Roman »Avanture nevaljale devojčice« nije moje prvo sretanje sa delima nobelovca Maria Vargas Ljose, tako da sam pre samog čitanja znao šta da očekujem. Ipak, roman me je oduševio. Nadmašio je sva moja očekivanja! Pročitao sam ga u dahu. Brzinom svetlosti. I uživao sam maksimalno. Prepoznavao sam sebe u pročitanim redovima. Proživeo i osetio roman čitavom svojom dušom. Odavno nisam imao taj osećaj deža via, ali ne u smislu već viđenog (pročitanog), već u smislu evociranja proživljenih emocija i stanja o kojima pisac piše. Odavno nisam doživeo toliki stepen identifikacije sa glavnim likom. Retko koja knjiga mi je toliko prijala.
Roman »Avanture nevaljale devojčice« je pre svega roman o ljubavi. O ljubavi jednog muškarca prema jednoj neukrotivoj, divljoj, pohlepnoj, ambicioznoj a pre svega prelepoj ženi. O prvoj, možda i jedinoj ljubavi, rođenoj još u ranom detinsjtvu, koja se igrom slučaja ili sudbine nije gasila, niti stišavala sve do zrelih godina glavnog junaka. Način na koji je ta ljubav prikazana u romanu je ono što me je fasciniralo. Ljosa je sa puno detalja opisao sve što je trebalo. Požrtvovanje, slepu opijenost, lažnu nadu, strast, požudu, seks, patnju, unutrašnje borbe, pakost, mržnju, proračunatost, okrutnost, opurtunizam, egoizam, pereverziju, kriminal, politiku, književnost, kulturu… Sve je to majstorski ukalupljeno u ljubavnu, prilično surovu priču, koja se dešava širom celog sveta, u raznim svetskim metropolama, Limi, Parizu, Londonu, Tokiju, Madridu.
Izreke „ljubav je slepa“ i „ljubav je neka vrsta ludila“ najbolje su objašnjene i potvrđene ovim romanom. Svako ko je imao neku fatalnu ljubav, ljubav zbog koje su prolivene suze i suze, zbog koje mu je patnja okupirala dušu, koja ga je lomila, noćima budila, činila nesrećnim i očajnim, zbog koje je u pojedinim trenucima najviše mrzeo baš onu koju je najviše voleo, shvatiće ovaj roman u potpunosti i sigurno će mu se dopasti.
Da se ne bismo pogrešno razumeli, ovo nije samo ljubavni roman. Daleko od toga. Mnogo je kompleksnije i složenije delo u pitanju. U romanu je prikazana istorijska, politička i društvena situacija Perua šesdesetih i sedamdesetih godina dvedesetog veka. Takođe, kultura zauzima posebno mesto u romanu, pre svega književnost, posmatrana i analizirana iz ugla jednog prevodioca. Opisan je duh Pariza i život u Parizu jednog stranca. Peruanca koji živi u Parizu. Pored pomenutog, dat je osvrt na hipi revoluciju, decu cveća, uštogljenost engleske gospode, japansku razvratnost i još mnogo toga. Sve je to ukalupljeno u višedecenijsku strast, ljubav i opsesiju jednog čoveka prema jednoj ženi. Nevaljaloj devojčici.
Kada bih ja napisao roman o ljubavi, voleo bih da ga napišem baš ovako! Eto toliko mi se dopao roman.
