Knjigu »Sofijin svet« pročitao sam pre više od 15-tak godina, kada sam je i dobio na poklon. Sada sam je ponovo pročitao. Jednostavno morao sam. To mi je bilo i više nego neophodno. Neke knjige očigledno „traže“ da budu ponovo pročitane. Sa vremena na vreme. I svaki put su neka vrsta otkrovenja. Svaki put se nauči nešto novo. Takva je i knjiga »Sofijin svet«.
»Sofijin svet« je roman o istoriji filozofije u kojem je, na jeziku prosečnog čoveka, objašnjen razvoj filozofske misli i samim tim i razvoja čoveka kao duhovnog i inteligentnog bića. Roman je napisan 1991. godine ali to je skroz nebitna činjenica, jer je knjiga gotovo vanvremenska.
Glavna junakinja je petaestogodišnja devojčica Sofija koja na jedan atipičan način ulazi u svet filozofije. Njen neobični učitelj filozofije Alberto Knoks uvodi je u jedan novi svet, u neku drugu dimenziju, u kojoj kretanje kroz vekove i nije nešto nemoguće i neverovatno. Koncept knjige je takav da je knjiga u neku ruku i interaktivna. Čitajući »Sofijin svet« ne može se biti samo puki čitalac već je potrebno mnogo više od toga. Kroz „učiteljovo“ podučavanje devojčice filozofijom, na način na koji ona to može najbolje da razume, omogućeno je i svakom prosečnom čitaocu da razume napisano. Zadaci i dileme koje se postavljaju pred Sofijom su zapravo zadaci i dileme koje se postavlju pred samog čitaoca tako da ćete se prilikom čitanja ove knjige stalno preispitivati i pokušavati da nađete odgovore na pitanja koja su vam indirekno postavljena.
Čitajući ovu knjigu neće samo naučiti istoriju filozofije već i samu istoriju kao i razvoj hrišćanstva i nauke. Ako postoji neki skraćeni priručnik za sticanje nekog osnovnog znanja o filozofiji, evropskoj istoriji, religiji, nauci, onda je to svakako »Sofijin svet«.
Knjiga je prilično obimna i što dublje ulazite u nju, ona postaje sve složenija i zamršenija. To nije knjiga koja se čita u dahu, već je ona koja se čita duži vremenski period, baš zato što pored pukog čitanja zahteva i određenu pronicljivost, koncentraciju i analizu.
„Alisa u zemlji filozofskih čuda“ kako je neki nazivaju je naziv koji joj u potpunosti odgovara i priliči.
Na kraju, da u potpunosti budem iskren, roman je na trenutke po malo dosadan i smoran. Međutim, on je i više nego obavezna lektira za čitanje.
I ja sam prvi put davno procitala, nedavno sam htela ponovo ali nije mi drzala paznju. Volim filozofiju, aad mi je interesantno da pratim price o ilozofima na you tube . Pozdrav :)
Knjiga i jesta malo smor što sam i napomenuo u tekstu ali svakako da zaslužuje da bude pročitana