Kao i inače otišao sam u supermarket da bih kupio gomilu bespotrebnih namernica i ostalih bezvezarija samo zato što me je svrbeo novac u novčaniku. U takvim situacijama već sam se navikao na velike gužve i silna čekanja u ogromnim redovima ispred kasa izazvane navalicom gastarbajtera koji u ovim letnjim žegama obavezno pohrle u svoj rodni čemer i jad samo da bi bili u prilici da svojim komšijama, sugrađanima i seljanima pokažu i dokažu kako su uspeli u životu i kako im dobro ide. Rasipaju i troše nemilice samo da bi na jedan teatralan i prostački način mogli da prezentuju koliko novca su zgrnuli tamo negde na trulom zapadu radeći ko zna kakve poslove i na taj način možda izazvali ljubomoru i zavist kod drugih. Takav odnos prema životu: „Džaba ti pare ako drugi ne vide da imaš pare“, ili da budem arhaičan: „Jebeš švaleraciju ako to ne zna celo selo“ oduvek mi je iritirao ganglije. Međutim, nije me to njihovo malograđansko i bahato ponašanje nateralo da napišem ovaj tekst.
Natpisi koji su u neku ruku bili i svojevrsna reklama, zalepljeni na jednoj rashladnoj vitrini prepunoj suhomesnatim proizvodima, su odgovorni za pisanje ovog posta.
Pisalo je, citiram i publikujem fotku sa lica mesta:
„Hrana za kučiće“ – 110 dinara
„Hrana za pse“ – 135 dinara
Zbunjen ovom podelom mojih omiljenih kućnih ljubimaca na pse i kučiće radoznalo upitah radnicu koja je stajala sa druge strane vitrine koja je razlika izmeću psa i kučeta, jer ja u tom trenutku nisam to mogao da razlučim. Ona mi mudro, na način na koji samo vešt trgovac može da odgovori, odgovor sasu u lice:
„Pa hrana za kučiće košta 110 dinara a hrana za pse 135 pa ti vidi šta ćeš“!
Pogledah je onako belo, okrenuh se i upitih se ka kasi. Stao sam u red i čekao svoj red da dođem na red da platim sve te gluposti koje sam natrpao u svoju korpu. Nisam kupio hranu za svog kućnog ljubimca, jer u tom trenutku nisam znao koju od njih dve da kupim. Više nisam bio siguran u to da li je moj četrvoronožni prijatelj zapravo pas ili kuče. Po izlasku iz supermarketa uputih se pravac kući i čim stigoh krenoh sa decom da razglabam na tu temu. S obzirom na to da je supruga bila na poslu telefonom smo je obavestili o nastaloj dilemi i naglasili joj da je zakazan zajednički konzilijum koji ćemo održati čim dođe sa posla sa svrhom utvrđivanja šta je zapravo naš čupavko. Da li je ustvari pas ili možda kuče ili ko zna koja životinjka.
Nadam se da se predmetna hrana u međuvremenu neće prodati, jer ja ipak volim svog kućnog ljubimca i stvarno želim da ga hranim pravom hranom za njega. Zamislite molim vas da jednog psa nahranim hranom za kučiće ili obrnuto. Pa to stvarno nema smisla. Sva sreća da imamo tako urbane i snadbevene supermarkete koji stvarno imaju raznovrsnu i potpunu ponudu pri čemu mogu da zadovolje gotovo sve potrebe svojih mušterija.
:) Imas kuce, divno!!!! Kupi oba proizvoda,pa sta izabere :)
Breskvice
trenutno imam mačku koju je put naneo u naše dvorište i tu je i ostala