Saplićući se o korak, maestro je zašao za ćošak.
Obrisao je srču sa čela i bacio je prolaznicima pred noge.
Kakva drskost!
Kao da oni nemaju dovoljno raskomadanih snova
već sada moraju da paze da se ne okliznu o tuđe.
Umesto izvinjenja prešao je na drugu stranu.
Ionako je više voleo tamu. Sunce je varljivo.
Gle, već mu je izlizalo par lica
koja je krio ispod otrcanog šešira.
Mora ga menjati!
Zbog njega je ostao sa još poraznih reči
koje mu neće još dugo slušati.
I šta onda?
Kako će objasniti ljudima da mu je sunce uzelo
mladost, snove i pamet?
Nikako.
Izgleda da je kod njih krenulo otpozadi.
Stara lutalica je zinula od čuda pred maestrovim
upalim licem i nabubrelim, oznojenim slepoočnicama.
I bi mu žao čoveka
Maestro je u njegovim očima video
krv zalazećeg sunca.
Rekvijem.
Kristina Točaković, rođena 22.6.1993. godine u Negotinu. Bavi se preživljavanjem.