Dana 16.7.2021. godine, u sklopu manifestacije Negotinsko leto, u promotivnoj sali dečjeg odeljenja Narodne biblioteke „Dositej Novaković“ predstavljen je treći roman Prokletije niškog pisca, urednika, književnog i filmskog kritičara, prevodioca Dejana Ognjanovića koji je na svetskom nivou bitno ime u svetu horor književnosti.
Književno veče otvorio je Direktor biblioteke Milorad Grbović da bi kasnije reč dao Saši Skaluševiću Skali, pesniku, piscu i uredniku književnog časopisa Buktinja koji je u svojstvu moderatora večeri razgovarao sa Dejanom i postavljao mu pitanja. U tom smislu nije razgovarano samo o romanu koji je predstavljen negotinskoj publici, pričano je i o ostalim Dejanovim romanima, njegovoj ediciji Poetika strave Orfelin izdavaštva, njegovom blogu The Cult of Ghoul, Kosovu, uticaju interneta, budućim planovima po pitanju izdavaštva…
Bitno je da napomenem da veliki broj prisutnih Negotinaca na promociji dobro poznaje Dejanovo stvaralaštvo i da su svi uglavnom poštovaoci i fanovi Dejanove pisane reči bilo da je u pitanju njegovo delovanje kao pisca, prevodioca ili kritičara.
Prokletije jesu na izvestan način nastavak Dejanovog prvog romana Naživo koji je objavljen pre 17 godina jer se nadovezuje na priču kojom se roman Naživo završava. Oba romana dešavaju se devedesetih godina prošlog veka, u tim nekim zlim vremenima, koja su po rečima autora, samo zataškana a ne i sasvim sahranjena na đubrištu istorije gde im je i mesto. Taj slom vrednosti, ta dekadencija, taj nemoral, ta nerešena pitanja identiteta su i dalje aktuelna, čak su i akteri tog zla na političkoj sceni i dalje aktivni, oni koji su živi. Oni koji nisu živi svojim duhovima sablasno deluju. Taj horor devedestih, oni koji ga pamte, na žalost možete videti i danas, u dnevnim novinama, u crnim hronikama, od naslovnih strana pa do umrlica, i onda shvatite da taj užas nismo egzorcirali pa zato jesmo tu gde jesmo, nadovezuje se Dejan u svojoj priči govoreći o vremenu kojim se bavi roman Prokletije.
Ovaj autor iz Niša, doktor za horor, kako ga između ostalog mnogi nazivaju, kroz svoje stvaralaštvo govori i o Nišu pa je shodno tome i u romanu Prokletije Niš samo odskočna daska u romanu dok je mnogo zastupljenija jedna druga lokacija u romanu, nadomak Niša, Toponica tj. psihijatriska bolnica u Gornjoj Toponici koja je zapravo središnji lokalitet prvog dela romana, pre nego što glavi junak romana ne ode na Prokletije.
Roman je dugo godinama sazrevao u meni i trebalo mi je mnogo istraživanja da bih ga napisao. Istraživao sam geografiju, topografiju, meteorologiju, geologiju vezane za taj rejon, zatim, blisku istoriju koja obuhvata UČK i njihova dejstva, blisku i dalju istoriju Kosova i neke antroploško-folklorno-arheološke stvari vezane za teritoriju Kosova i Balkana. Proučao sam i neke kultove i neka božanstva, od kojih su neki potekli sa ovih prostora a neki su uvezeni jer su u daljoj prošlosti bili aktivni i logistiku kroz taj neki militaristički aspekt romana…
Za sam naziv romana Dejan je rekao:
Prokletije jesu ime matafora, jedan vrlo evokativan naslov, ali to nije jedan od onih naslova gde se geografska lokacija koristi iskuljučivo kao metafora. Prokletije jesu metafora i jedno vrlo pregnantno ime i jedna reč koja odjekuje ali je i doslovno lokacije gde moju junaci i završe, u taj ogromni planinski masiv na tromeđi Crne Gore, Srbije i Albanije, prilično divalj, prilično neistražen, mesto gde se samo na osnovu satelitskih snimaka o nekim delovima zna otprilike šta je. Tu ima mnogo mesta gde ljudska noga nikad nijne kročila niti može fizički da kroči. To je za mene bio savršen teren da smestim nešto, neću vam reći šta, nešto što je više od ljudskog i nešto što je izvor mračnih dešavanja.
Takođe, Dejan je naglasio da je veliki poštovalac američkog horor pisca Hauarda Lavkrafta i da je uložio prilično truda i volje u cilju njegovog plasmana u Srbiji kroz prevođenje i uređivanje Lavkraftovih dela. Shodno tome, Prokletije upućuju na njegov roman U Planinama Ludila koji i jeste preveden i objavljen u ediciji Poetika strave. Dakle, Prokletije i jesu srpske planine ludila!
Po pitanju daljeg stvaralaštva Dejan je naveo da nema osećaj da je iscrpeo temu kojom se bavio u svoja dva romana, jer je jedna velika mitologija u zaleđini Naživog i Prokletija ostala nedorečena. Puno je tu potencijala i mnogo je stvari namerno ostalo nedorečeno. Vezano za to, napomenuo je da je i u trenucima dok je pisao Naživo bio svestan te jedne šire priče i da se svesno suzdržavao da otkrije previše i da je samo kroz neke nagoveštaje usputno davao sugestije da se nešto veće i šire valja iza brega. U Prokletijama se to šire malo jasnije vidi, ali ono što je evenutualno pojašnjeno u međuvremenu, na svaki uslovno rečeno odgovor se javljaju tri nova pitanja i tri neke nove zavrzlame i misterije koje ne dobijaju odgovor pa je shodno tome možda i vrlo izvesno da će u nekoj doglednoj budućnosti pojaviti i treći roman čime bi priča bila zaokružena kroz trilogiju a koja bi bila vezana za horor devedesetih. Jer ako Naživo obuhvata period u vreme pada Knina i bombardovanja Republike Srpske, ako su Prokletije nastavak toga i početak borbe sa UČK, nekako je logično da Nato bombardovanje 1999. godine bude klimaks, da to bude pozadina priče u kojoj će se stvari završiti ili priča još više proširiti, zaključio je Dejan.
Bitno je napomenuti da je Dejan urednik u Orfelin izdavaštvu u ediciji Poetika strave i da je do sada objavljeno ukupno 23 naslova velikana svetskog horora koji podrazumevaju: H.F. Lavkrafta, Brema Storkera, Aldžernona Blekvuda, Tomasa Ligotija, Artura Makena, Širli Džekson, M.R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Žana Rea. T. E. D. Klajna…
U pitanju su veoma luksuzna i kvalitetna knjižvna izdanja, tvdog poveza i sa odličnim ilustracijama što na koricama što unutar knjige. Dejan je napomenuo da je za svaku od knjiga napisao pogovor od oko 30 stranica, koji obuhvataju i poređenja sa drugim prevodima, napomene, fusnote, biografije i da su shodno tome ti pogovori zapravo mali magistarski radovi.
Jedno zanimljivo književno veče koje je ljubiteljima horor književnosti samo potvrdilo zašto je Dejan Ognjanović zapravo doktor za horor.
