Antologija tekstova sa portala eXperiment u kome je sve moguće (jun 2020- jul 2024) u formi knjige
Dolaskom jeseni i meseca oktobra, ove 2024. godine, svetlost dana ugledala je moja nova knjiga, dvanaesta po redu, eXXXperiment koja nastavlja tamo gde sam zastao prvim eXperimentom objavljenim 2021. godine. Zapravo, eXperiment prvenac publikovan je povodom desetogodišnjice postojanja i delovanja bloga/portala eXperiment u kome je sve moguće i obuhvatao je sto odabranih tekstova objavljenih u periodu od jula 2010. do maja 2020. godine. Godine 2024. moje virtuelno eXperimentisanje obeležava 15 godina, pa sam shodno tome rešio da koncipiram još jednu knjigu u kojoj ću predstaviti odabrane tekstove sa portala nastale u periodu od juna 2020. do jula 2024. godine. Kao i u eXperimentu prvencu, u pitanju su eseji i recenzije književnih, filmskih, muzičkih, likovnih i umetničkih dela, kao i prevodi određenih tekstova prezentovanih na internetu za koje sam smatrao da treba da budu deo mog eXperimenta, pa sam ih iz tog razloga i preveo sa engleskog jezika.
eXXXperiment je podeljen u 5 poglavlja: Stavovi, Muzika, Filmovanje, Književnost i Vizuelizacija i sadrži ukupno 60 tekstova koji se bave kulturom, umetnošću i društvenim pitanjima.
Stavove čine tekstovi koji obrađuju sociološke aspekte i obuhvataju pojave koje su mi bile zanimljive za analizu i proučavanje, a koje sam najpre predstavio na portalu eXXXperiment i sada u knjizi kao svojevrsnu antologiju. eXperimentisanje započinje tekstom koji se bavi mentalnom retardiranošću i time kako ljudi ne shvataju ozbiljnost takvih bolesti. Zatim tu je tekst o jednom svirepom zločinu koji se dogodio u Americi krajem šesdesetih godina prošlog veka i koji je šokirao ceo svet. Potom razmatramo mogućnost hipnoze, fenomen veštačke inteligencije, osvetničku pornografiju, okrutnost sporta, autsajderstvo u modernom društvu, ljudsku potrebu za cinkarenjem, pojam krindž, dark veb i crvene sobe.
Poglavlje Muzika čine tekstovi koji se bave određenim muzičkim izdanjima koja su za mene veoma važna i bitna, pa sam shodno tome pisao o bendovima i muzičarima kao što su Napalm Death, David Bowie, Hirurgija, Ministry. Osvrnuo sam se i na The Prodigy i njihovu najkontroverzniju pesmu. Predstavio sam album Radioheada kroz aspekt naučne fantastike, Rodžer Votersa (Roger Waters) i njegovu Tamnu stranu Meseca, Alice in Chains, Idles, da bih poglavlje zaokružio tekstom o tome kako je rokenrol postao muzika matoraca.
Filmovanje se bavi filmovima i sedmom umetnošću, pa sam shodno tome pisao o Vučijem vaspitanju i androidima koji odgajaju decu, o jedinstvenom i neponovljom Mapet Šouu (Mappet Show). Demistifikovao sam film Lulu na mostu (Pandorina kutija), pisao o mangi/anime Tokijski osvetnici, ezoterisao o Doni Darku, pucao Pištoljem Sex Pistolsa, poredio Kjubirkov film Isijavanje sa istoimenim romanom Stivena Kinga, predstavio vanzemaljsku azbuku iz filma Dolazak, podsetio na kultnu seriju Dosije X, poredio Čaplinovog Velikog diktatora sa današnjim vladarima.
Književnost je najobimnija oblast u knjizi. Sadrži 20 tekstova koji se bave knjigom. Poglavlje počinje odličnim humorom majstora kratkih priča Edgarom Keretom. Nakon humora upadamo u mrak i jedan globalni užas koje prikazuje Saramagovo Slepilo, da bi sve to bilo upotpunjeno gotskom hronikom, istorijom, religijom, fantastikom Novog Jerusalima našeg velikana Pekića. Roman Problem Spinoza bavi se psihoanalizom, ekskomunikacijom, filozofijom i nacizmom. Mistika i nadrealni ambijent su izneti kroz analizu dvodelnog romana Ubistvo Komtura Harukija Murakamija i delimično kroz poslednju Safonovu knjigu koja je objavljena posthumno. Mo Hejder nam iznosi tamnu stranu japanskog bića a Kazuo Išiguro nam priča zastrašujuću priču o ljudskim klonovima. Rat, autobiografija i fantastika su izneti kroz tekst o Klanici 5.
Horor dolazi do izražaja kroz prikaz odličnog romana Prokletije Dejana Ognjanovića. Nik Kejvov roman nam govori priču o seksualnom zavisniku, a Zanjevski priča priču o pacovu koji i previše podseća na čoveka.
Uzvišenost postižemo čitajući recenziju Tuševljakovićevog istoimenog romana da bismo ostali u univerzumu fantastike kroz Peljevinov roman prvenac Omon Ra. Tajna blaga Romanovih sakrivena je u romanu Milice Milenković, a Lečenje Šopenhauerom će nam svakako biti neophodno ako se pretera sa čitanjem ovog mog štiva.
I Orvelova Životinska farma je pronašla svoje mesto u ovom eXXXperimentu potvrđujući svoju savremenost i primenjivost i nakon 8 decenija od kada je napisana. Poglavlje se završava kritikama romana dva velikana savremene književnost i to recenzijama Pol Osterove Knjige opsene i dekadentnog romana Vernon Trodon francuske spisateljice Viržini Depent.
Poslednje poglavlje u knjizi Vizuelizacija bavi se vizuelnom umetnošću pa sam u tom smislu pisao o stvaralaštvu Milene Ničić – Myllen koja je inspiraciju za svoj likovni izraz pronašla u underground muzici, uz koju je odrastala i uz čije zvuke i dalje gura kroz život.
Indoktrinaciju, plastifikaciju i transcendenciju doživljavamo kroz umetnost Milana Pantelića koju čine slike koje se bave identitetom čoveka, problemom ekologije, medijskom manipulacijom, otuđenjem, ljudskom podređenošću potrošačkom svetu.
Na ekspresionizam se osvrćemo kroz kratku analizu Munkovog Vriska da bismo simboliku sanjarenja razmatrali kroz likovno stvaralaštvo od renesanse do nadrealizma.
U ovom poglavlju pokušao sam da pronađem odgovor na jedno veoma teško pitanje, koje vekovima unazad intrigira mnoge znatiželjne umove: Zašto skulpture Stare Grčke imaju male penise?
A tu je i tekst koji iznosi uticaj Boša na savremeni svet, pop kulturu i visoku modu i čije slike prepune užasnih, košmarnih i nakaradnih prizora nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim stotinama godina unazad.
Pank kao odnos prema životu i muzički pravac najbolje je iznet u stvaralštvu Damira Pavića – Septica koji nas je na žalost napustio početkom ove 2024. godine. Tekst je napisan dok je Septic još uvek bio živ, tako da je imao prilike da ga pročita kada sam ga objavio na portalu eXperiment, zbog čega mi je neizmerno drago.
Anita Gavrilović nam kroz svoje stvaralaštvo predstavlja slike koje se bave ljudskim bićem, njegovom spoljašnošću, ali takođe i njegovom unutrašnošću.
I onda sledi najduži tekst u knjizi. U pitanju je moj prevod naučnog rada Tijane Rupčić (Centralnoevropski univerzitet u Beču, (CEU), Odeljenje za istoriju) koji se bavi video igricama, tehnopaganizmom, distopijom, sajberverzumom, veštačkom inteligencijom…
eXXXperiment se završava na jedan magijski i mističan način: tekstom o Šamanizmu i njegovim uticajem na umetnost.
Dobro došli u eXXXperiment.