Маска – Јадранка Кузмановић

Песма за конкурс

Јадранка Кузмановић

@

http://jadrankagavrilovic.com/

.

МАСКА

.

Вапај у ноћи једне усамљене душе

пара облаке, што невидљиво плове и доносе све већу таму

Док  грмљавина  заглушује крике

и заклања видик људској доброти,

која се назире у избледелим траговима

јер губи своју моћ.

.

Залеђени осмех на лицу  као кринка живота

не пропушта уздах  тежак као одроњена стена

тек понекад, издајнички задрхти од притиска из груди

као да тражи невидљиви вентил

Мора наставити даље због нечега, чему чак ни име не зна.

.

У покушају да хода уздигнуте главе,

подиже невидљиви терет на своја рамена

удише дубоко нечисти ваздух

и креће чврстим кораком ка следећој барикади, са самим собом

Јер усамљеност јесте тврдокорни противник

у неравноправној борби са животом.

.

Са надом, да сан доноси смирење, бежи усамљеник у подсвест своју

не би ли тако сакупио снагу

и ослободио тело из канџи незадовољства

и бар на тренутак осетио дашак поветарца

или ухватио кроз облаке, макар један зрачак залуталог сунца.

.

Али буђење доноси, само још један крик за слободом

издајнички осмех ускраћује помоћ

само тужно око скрива истину,

Али нико не гледа

у тужне очи, јер га осмех засени

док је маска поноса непробојни штит.

.

Не постоји нико, ко би загребао по површини

Љуштура је битна, која постаје тесна

до те мере, да душа усамљеника полако нестаје

топи се под притиском, јер излаза јој нема

Зато се губи и нестаје, а да то нико не види.

.

Битно је то, да је љуштура ту у пуном сјају

Чак ни последњи вапај:,,..ослободи ме…“ нико не чује

нико не види врелу сузу, у углу ока насмејаног лица

Зар стварно нико не чује,не види и не схвата

тежину уздаха једне умируће душе…