Odavno nisam napisao tekst koji će se baviti nekim muzičkim izdanjem, jer je po pitanju muzike sav moj fokus bio stavljen na koncepiranje radio-eXperimenata, pa sam u tom smislu na svom blogu/portalu objavljivanjem radio podkasta koji su emitovani na UnderGRAND radiju predstavljao muziku kao vid umetničkog izraza. Shodno tome, bukvalno da sam zaboravio kada sam poslednji put napisao recenziju nekog muzičkog albuma. Vreme je da ispravim tu svoju grešku i propust.
Fotografija: Marija Tomas
Za novosadski bend HIRURGIJA saznao sam nedavno i sasvim slučajno i od tada ga non-stop vrtim. U pitanju je njihov album prvenac Smrt i isključenija koji je objavljen 2009. godine u izdanju novosadske produkcijske kuće Batiskaf. Album je sniman u novosadskom studiju Fluid-noise. Tamo je nastao i sledeći album, Opus 2, koji je objavljen 2018. godine. Osnivač benda i glavni autor pesama Hirurgije je Vladimir Bajić koji pored toga što je tekstopisac i vokal u bendu, takođe je i novinar, profesor istorije, kompozitor primenjene muzike, autor radio rubrike Istorijske crtice i tv emisija kratke forme Novi Sad zauvek kroz koje svoje gledaoce u svega nekoliko minuta upoznaje sa Novim Sadom, zanimljivostima i mnogim nepoznanicama vezanim za ovaj prelepi grad. Takođe, Vlada u saradnji sa Duškom Domanovićem čini projekat Poetska-muzička kontrakcija u kojem njih dvojica predstavljaju poeziju u jednoj psihodeličnoj i tripoznoj spoken word formi. Zapravo Duško kazuje poeziju dok je Vlada zadužen za muzičku podlogu. I to rade odlično. Ako sumnjate poslušajte i pogledajte video u prilogu.
Ali vratimo se na Hirurgiju. Na ovaj atipčan i odličan bend naleteo sam slušajući kompilaciju jugoslovenskog post panka i dark elektronike vol. 2 na Youtubu u kojem je bilo predstavljeno 17 bendova među njima i Hirurgijina pesma Vapaj. Ne mogu vam opisati svoj osećaj kada je Vlada pevajući svojim grubim glasom ispuštao vapaje upotpunjene tim teškim industrijal zvukom. Bio sam kupljen u sekundi. Kakva muzika, kakva poezija, kakav mrak. Ostao sam bez teksta. Odmah sam krenuo da guglam da bih saznao što više o bendu i da bih pronašao još muzike. Kad ono cvrc. Teško. Malo informacija. Tekstovi pesma nedostupni. Jedva nađoh album na Youtubu i to kao jedan audio fajl. Drugi album nisam uspeo da pronađem niti bilo koje informacije za album.
Ono što mi je najpre privuklo pažnju, pre upuštanja u slušanje Hirurgijinog prvenca bio je naziv albuma: Smrt i isključenija. Nedvosmisleno naziv upućuje na autobiografsku knjigu našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića Život i prključenija koja je objavljena pre više od dva veka. Očigledno je da je Vlada kroz tu dugu vremensku distancu načinio poetsko-muzičko izdanje kojim je spojio ova dva umetnička dela i time povezao prošlost i sadašnjost i zatvorio krug. Kroz jedan antonimni naslov suprostavio je život sa smrću, priključenija sa isključenijima, nagoveštavajući da i nakon protoka od mnoštvo godina mnoge stvari su na ovim prostorima ostale iste. I dalje se ovaj narod više prima na krompir koji je Dositej doneo u naše krajeve nego na prosvetiteljstvo i duhovnost. Oduvek je bilo važnije zadovoljiti nezasite apetite i glad nego razvijati svoj duh i intelekt. Shodno tome, iako su u u pitanju dva različita umetnička dela po formi, umetničkom izrazu, stilu i vremenskoj distanci, postoje i dosta sličnosti između njih. Dositejev Život i priključenije iznosi borbu za slobodno i nezavisno mišljenje, ali je u izvesnom smislu i kritički osvrt na društvo u kojem je ovaj prosvetitelj i reformator živeo. Takođe, kritički osvrt nije zaobišao ni crkvu i tadašnje licemerje i duhovnu zaostalost kaluđera imajući u vidu činjenicu da se Dositej zamonašio, da je živeo isposničkim životom, i da je rukopoložen za đakona. Zato je njegovo bekstvo iz manastira, po rečima Vatroslava Jagića, za srpsku književnost bilo ono što je za muslimanstvo bilo bekstvo Muhameda iz Meke u Medinu.[1] I Hirurgija u svom prvencu predstavlja jednu kritiku društva a tekstovi pesama u velikoj meri imaju religijske konotacije. U pesmi Voda se čak i spominje đakon koji se pokajao, pa se u tom smislu možda može povezati sa Dositejom i njegovim najvećim delom na koje upućuje naziv ovog muzičkog izdanja. Za razliku od Dositeja Hirurgija je malo dublje zagrebala po mraku i zlu, ali takva su postala i vremena. Ovaj svet je postao mnogo više zao i mnogo više je izopačeniji i obesniji u odnosu na pre dvesta godina, tako da je i ovaj muzički album samo refeleksija društva u kojem je i nastao.
Album se sastoji od 10 pesama koji traje blizu 30 minuta, ali i to je sasvim dovoljno imajući u vidu ono što je na albumu spakovano, otpevano i odsvirano. U pitanju je jedan industrial, dark-wave muzički izraz koji grubim i snažnim zvukom i moćnom, brutalnom i mračnom poetikom pesniči direkt u glavu i ujeda za dušu slušaoce. Posle slušanja prvenca Hirurgije, neće vam biti lako, obuzeće vas neka uznemirenost i nervoza, osećaćete se nespokojno možda čak i uplašeno. U isto vreme bićete i fascinirani, pod uslovom da možete podneti takvu agresiju na um i duh. Hirurgija svojom muzikom seče poput oštrog hirurškog noža, baš kao što je i prikazano na samom logou benda. Starinsko naliv pero koje na svom vrhu ima skalpel.
Pesma To ja pričam nosi skrivenu poruku, a da bi se shvatilo što to Hirurgija poručuje i na izvestan način skriva i mistifikuje, mora se snimak reprodukovati unazad. Ja sam to učinio i neću vam reći šta sam tada čuo. Moraćete to sami da učinite, ako znate i ako želite.
Po pitanju poetskog izraza, tekstovi su u skladu sa standardima industriala i dark-wave žanra, odnosno iz pesama isijava mrak, strah, bol, patnja, smrt, psihoze, paranoje, devijantnost… a grub i dubok vokal svaku pesmu čini još upečatljivijom i efektnijom.
Imajući u vidu da je tekstopisac profesor istorije nije ništa atipično što u svom poetskom izrazu koristi određene arhaizme i reči koje su danas retko čuju i koriste, što u izvesnom smislu pesmama daje još veću dozu mističnosti i u svoju poetiku unosi i istorijski aspekt i opet povlači tu paralelu između prošlosti i sadašnjosti.
Da bih najbolje prikazao o kakvoj je poeziji reč, objavljujem pesmu kojom započinje ovaj odličan muzički album.
(P)OZDRAVI ME
Kome ću drugom do no tebi da plačem
Tebi na tvojiem rukama
Razume niko do no ti samo
Kakvijem protkan sam mukama
Što baš je meni od sužnjih svih
Sam đavo pod mozak stao
Ejakulirao mi po mislima
Dan tminom razmazao
Sad njegov samoblud vazda i svud
Siluje vascelo telo
Đavolje samobluđe sve dublje i ljuđe
Sanskritom psuje Otelo
REF: SAM BOLESTAN, OZDRAVI ME
IL’ ODLAZIM, POZDRAVI ME
Puna sad usta bele mi pene
Što razum teraju iz mene
Kroz moje oči prošlo je više suza
Nego kroz zid plača
A kome ću drugom do no tebi da plačem
Tebi na tvojiem rukama
Razume niko do no ti samo
Kakvijem protkan sam mukama
Što baš je meni od sužnjih svih
Sam đavo pod mozak stao
Ejakulirao mi po mislima
Dan tminom razmazao
Sad njegov samoblud vazda i svud
siluje vascelo telo
Đavolje samobljuđe sve dublje i ljuđe
Sanskritom psuje Otelo
REF… SAM BOLESTAN, OZDRAVI ME
IL’ ODLAZIM, POZDRAVI ME
Čitajući ove stihove može se zaključiti da pesma govori o patnji jednog ljudskog bića koje je izloženo paklenim mukama, o čoveku koji vapi za spasom i izlečenju svoje bolesti koja je u izvesnom smislu možda i produkt njegove zaposednutosti nečastivim. Pesma je ujedno i molitva za izlečenje i traganje utehe u drugom ljudskom biću. Međutim, u poslednjem stihu strofe, pre refrena u pesmi, spominje se Otelo i samim tim ta jedna jedina reč, to jest ime, čitavoj pesmi daje drugačiju dimeziju i nosi dodatna pojašnjenja. Takođe, imenovanje Otela je još jedna istorijska referenca koju je autor iskoristio u svojoj poetici, jer nas upućuje na Šekspirovu tragediju iz 1603. godine. U tom smislu bolest koja opseda, muči i progoni protagonistu pesme je griža savesti i kajanje zbog počinjenog zločina – ubistva svoje voljenje Dezdemone koji je Otelo počinio iz ogromne ljubomore i sumnje u sebe. Možda pesma (P)ozdravi me opeva taj trenutak kada Otelo postaje svestan da je ubio ljubav svog života pa se kroz ovu pesmu oprašta od života i izvršava samoubistvo.
Pesma se može posmatrati i sa psihološke strane, kao određena vrsta mentalne bolesti koja se naziva Otelov sindrom, a koja predstavlja deluzioni poremećaj, to jest patološku ili ekstremnu ljubomoru koja podupire ideje o neverstvu partnera. Dokle takav vid ljubomore može dovesti dovoljno prikazuje Šekspirova drama po kojoj je ovaj sindrom i dobio ime.
Sad, kako ćete shvatiti pesmu to je već na vama, ali da biste je što bolje shvatili, pravac na slušanje. Ostale pesme na albumu su u tom maniru, znači kompleksne, višeznače, brutalne i mračne, pa ako imate hrabrosti, stomak i otvoren um, hirurgija je moja preporuka.
Za kraj, pored Vladimira Bajića, Hirurgiju čine: Dragan Mršić – bubnjevi, Igor Mihaljević – bas, Zoran Držajić – gitara, Ana Zornjan – prateći glas.
[1] https://sr.wikipedia.org/wiki/Доситеј_Обрадовић