Hedlajneri prve večeri Border Rocka Ničim Izazvan su svojim nastupom zatvorili prvo veče festivala i svojom pozitivnom muzikom prilično oraspoložili istrajne fanove koji su uprkos hladnom vremenu i povremenoj kiši ostali nepokloebivi do samog kraja. Ta istrajnost je nagrađena kvalitenom muzikom koju su Ničim Izazvani odsvirali. Setna violina, truba, trombon, gitare, bubanj, klavijature Ničim izazvanih izazvali su publiku, prehashodno žensku, da luduje i skače. Baš je bio dobar vajb i super zajebanicija.
Tako se završio prvi dan festivala a koji je počeo 7, 8 sati ranije u klubu Fusion otvaranjem izložbe rok fotografija autora Mikice Andrejića iz Zaječara, koji je Kladovskoj publici predstavio svoj opus fotografija domaćih i stranih muzičara koje je uslikao na mnogim muzičkim festivalima i koncertima na kojima je prisustvovao.
foto by Mikica
Nakon toga u kafeu Don Pepe održana je promocija knjige Odgovor nošen vetrom koju su predstavili autor, istoričar umetnosti, pisac, pesnik i muzičar Ivan Potić i Miljan Ristić, pisac, pesnik i bloger. Knjiga predstavlja prevod 52 pesme Bob Dilana koje je Ivan Potić izabrao, preveo i oblikovao u formu knjige, na taj način odajući počast jednom od najvećih muzičara i umetnika 20. veka.
Muzički deo festivala počeo je u 19 časova u tvrđavi Festislam nastupom dečjeg rok hora iz Beograda Rochoir Kids. 44 klinaca izvelo je poznate numere domaće i strane rok muzike i ne mogu vam opisati kako sam se ježio dok sam slušao tu decu kako pevaju: Ova je zemlja za nas, Hipnotisana gomila, Teške boje…
Potom je nastupio Novozelandski one-man-bend Delaney Davidson koji je, iskren da budem, zvučao kao da ih na bini ima trojica a ne on sam samcat. Sa svojim psihodeličnim vestern-kabaretskim, kejvovskim kantrijem postepeno je zagrevao prisutne kako je polako padalo veče. Veliko zadovoljstvo usledilo je nakon završetka njegovog nastupa kada smo imali prilike sa njim da porazgovaramo o njegovoj muzici i jednom opštem utisku.
Na binu su se popele L.A. Witch, ženski trio iz Los Anđelesa koji je svojim sporim ali ipak teškim i psihodeličnim muzičkim veštičarenjem mađiao kladovsku publiku, da bi ih na bini zamenili ruski Messer Chups koji svoju muziku baziraju na mešavini rokabilija, surf rocka, crpeći inspiraciju iz B filmova i trash horror estetike. Svakako da niko nije ostao ravnodušan kada je video prelepu basistkinju Svetlanu Zombirellu za koju nisam uspeo da odgonetnem da li bolje izgleda ili gruva bas.
Srpsko-rumunski bend Axis zvučao je prilično moćno i agresivno. Publika ih je sa oduševljem dočekala baš zato što su dvojica članova iz Kladova. Ali to nije bio jedini razlog, jer momci su vrhunski muzičari. Odličan bas koji gruva li gruva. Bububnjar kao da ima 4 ruke, imao sam utisak da će da polomi bubanj od tog silnog udaranja. A gitara? Čudo jedno šta je taj momak radio sa onom gitarom. Dušu joj je uzeo. Super muzika i energičan scenski nastup. Sve pohvale za momke.
I onda je usledio Ničim izazavan i tada je krenulo pravo zezanje.
Na kraju da rezimiramo. Odličan dan i odlično veče. Kompletan program. Od umetničke fotografije, preko književnosti do kvalitetne muzike različitih žanrova. To je ono što mogu reći za prvi dan Border Rocka #2.
Ovom prilikom želim da čestitam i da se zahvalim organizatoru festivala Dejanu Mihajloviću i svim ljudima koji su u to uključeni i da im poručim da su uradili veliku stvar za Istočnu Srbiju. Ovakav festival nam je bio potreban. Hvala Vam. I istrajte. Znam da nije lako i da ima mnogo problema i prepreka. Ali istrajte zbog svih nas. Radite veliku stvar! I samo da znate, ima nas još koji želimo da budemo deo te priče.