko o njima brine. LOUIS. I njima je to bilo dovoljno. Makar i jednom godišnje. Oni su živeli za taj dan. Dan kada će doći Louis i svirati samo za njih.

slika preuzeta sa: www.officina.in.rs

Na žalost, Louis je poginuo. Teška nesreća i gubitak za Srbiju, muziku, Negotin ali najveći gubitak za tu decu. Njihov pravi OTAC je umro. I sada su opet sami i prepušteni sami sebi… a mi to kao Negotinci i ljudi ne smemo dozvoliti. Moramo nastaviti tamo gde je Louis stao. Ja hoću. To obećavam. To i radim.

 

Neka ti je večna slava. Videli su Bogovi i anđeli da praviš božansku muziku i da si dobar čovek zato su te uzeli. Treba im takav, tamo negde u raju.

 

Žao mi je što te više nema. Negotin je izgubio svog najvećeg čoveka. I ne samo Negotin. Srbija, svet, univerzum… ali Srbi tek kad nekog izgube shvate kakvog velikana su imali. Na žalost to je naša sudbina. Uvek smo opevali i veličali mrtve.

 

25 Comments

  1. Hvala ti u ime Louisove porodice i prijatelja, njegov sam veliki prijatelj i dugogodišnji saradnik (ne mogu da kažem BIO SAM, jer još uvijek ne mogu da shvatim ni prihvatim da je otišao sa ovog svijeta). Veliki čovjek je otišao sa ovog svijeta ali nikada neće otići iz naših srca, kao ni Šaban Bajramović, Delča i mnogi drugi umjetnici, pjevači i kompozitori koji su kvalitetom zaslužili da ih sačuvamo od zaborava. Louis je otišao u legendu, i dok god postoje ovakvi tekstovi koji realno predstavljaju ono što je radio i ono za šta se zalagao, postojaće i ljubav prema muzici, sjećanje na divnog i plemenitog čovjeka kakav je bio naš Ljubiša. Još jednom, HVALA na tekstu napisanom od srca. Sve najbolje.

  2. Ја сам у потпуном шоку. Била сам ван свих дешавања и уопште нисам знала да је погинуо. О.о
    Нека почива у миру. Био је прави уметник.

  3. Pingback: Empatija – gdje je nestao čovjek « bezmozgovlje

  4. Pingback: Louis | www.blogovnik.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com