Tekst za konkurs eXperiment
Bravarica @ http://malatajna.blogspot.com/
.
Iza maske – lice
.
Mrak je već odavno prekrio grad. U Ulici Norilmor, u prizemlju stare zgrade, još uvek je gorelo svetlo. Od kako je ovde otvorila ordinaciju za psihoterapiju, morala je da radi mnogo više da bi pokrila troškove. Sreća je da joj je reputacija bila na zavidnom nivou, pa nije morala da brine da li će imati dovoljno pacijenata.
Svetlana je odložila naočare i protrljala slepoočnice. Bila je umorna. Petak je i njeni prijatelji se već uveliko zabavljaju u nekoj kafani, a ona još uvek radi. Izašla je na prijemno odeljenje.
– Ana, kasno je i možete ići. Valentinu ću sačekati sama.
Valentina je bila neobična žena. Na tretman je dolazila uvek poslednja i uvek po noći. Takav je bio dogovor, kada je, po preporuci njenog dobrog kolege, primila nju kao pacijenta.
Došla je kao i obično. Odevena u prelepu stiliozovanu bauta venecijansku masku. Da li zbog boja ili zbog onoga što je nosila u sebi, sa sobom je uvek donosila miris proleća. Svetlani nije bilo jasno zbog čega je uopšte dolazila. Imala je svu potrebnu vedrinu i životnu radost. Potpouna suprotnost njoj. Posebno ovih dana kada joj se činilo da se ceo svet urotio protiv nje. Ipak, volela je ove razgovore sa njom. Delovali su umirujuće na njene emocije. Gotovo da je i sama bila na terapiji. Vraćala joj je vedrinu i životni elan. Poslovno, Svetlana je odavno našla svoje mesto, ali privatan život pretvorio joj se u dosadu iz koje nije imala ključ za izlazak. U Valentini je videla svoju mogućnost. Hvatala se za slamku, a to nije bilo dobro.
– Valentina, sedite. Kako ste danas?
~ Sasvim dobro. Razmišljala sam da Vam otkažem, ali sam se u poslednjem trenutku predomislila. Ipak, zaslužujete da ova maska bude skinuta.
Svetlana se u trenutku uplašila.Nije želela da joj vidi lice. Ne posle ovih par nedelja razgovora. Zašto joj je to bilo bitno. I čemu? Ali nije imala mogućnosti da se suprotstavi.
Valentina je krenula rukom lagano, a zatim naglo povukla masku. Svetlana je zanemela u trenutku. Kao da je stala pred ogledalo. Videla je sebe sa svojih dvadesetpet, sa osmehom na licu i sjajem u očima…
Ispustila je naočare na pod. Staklo se razbilo na hiljade komadića… Mahinalno je počela da ih skuplja. Delovala je smotano u tom trenutku. Podigla je pogled ka stolici na kojoj je sedela Valentina. Nje nigde nije bilo. Pogledala je ka ogedalu na zidu. Čula je glas i videla sebe i lice koje je ostalo iza maske…
Bravarice
hvala ti za masku
Hvala Tebi na ideji i ovoj fantasticnoj povorci maski / ranih prijatelja tvoga bloga : )))
Meni je ovo najbolja maska do sada!
Mnogo svidja!!!
Hvala, mojaomiljena: ))) Zelena na pohvalnim rečima i silnim uzvičnicima: )))
malo muzike… nije Zelena, ali jeste Green ; )))
[video]http://www.youtube.com/watch?v=COiIC3A0ROM[/video]
sviđa mi se mnogo! Bravo, Bravarice! :)
shunjalice…
osmehnu mi lice
što iza maske niče
dok tvojom pohvalom kličeš ;)))
i muzika… objazateljno: )))
[video]http://www.youtube.com/watch?v=zZf_lo0Ux_8[/video]
SVIDJA !!!!
“…Доброту своју што несебично дајеш
дај мало и себи
пред огледало стани, насмеши се тој непознатој жени
кад већ не можеш себи
и реци јој да пријатељ ти треба и његова снага…”
Jadrankaaa : ))))))))
sjajno! ali… našla sam ja celu tvoju pesmu i pročitala je i… hvala ti što si baš iz nje stihove otrgnula da bi ih ovde napisala: )))
Žena…
http://www.youtube.com/watch?v=Ey-E4_qA7h8
Rastužih se…
neću to da čitam ni pod tačkom razno! osmeh na lice i idemo dalje… jer;
http://www.youtube.com/watch?v=m5TwT69i1lU
Svaka čast na priči, najbolja je
WOOoooman!!! hvala :)
i jedna lepa pesma za ebe: )
http://www.youtube.com/watch?v=PaLfDnShEn0
Lepa prica… kad zavirimo iza ogledala, pronadjemo dusu…
poz
Hvala, Sarah: )
sreća je da ako upšte pronadjemo ogledalo…
nije baš iza ogledala, ali moglo bi biti: )
http://www.youtube.com/watch?v=I5T6gyCPDvM
Čestitam!
Hvala Branko: )
Čestitam i ja Tebi:)))
Zaista je bilo zadovoljstvo družiti se na ovakav način: )))