Danas treba da se nađem sa jednim ortakom iz detinjstva sa kojim se nisam video godinama, a sve u cilju pravljenja novog radio-eXperimenta. U pitanju je lik kojem je muzika veoma bitna u životu i koji mi je u nekim prošlim vremenima proširio horizonte u tom muzičkom univerzumu, pa sam shodno tome rešio da mu se na izvestan način odužim tako što će u tih sat vremena, koliko traje radio-emisija, on biti muzički urednik eXperimenta.
Prilikom dogovora oko našeg viđenja, reče mi:
– E, ponesi mi Orvelu 1984. Baš mi se čita. Hoćeš li?
Rekoh mu da hoću, iako ne volim da pozajmljujem knjige, jer mnoge su se tako zauvek izgubile. Iz tog razloga popih kafu, spremih se i krenuh u grad u nameri da kupim knjigu. Želeo sam da mu poklonim 1984, jer će na taj način moj primerak 1984. ostati u mojoj kolekciji, a on će dobiti svoj primerak knjige. Nije bilo vremena da se knjiga poruči netom, trebala mi je odmah i sada. Nije bilo vremena čekati dva-tri dana.
I sam sam pretpostavljao da će to biti uzaludna misija, jer u našem gradiću i nema knjižare gde možete kupiti neku knjigu, što smatram da je poražavajuće za jedan grad. Knjige je jedino bilo moguće kupiti na kisocima u kojima se prodaje žuta štampa, cigarete, rizle, prezervativi… Ipak, nadao sam da je neka hiperprodukcijska izdavčka kuća odštampala i Orvela i ponudila čitaocima mogućnost, da pored ostale boza literature koju nude, kupe 1984. na svakom ćošku, svake trafike imajući u vidu da je u pitanju jedan od najboljih svetskih romana koji je u velikoj meri predvideo život koji živimo i koji nam se sve više dešava.
Obišao sam nekoliko kioska i upitao.
– Da li imate Orvelovu 1984?
Zbunjeno lice prodavaca i prodavačica govorilo mi je da nisu ni čuli za Orvela niti roman 1984.
To mi se potvrdilo nakon razgovora sa jednom od prodavačica.
– Šta ti je to 1984?
– To je Orvelov roman.
– Orvel? Ko je taj? Neki novi pisac? Nisam čula za njega.
– Ma da, nov pisac, koji je umro pre 70 godina i koji je napisao roman koji je samo jedan od najboljih romana ikada napisanih. Roman današnjice.
Okrenuo sam se razočaran i krenuo kući. Bio je to poraz za mene. Bio sam uveren da roman neću pronaći, ali da niko od radnika i radnica koji su između ostalih trivijalnosti prodavali i knjige nikad nisu ni čuli za Orvela i njegovo najpoznatije delo, bio mi je samo dokaz naše kolektivne zatucanosti i neobrazovanosti.
Ili kao što je Orvel rekao u svom kultnom romanu:
Neznanje je moć.
Moć nad onima koji ne znaju!
