Ako kojim slučajem pročitate blurb na zadnjoj korici romana Knjiga opsena autora Pol Ostera najverovatnije da ćete u startu odustati od čitanja. Takav je bio slučaj sa mnom. Pre nekoliko meseci iznajmio sam ovaj roman iz gradske biblioteke privučen naslovom, ali kada sam na zadnjoj korici pročitao: „Treperava svetlost jednog nemog filma uspeva da prene profesora Dejvida Zimera iz mrtvila dana koje provodi nakon pogibije svoje porodice…“ odmah sam se pokolebao.
Još kad krenete sa čitanjem, na samom početku romana, saznajete da se glavnom junaku dogodila teška tragedija. U avionskoj nesreću stradaju mu supruga i dvojica malih sinova od četiri i osam godina. Mene je ta spoznaja odmah naterala da odustanem od čitanja, baš zato što nisam želeo da čitam neko teško delo koje će me izbedačiti i baciti u depresiju. Trebalo mi je neko štivo za opuštanje a ne priča o užasnoj tragediji. Prvom prilikom vratio sam roman u bilblioteku ne pokušavši da ga pročitam. Iznajmio sam neku drugu knjigu.
Nekoliko meseci kasnije ponovo me je privukao naslov knjige i ta opsena sadržana u njegovom nazivu. Ovaj put sam se odvažio na čitanje bez obzira na „upozorenja“ na depresivnu i tešku tematiku koja se naslućivala. Čitajući i pročitavši roman shvatio sam koliko sam bio u zabludi. Predrasude koje sam izgradio čitanjem blurba i prvih desetak stranica romana bile su sasvim pogrešne. Roman nije lak za čitanje. To je sigurno. Bavi se ozbiljnim temama i teškim životnim situacijama, ali nije demolarišuć i depresivan. Naprotiv. U tom smislu naslov romana „Knjiga opsena“ dobija određenu poentu i ja postajem još jedan od čitaoca koji je još na samom početku, čitajući prve strane romana, bio zaveden i obmanut. Međutim, biće tu još nekoliko opsena koje će se razotkriti tokom čitanja.
U ovom Osterovom romanu iz 2002. godine priča se gradi oko dva junaka. Prvi je profesor komperativne književnosti na koledžu Hempton u Hemptonu Dejvid Zimer koji nam priča priču o svom životu i životu Hektora Mana, autora i glumca nemih filmova koji na „vrhuncu svoje slave“ misteriozno nestaje i za koga velika većina veruje da je izvršio samoubistvo.
Kako odmiču stranice romana sudbina će ovu dvojicu junaka povezati kao i njihove neobične i tragične sudbine. Profesor književnosti koji pokušava da se izbori sa depresijom i suicidnim mislima nakon teške nesreće koja ga je zadesila otkriva neme filmove u kojima glavnu ulogu glumi Hektor Man čiji nestanak iz sveta filma obavija određena doza misterije. Ti filmovi ga toliko obuzimaju da kreće u potragu za njima, sa namerom da napiše knjigu o filmovima Hektora Mana. Ta nova misija ga odvlači od usamljenosti, otuđenja u koje je zapao, teške depresije i želje da izvrši samoubistvo. Pisanje nove knjige daje mu smisao i značaj i donosi spasenje jednog, na prvi pogled, propalog i uništenog života.
U svojoj potrazi za Hektorovim filmovima on putuje svetom, gleda filmove i otkriva delove iz Hektorovog života koje pred čitaoce iznosi u vidu naracije.
Na taj način postajemo svedoci profesorovog izlaska iz teške životne krize i pobede nad zloslutnom sudbinom. Dejvid Zimer je intelektualac i pisac priznat i poštovan od strane kolega i studenata, koji nakon tragedije više ne vidi smisao daljeg življenja, otuđuje se, postaje razdražljiv, depresivan i sklon ispadima. Čitajući roman shvatamo kako bavljenje onim što volimo i što je duboko utkano u naše biće može spasiti izgubljenu i uništenu dušu. U konkretnom slučaju to je umetnost. Knjige i filmovi.
Sa druge strane, pratimo uzbudljivi i atipični život Hektora Mana, kako za vreme dok je bio holivudska filmska zvezda, tako i nakon njegovog nestanka. Tako upoznajemo čoveka velikog umetnika, ženskaroša i boema koji usled neobičnih životnih okolnosti postaje očajnik koji pokušava da pobegne od samog sebe i svoje sudbine. Čoveka koga proganja prošlost i izjeda griža savesti pa je zbog toga prinuđen da nekoliko puta menja svoj identitet i mesto boravka. I na posletku, umirućeg čoveka čije krajnje namere i zamisli ostaju neotkrivene i nejasne. Upoznajemo čoveka koji je kroz svoje postojanje bio mnogo toga. Ženskaroš i boem. Pokajnik i paćenik. Bludnik i asketa. Ali uvek veliki zaljubljenik u film. Čovek koji je vodio više života sa različitim identitemima. Na samom početku romana Oster nam uvodnim citatom daje nagoveštaj o tome.
Čovek ne živi uvek samo jedan, isti život. On ima mnogo života, čiji se krajevi nadovezuju jedan na drugi i u tome leži uzrok njegove nesreće.
Šatobrijan
Međutim, čitaoci će to shvatiti mnogo kasnije, kad poprilično zađu u roman.
Kao i u drugim svojim romanima Oster kombinuje nekoliko vrsta naracija u izgradnji svog književnog dela. Od klasičnog pripovedanja jednog od protagonista romana, do čitanja pisama i dnevnika, preko gledanja filmova koji su delo drugog protagoniste romana.
U romanu na više mesta Oster detaljno prepričava i opisuje Hektorove filmove koje je drugi protagonist, Dejvid pogledao a koji su ga opčinili i spasili mu život. Na taj način mi dobijamo priče koje su zapravo reke pritoke koje se ulivaju u glavnu narativnu reku romana.
Značaj knjige u romanu
Pored filma, knjiga zauzima počasno mesto u ovom romanu. Iako nije glavni junak i u samom centru zbivanja mnogo toga je vezano za knjigu i književnost. Najpre u samom naslovu romana sadržana je knjiga. Zatim, jedan od dvojice glavnih likova u romanu Dejvid Zimer, profesor komperativne književnosti, piše knjigu Nemi svet Hektora Mana, opčinjen njegovim nemim filmovima koje slučajno otkriva. Takođe, on prevodi na engleski jezik i Memoare Šatobrijana iz kojih je izvučen citat kojim počinje ovaj roman. Tu je i knjiga Drugi život Hektora Mana, koju piše Alma Grand o životu Hektora Mana na osnovu njegovih priča, ispovesti, pisama i dnevnika, a kojoj će se dogoditi najgora sudbina koja može zadestiti knjigu.
U Hektorovom filmu Unutrašnji život Martina Frosta, koji Dejvid gleda pre nego što film bude spaljen, glavni protagonist po kojem film i nosi naziv je pisac koji nastoji da napiše roman. Film ga prikazuje kako na kucaćoj mašini pokušava da napiše priču. Nasuprot njegove pasije i strasti za pisanjem stoji njegova ljubav – mlada studentkinja Kler, koja mu je najveća prepreka i iskušenje na tom njegovom usponu kao piscu. Film kroz određenu simboliku iznosi stradanje i žrtvovanje zarad umetnosti.
Pred sam kraj romana saznajemo da je kompletna naracija koju nam priča protagonsit Dejvid Zimer, a koju mi čitamo, zapravo pretočena u knjigu koju držimo u rukama. Na taj način Oster na neobičan način, pomoću knjige, povezuje čitaoce sa akterima ovog romana. Knjiga koju piše profesor književnosti, pred sam kraj svog života, je zapravo knjiga koju čitamo. I je samo još jedna od opseni sadržanih u samom naslovu.
Sličnost između dva glavna lika u romanu
Postoji dosta sličnosti između dva glavna junaka. Dejvida i Hektora. Pisca i glumca. Profesora i režisera. Obojica su makismalno posvećeni svom poslu i svojoj profesiji. Dok ih ne zadesi nesreća. Obojica imaju teške životne priče. Zbog toga su depresivni, pokušavaju da pobegnu od samih sebe, skloni su samoubistvu od kojeg ih spašava žena. Obojici je smisao i spas pružila žena. Dejvidu Alma Grand, žena koju je poznavao svega nekoliko dana a koja takođe piše knjigu, Hektoru Frida Speling sa kojom stupa u brak i živi na imanju u meksičkoj pustinji.
Hektoru umire trogodišnji sin Ted od ujeda pčele, a Dejvidu stradaju u avionskoj nesreći sinovi, sedmogodišnji Tod, četvrogodišnji Marko i supruga Helen. Sigurno je da pisac nije slučajno izabrao slična imena nastradalih sinova svojih junaka Ted i Tod. Na taj način je želeo da ih poveže i poistoveti u što većoj meri.
Zanimljivosti u vezi Knjige opsena
O tome koliko je ova knjiga ostavila utisak na pojedine umetnike posvedoćiće sledeći primer.
Muzičar i tekstopisac Djuk Spešl (Duke Special) iz Belfasta je 2010. godine objavio je muzički album The Silent World of Hector Mann koji sadrži pesme inspirisane Osterovom izmišljenom zvezdom nemog filma Hektorom Manom. Zapravo, Hektor Man je glumio u dvanaest filmova pre nego što je nestao. Spešl je napisao pesmu Mister Nobody, inspirisan naslovom jednog od Manovih filmova, da bi nakon toga Knjigu opsena poslao još jedanaestorici svojih prijatelja koji su tekstopisaci, muzičari, muzički producenti, tražeći od njih da napišu pesmu zasnovanu na jednom od dvanaest filmova sadržanih u romanu. Njegovi prijatelji su se odazvali pozivu i napisali pesme koje su sadržane na ovom albumu. Neki od njih su: Neil Hannon, Ed Harcourt, Ben Castle, Clare Muldaur Manchon, Paul Pilot, Matt Hales ...[1]
Kako to zvuči poslušajte ovde o eXperimentu.