Kakav bi trebalo da bude moj tekst na samom kraju još jedne teške godine? Šta da napišem kao zaključak za godinu koja prolazi i kao uvertiru za godinu koja dolazi?
Mislim da bi ovaj post trebalo da posvetim nekoj osobi koja je na mene ostavila dubok trag i uticaj, čiji rad i delo duboko poštujem, nekom ko mi može biti uzor koji ću da sledim. Zato će ovaj post biti omaž Radoju Domanoviću.
Domanović je pionir srpske satire u epohi realizma. On je tvorac srpske satirične pripovetke. Od njega je sve krenulo. Barem u Srbiji. On je svojim pripovetkama krenuo da kritikuje i da se podsmeva svemu onom što to i zaslužuje (korupiranoj i brutalnoj vlasti, priglupom narodu, malograđanštini, licemerju…). Njegova pripovetka postala je najveći stepen kritičkog realizma. S obzirom na to da i ja kroz svoje pisanje provlačim satiru, ironiju pa čak i sarkazam, bilo je za očekivati da ću ovaj post posvetiti baš svom duhovnom »Vođi« ako ga tako mogu nazvati.
Međutim, glavni razlog zbog kojeg sam rešio da napišem ovaj post je da bih čitaocima ovog bloga dokazao i potvrdio jednu činjenicu. Činjenicu koju je i Domanović dokazao i potvrdio još pre više od sto godina. Činjenicu da Srbija ima more!
Kad se realno i podrobno sagleda čitava situacija u kojoj se trenutno nalazimo ali u kojoj smo se nalazili i mnogo godina unazad, neminovno se dolazi do zaključka da je Srbija zapravo jedno more. Jedno, ne tako veliko, ali prilično Mrtvo more. Šta više, obična baruština, na čijoj površini se odavno nahvatala žabokrečina, jer se ništa ne dešava. Ako krenete da čitate (a krenite) Domanovićevu knjigu pripovedaka »Mrtvo more« kao datume nastajanja pripovedaka možete videti: 1898, 1899, 1901, 1902… dakle 19. i 20. vek. Domanović je krajem 19. veka pisao svoje pripovetke koje se i dan danas dešavaju. Preslikano stanje stvari. Prosto za ne poverovati. Neko će čak možda pomisliti da je Domanović bio prorok. Ali ne. To je bio čist realizam. Klasična kritika društva. Mene je ta činjenica šokirala baš zato što mi je potvrdila sumnju da se u Srbiji još od kraja 19. veka pa do današnjeg dana ništa nije promenilo u svesti srpskog naroda. Još uvek smo isti primitivci, licemeri, zlonamernici, vlastoljupci, dupelisci i pakosnici koji se više raduju tuđoj nesreći nego svojoj sreći, tuđem porazu nego svojoj pobedi, tuđoj sramoti nego svojoj časti (ako časti danas ima)… Kod nas je izgleda točak evolucije stao. Svi idu napred a mi taljigamo u mestu i što je još gore idemo unazad. Svi su orijentisani ka budućnosti a mi ne možemo da se iskobeljamo iz kala prošlosti. Ljudi lete u svemir, cepaju atome, proizvode robote, konstantno pomeraju granice ljudskog znanja i dostignuća a mi samo lelemudimo, nešto pametujemo i bespotrebno kurčimo.
Negde sam pročitao da je satira, ironija, cinizam i sarkazam odlika ljudi koji su predodređeni gubitnici, da zbog svog nezadovoljstva i neispunjnosti vlastitih života i pišu takve tekstove pune zajedljivosti, besa i jada, samo da bi opravdali svoj neuspeh, sebi dali na značaju ili unizili i umanjali one koji su iznad njih. Zagovornici te tvrdnje, kao dokaz tome navode, bez trunke poštovanja, preranu Domanovićevu smrt u 35. godini života.
Kakva besmislica i koje nepoštovanje jednog velikog čoveka. Nekim ljudima ništa nije sveto. Neki ljudi nemaju ni mrvicu poštovanja ni prema čemu, pa čak ni prema mrtvima. Zbog takvih spodoba nam se dešava to što nam se dešava. Zbog takvih ljudi, kojih je na žalost mnogo, Srbija i jeste jedno Mrtvo more. I ne samo 100 godina unazad već mnogo, mnogo vekova…
Da više ne davim,
SREĆNA VAM NOVA 1910. GODINA I TALASAJTE MALO!
1. Srećna nova godina i puno uspeha
2. Danas ima mnogo satiričara i danas svako može da kritikuje i da se podsmeva bez nekih ozbiljnijih poledica. To je satiru samo razvodnjilo, ali je u tom moru satiričara ipak dalo kvalitet i
3. sviđa mi se ovaj post ;)
WOOman
1. takođe i tebi želim ostvarenje svih želja,
2. iz kvantiteta može da se izabere kvalitet
3. ;)
Hvala na podsećanju na Domanovića, baš se razmišljam šta bih mogla da čitam. Ne sećam se puno toga jer sam čitala u lektiri. Moram da obnovim gradivo pa ti javljam!
Lepo se odmori i ne smaraj puno ženu ;)
Pripovetke nisu obimne ali izazivaju kiseo osmeh a kada se još shvati period njihovog nastanka stiče se utisak da je vreme stalo, zato sam i napisao ovaj post ;)
Exxx, sećam se maglovito, ali mislim da vredi pročitati ponovo. Kod nas se sve vrti u krug pa su iste priče uvek aktuelne :)
Breskvice samo napred na čitanje ;)
Mrzelo me da citam, dugacko bre :P
A i stvarnost nam je satira….tako da….HNY
Zelena
HNY i tebi :mrgreen:
Ja sam danas malo “dovidjenja pameti”, tako da ću samo reči ukratko: šta pričaš da nam se ništa ne dešava kada idemo ka Domanovićevom vremenu, tj. unazad. Vidiš da se talasa, al od kopna ka pučini! Jebeš ga, s oproštenjem!
Ja sam toliko talasala, da mi dzigerica otpala a i sa stomakom loše stojim! :?
Dudo
tebi želim srećnu 2010. jer si talasala :lol:
E, hvala ti stari prijatelju! Uh, talasam još uvek, izdržaću valda ove talase, još čitavu godinu! :)
Dudo
samo nek se masa talasa da se razbije ta žabokrečina
ja se bas ponosim sto sam cinik, a prijatelji mi cesto to navode kao manu…ko ce ga znati :roll: srecnu i veselu novu godinu, bez puno materijala za ironican stav zelim ti ja :)
Magi
takođe, puno lepih trenutaka u 2010. ;)
Da li je cinizam ili realnosti pitanje je sad :)
Ružičaste naočare su uvijek bile lakše, manje bolno rješenje od taktike “prst u oko”.
Srećna ti i uspješna Nova godina i da je cijelu sagledaš realno, slaba vajda od oblaka.
I ako ne mogu promijeniti druge mogu sebe. Bar pokušati :D
Dolly
naj pre dobrodošla, a što se tiče ružičaste slike, nisam ja taki, trudim se da na stanje stvari gledam realno, a sad što je mrak nisam ja kriv
sve u svemu želim ti uspešnu 2010. godinu ;)
Obzirom da bi komentar bio predug, samo cu ti uputiti osmeh…))))))))))))
misliš na ovo :D ili ovo :mrgreen:
Mislim da se razumemo uvek ti i ja :lol:
Užasss, molim te razdvoji mi to da se , ode greškom zajedno,a to me strašno nerviraaaaaaaa ))))))))))
Veshtichanstvena
nema potrebe za nerviranjem, vidiš da je sve u redu ;)
prodje 19. vek,20. a krece i 21. i jos uvek stojimo u mestu…