Nik Kejva (Nick Cave) kao muzičara, tekstopisca i poetu poštujem i pratim još od svojih mladalačkih dana. Oduvek mi se svidela ta njegova kombinacija poetske melanholije, ljubavi, tuge i smrti iskombinovane sa psihodeličnom i mračnom muzikom. Kejvova muzika je zvučala i dalje zvuči neponovljivo i moćno. Već godinama unazad uvek se nađe po neka njegova pesma u mojim plejlistama koje redovno slušam bilo da je u pitanju The Birthday Party, Bed Seeds ili Grinderman.
Međutim, danas ćemo se na Kejva osvrnuti kao pisca. Nik Kejv je objavio nekoliko zbirki pesama, dva romana i dve nazovimo ih autobiografije. Sada ćemo se pozabaviti njegovim drugim romanom Smrt Zeke Manroa koji je objavljen 2009. godine.
Glavni junak u Kejvovom romanu je zapravo anti-junak Zeka Manro koji suprotno imenu koje nosi, a koje upućuje na jednu malu, krhku i nežnu životinjucu – zeca, predstavlja njegovu totalnu suprotnost.
U pitanju je jedan devijantan lik, često pijan i pod dejstvom kokaina, opsednut seksom, koji je konstantno u potrazi za nekom novom zečicom raspoloženom za parenje. Bezosećajan, nekulturan, vulgaran, konfliktan, uvek na ivici ekscesa, seksualni zavisnik i alkoholičar Zeka, kako roman polako odmiče, pada sve niže i tone sve dublje u porok, a Kejv nam kao narator na svakoj narednoj strani u sve većoj meri otkriva tamnu stranu svog glavnog antijunaka koji sarkastično nosi ime Zeka.
Prelomna tačka Zekinog bespovratnog sunovrata, moralnog posrnuća i psihičkog sloma događa se nakon što supruga izvrši samoubistvo i Zeka ostaje sa maloletnim sinom o kojem treba da se stara i brine. Zapravo, supruga je u najvećoj meri samoubistvo počinila zbog Zeke, jer više nije mogla da se bori sa muževljevim ispadima i izopačenim ponašanjem. Jednostvao u smrti je videla jedini izlaz.
Zeku smrt svoje supruge gotovo da ne dotiče. Kao da nije svestan šta se dogodilo, on tera po svom kao da se ništa nije zbilo, iako ga kroz čitav roman proganja njen duh što ga u još većoj meri izbacuje iz koloseka. Zeka je u potpunosti disfunkcionalan i nesposoban da se brine i o samom sebi, a kamoli o malolm sinu sa specijalnim potrebama. Prognan i opsednut svojom zavisnošću od alkohola, opijata i seksa sumanuto hrli ka svojim novim sekusalnim avanturama i propastima. Svaka žena ili devojka na koju naleti je potencijalna osoba za seks i Zeka odmah stupa u akciju ne brirajući ni vreme ni mesto. To ga je često dovelo u neprijatne i problematične situacije pri čemu je neretko izvlačio deblji kraj.
Njegov mali sin koji po njemu nosi ime Zeka Junior je totalna suprotnost od svog oca. Klinac koji ima problema sa očima, povučen i miran, željan pažnje, ljubavi i znanja, pati za nastradalom majkom i često u svojim mislima sa njom komunicira. U trenucima kada mu je potrebno pružiti maksimalno vremena, ljubavi i razumevanja mali zekonja je prepušten samom sebi dok čeka svog oca u nekoj krntiji od auta koji u međuvremenu pokušava nešto da kresne, da nekog zavrne za lovu ili da uvalja kozmetiku koji prodaje kao trgovački putnik.
Smrt Zeke Manroa je roman o zavisnosti koji iznosi sve ono šta ova opaka devijacija i porok nosi kako devijantu i adiktu tako i njegovim najbližim i porodici. Za razliku od mnogih drugih romana i filmova koji se bave zavisnošću u najvećoj meri od alkohola i droge, Smrt Zeke bavi se zavisnošću od seksa.
Iako sam pročitao nekoliko romana na tu temu, jedan od njih Palahnjukov Zagrcnut, i odgledao više filmova na temu seksualne devijanosti i zavisnoti, među kojima je i Trirova šokantna Nimfomanka, i šašava serija Kalifornikacija, ovaj roman je na mene ostavio najači utisak na datu temu.
Možda iz razloga što se roman može posmatrati iz dva ugla. Iz ugla jednog seksualnog ovisnika koji je totalno van kontrole i njegovog sinčića kao žrtve tog demona koji je obuzeo njegovog oca.
Međutim, stekao sam utisak da se seksualana zavisnost kod nas nije ozbiljno shvatila. Vrlo često se na sam spomen zavisnosti od seksa posprdno ponaša. Čak i na svetskom nivou postoje polemike da li je seksualna zavisnost zapravo bolest, iako je mnogo ličnosti, što poznatih što anonimusa, ne odvikavanju od zavisnosti od seksa.
Iz tog razloga je ovaj roman još važniji, jer iznosi na videlo još jednu ljudsku anomaliju koja je štetna i po pojedinca ali i po društvo a kojoj nije posvećena dovoljna pažnja.
Smrt Zeke u pravom svetlu prikazuje seksualnog zavisnika pre svega u jednom psihološkom profilu, o čemu misli, kako se ponaša i gde vodi ta zavisnost. Zapravo, naslov romana nam sam govori šta je krajnji ishod ovog poremećaja ponašanja.
Možda ćete pomisliti da samo saznanje da će glavni junak (anti-junak) nastradati, koje je spojlovano u samom nazivu romana, umanjiti draž čitanja, ali moram vam reći da grešite. Čitajući roman i videvši šta je sve u stanju protagonist da uradi samo da bi zadovoljio svoj seksualni nezasiti apetit gotovo da jedva čekate da mu se dogodi ta smrt iz naslova. U jednom trenutku sam pomsilio da je naslov bio samo Kejvova fora kojim je želeo da nasamari svoje čitaoce i fanove. Ipak, smrt je došla po svoje i kaznila bludnika i grešnika. Pravda je zadovoljena. Možda je Kejv na jedan preneseni način želeo da poruči da je to ono što zaslužuje svaki takav lik. Strašna smrt.
Međutim, šta sa Zekom Juniorom? On je ta žrtva ljudskog poroka, greha i izopačenosti. On će ostati sam i nemoćan da živi u tom surovom svetu u kojem je mnogo takvih i sličnih devijantnih likova. Surova poruka koju nosi ovaj roman i koja govori da su u najvećoj meri najveće žrtve ljudske oholosti, izopačenosti, poročnosti i grešnosti nevini i nedužni je ono najsnažnije u romanu.
Za kraj ostaje samo da vam preporučim da ovaj roman pročitate, jer iako se bavi jednom takvom mračnom temom, roman ima duhovite i komične delove. I da. Ima dosta seksa.