U poslednje vreme kontaktira me veliki broj ljudi koji se bave pisanjem. Raspituju se kako mogu da objave knjigu, šta bih im preporučio povodom objavljivanja knjige, da li hoću da im pomognem oko izdavanja knjige… Mnogi me kontaktiraju da bi me pitali da li bih želeo da pročitam njihove priče, pesme, romane i iznesem svoje mišljenje o napisanom. Mnogi od njih neretko mi kažu jednu te istu rečenicu:
Da vidim vredi li nešto to što sam napisao / napisala.
Ja im odmah, bez trunke razmišljanja, odgovorim:
Ko sam ja da kažem vredi li to ili ne. Ako imate potrebu da pišete, pišite. Ako vas pisanje opušta, ispunjava vas, čini srećnim, pišite. Šta vas briga za tuđe mišljenje! Ako vam kažem da to što ste napisali ne vredi ništa, da li ćete nastaviti sa pisanjem? Ako nastavite na pravom ste putu. Ako odustanate, nije taj sport za vas.
Takođe, od velikog broja njih, kroz razgovor i dopisivanje, bude mi postavljeno pitanje:
Koliko para može da se zaradi od pisanja?
Nemaju još ni jednu knjigu objavljenu a odmah bi da zgrću lovu objavljivanjem knjiga. Nerealno, zar ne? Zato ću još jednom ponoviti ono što sam u takvim prilikama već mnogo puta rekao:
Ako imate potrebu da pišete, pišite. Ako vas pisanje opušta, ispunjava vas, čini srećnim, pišite. Ako pišete nadajući se da ćete tako zaraditi novac, postati popularni ili biti u trendu, onda nemam više šta da vam kažem.
Ali da biste pisali, najpre, morate da čitate. Mnogo da čitate. Pa, zato, ako imate nameru da se bavite pisanjem, knjige u šake i na čitanje. To je prva faza u pisanju. Čitanje. Svi bi da pišu a niko neće da čita. Ako vi kao pesnik, pisac, novinar, bloger ne čitate šta onda očekivati od drugih, običnih ljudi?