Ivan Potić i njegovo stvaralaštvo su već u više navrata predstavljeni u eXperimentu, što u vidu recenzija njegovih knjiga i prikaza književnih večeri, što u vidu njegove poezije i intervjua. Ovaj put predstavićemo njegovu poslednju knjigu REZULTATI.
Zbirka priča REZULTATI je trinesta knjiga koju Potić objavljuje. Izdavač je Kulturni centar Novog Sada u ediciji Anagram. Zbirka je satkana od osam kratkih priča i jedne pripovetke po kojoj knjiga i nosi naslov. Ko je imao prilike da se sretne sa Potićevim prethodnim zbirkama priča (Kvadrat na crnom kvadrartu, Pričožder) zna šta može da očekuje od Potićeve proze. U ovoj trinaestoj knjizi on nastavlja u svom maniru da moralno i verbalno šamara i pesniči sve ono što mu smeta i što ga boli, bez dlake na jeziku i imalo ustručavanja. Svaka priča gotovo da je životna priča Potićevih junaka koji su počeli da sagledavaju posledice možda protraćenog života i pogrešnih odluka, da sumiraju svoje životne rezultate, šta su dobili a šta izgubili. Iz tog razloga knjiga nije nimalo laka za čitanje, jer se svakako može desiti da se poistovetite sa napisanim, da prepoznate sebe i svoj život u ovoj Stradiji u kojoj je svakim danom sve veći haos i ludilo. Da Potićevo pisanje nije čista hronika koja samo opisuje život koji živimo govore nadrealni i fantastični elementi koji provejavaju u pojedinim pričama čineći na taj način Potićevu prozu mešavinom istine i mašte, realnosti i fikcije, što njegovu pisanu reč i čini specifičnom. Bez obzira što je tema ove knjiga mučna, jer prikazuje stvarnost i istinu koju svi mi u manjoj ili većoj meri osećamo na svojoj koži, a mnogi i odbijanju da ih prihvate, jer to bi možda značilo suočavanje sa samim sobom i prihvatanja činjenice da smo pukli po svim šavovima, napisano će vas u više navrata nasmejati, opustiti i razonoditi, jer je Potićeva proza puna ironičnog i sarkastičnog crnog humora koji će vam bez sumnje izazvati kiseli osmeh na licu. Smešno vam je ali dođe vam da zaplačete, vrištite, urlate od jada i besa…
Kao što sam napomenuo, glavni junaci priča su u najvećoj meri srednovečni ljudi: profesor matematike, radnik u softverskoj kompaniji, drvoseča, radio-voditelj-muzičar-pesnik-pisac-istoričar umetnosti… koji su došli u fazu preispitivanja svog sopstvenog života, sabiranja i oduzimanja šta su sve postigli, gde su podbacili i na kraju sagledavanja postignutih i ostvarnih rezultata. Suvišno je reći da je konični ishod tog silnog kalkulisanja zapravo negativan. Iz tog razloga Potićevi junaci odišu nezadovoljstvom, razočaranjem, apatijom, depresijom. Besni su i ljuti na svet oko sebe ali i same sebe.
Sa druge strane Rezultati su jedna žešća kritika društva i sistema u kojem živimo i po kojem funkcinišemo, ako tu zapravo postoji bilo kakav sistem. Potić je u tom smislu beskompromisan, iskren, hrabar i bezobrazan. Udario je po svim našim manama, glupostima i boljkama, ono što nas je decenijama unazad sputavalo i unazađivalo i dalje nas sputava i unazađuje. Razbio nam je sve iluzije ako je još neko kojim slučajem i dalje živeo u iluzijama i samoobmanama da će nam jednog dana biti bolje.
Rezultati svakako jesu jedna knjiga o našem kolektivnom duhu i biću, sagledano kroz prizmu induvidualizma, ličnih poraza i neuspeha.
Međutim, autor pored toga što kritikuje društvo i ljude oko sebe, on kritikuje i samog sebe, postavlja samom sebi pitanja, preispituje svoj život i svodi račune sa samim sobom. Na taj način ova knjiga u neku ruku ima i elemente autobigrafije i samokritike, pre svega centralna pripovetka „Rezultati“ u kojoj se glavni junak radio-voditelj, pesnik, muzičar koji je diplomirao Istoriju umetnosti, kao Don Kihot bori sa vetrenjačama i ovom našom kakistokratijom pokušavajući da nešto promeni.
Potić u svojoj prozi opisuje ljude i događaje oko sebe, iznosi neke skandalozne događaje koji su se dogodili a koji su u velikoj meri odlika vremena u kojem svi mi živimo. Svi koji su pročitali Rezultate a žive u Potićevom Pušigradu svakako da će prepoznati aktere koje Potić pominje i događaje na koje podseća, upozorava i osuđuje. To može biti opasno po samog autora, jer dovodi do mogućeg zameranja sa likovima, lokalnim moćnicima,koje spominje u svom stvaralaštvu, ali to jedna od glavnih odlika Potićeve proze, nepokolebljiva hrabrost da napiše ono što misli i bezkompromisna težnja da kaže istinu, bez obzira na posledice. Iz tog razloga Potić zaslužuje sve pohvale, jer je jedan od retkih koji nije odustao od borbe, koji još uvek pokušava i trudi se, bez obzira što je nakon sumiranja postignutih rezultata počeo da shvata da možda više nema nade, da je kasno za sve…
Preporučujem vam da pročitate Rezultate, jer ćete možda tek kada pročitate ovu knjigu shvatite gde zapravo živite, ako do sada to niste shvatili.