Pre par dana izgubio sam torbicu u kojoj su se nalazili mobilni telefon i novčanik sa nekoliko platnih kartica moje najdraže mi banke. Pošteni nalazač se još nije javio. Mora da se razočarao kada je shvatio šta je pronašao. Telefon je odavno bio zreo za otpad. Gotovo da nije bio upotrebljiv. Kredit na njemu kao i obično 0, retko kad i uplaćivan. Pripejd varijanta. Koliko platiš toliko i klatiš. Novčanik kao i većini ljudi u Srbiji prazan. Ni cvonjka u njemu nije bilo. Na platnim karticama limit odavno prekoračen tako da su bile samo dekoracija novčanika. Žao mi je samo za torbicu i novčanik iako je i njih već načeo zub vremena. Ipak su to bili rođendanski pokloni od meni dragih osoba. A poštenom nalazaču se izvinjavam što sam mu možda probudio lažnu nadu u trenutku pronalaženja torbice. Jebiga, ne može i jare i pare.