Na današnji dan, pre dvadeset godina zauvek nas je fizički napustio jedan veliki pisac i prilično neobičan i atipičan čovek Čarls Bukovski (Charles Bukowski) koji je zbog svog odnosa prema životu i samog svog pisanja i onoga što je njime propagirao, prozvan matori perverznjak. Naglasio bih ovo fizički napustio, jer Bukovski će zauvek živeti u svojim knjigama i kroz svoje knjige. Dokle god se čitaju njegove knjige, on će živeti, jer pisana reč ne može umreti. Pisana reč je ono što traje, čak i mnogo godina nakon smrti njenog autora. Pisana reč, odnosno knjiga, je ono što opstaje decenijama, vekovima pa čak i milenijumima. A uticaj knjige na ljudski život i na ljudsku civilizaciju je ogroman. Ne bih da se upuštam u tu temu, jer će priča otići na sasvim drugu stranu. Hteo sam samo da kažem da je skroz nebitno kada je određena knjiga napisana, jer vreme njenog nastanka nema nikakvog značaja. Vreme je relativna stvar. Vreme ne postoji. A dobra knjiga je dobra knjiga. Ideja je ideja. Ideja je večna. Ideja ne može umreti.
Povodom toga, predstavnici Krajinskog književnog kluba su u saradnji sa caffe klubom CINEMA organizovali književno veče posvećeno Čarls Bukovskom koje je održano 07.03.2014. godine.
Nije nas bilo puno. Nisam ni očekivao da nas bude puno. Bilo nas je taman toliko koliko treba. Taman toliko da se dobro provedemo. Da celoj toj večeri damo neki smisao i značaj. Na kraju krajeva, bitno je da smo se setili i da smo odali počast jednom velikom piscu. Piscu koji je svojim delima, svojim odnosom prema životu i svojim ponašanjem prilično uzdrmao preovladavajuću stereotipnost i izazivao oprečne reakcije svetske javnosti. Neki su ga obožavali a neki gnušali i mrzeli. Niko nije mogao ostati ravnodušan kada je u pitanju Čarls Bukovski, a to je najbitnije, zar ne?! Ravnodušnost je ono što ubija! Kada je neko ravnodušan prema vama, i svemu onom što činite, to samo potvrđuje činjenicu da niste uspeli. Bolje je čak i da vas pljuju i mrze nego da ih čisto zabole, da im nije bitno i da im je sve jedno. Bolje je bilo kakva emocija i bilo kakva reakcija nego nikakva!
Imajući te konstatacije u vidu, sa sigurnošću mogu reći da je veče koje smo posvetili Bukovskom ipak uspelo. Bilo je ljudi. Bilo je reakcije i družili smo se do kasnih jutarnjih sati. Žao mi je samo što nismo napravili više fotki čime bismo upotpunili samo dešavanje, ali šta je tu je. Hvala svima koji su bili a koji su mogli da odu na neku od mnogobrojnih proslava 8. marta koje su se te večeri održavale, a nisu. Hvala Vam što se izabrali Bukovskog a ne grandovo narodno veselje!
Tebi matori perveznjače mogu samo reći: Uživaj tamo gde god da si i znaj još uvek te čitaju. Još uvek te se sećaju. Još uvek si tema rasprava i polemika. JOŠ UVEK SI ŽIV! Neka ti je večna slava!
P.S. Na kraju, kad o svemu detaljno razmislim i sve detaljno sagledam i normalno je da si živ. Ne znam kako sam mogao da prilikom pisanja ovog teksta zaboravim i zanemarim tu opšte poznatu i veoma bitnu činjenicu: PUNK NOT DEAD!
