niko ne bi pomislio
da ću toliko slušati o smrti
na tvoj rođendan
ljudi i dalje umiru
previše nečujno
previše čvrsto
sve manje mi liči
na gotik i post pank
smrt je preteška da se odsvira
pokušavam da čujem taj zvuk
svaki izdisaj
novi talas
prelazi preko krovova
zauvek zaspali akord u mom srcu
radost proterana iz slavljenika
dalje preko krovova
smišljam načine kako
da najlepše ukrase
ogrlice, prstenje, narukvice
stavim pod jastuke
pokušavam da se setim poklona
pokušavam da se setim proslava
ljudi umiru previše nečujno
odlaze bez nakita
idu negde gde im muzika ne treba
treba im zabraniti to mesto
treba pustiti muziku
treba opozvati smrt
svaki dan je nečiji rođendan