O Funky Dragonu sam hteo da pišem još ranije i to kada sam pisao o psychedelic trancu ali jednostavno nisam, jer mislim da je on, kao takav, u ovom eXperimentu, zaslužio svoj post zasebno. Pre svega, Funky Dragona lično poznajem. I ne samo to. Jedno određeno vreme smo se družili, razmenjivali muziku, išli zajedno na žurke, što je svakako razlog više da kažem reč dve o njemu.
Da bi ovu priču počeli potrebno je da se vratimo u drugu polovinu devedesetih godina, teških i sumornih. Mnogi od vas znaju kakva je tada bila situacija i kako se živelo. Ali da se malo podsetimo. Da ne bi opet činili iste greške.
Embargo uveden od strane Amerike i Evropske unije polako nam je uništavao živote. Bili smo izolovani bukavalno od svega, počevši od ekonomske izolacije, preko finansijske pa sve do kulturološke. Ono što je mene u celoj toj priči najviše šokiralo, ni sam ne znam zašto, je činjenica da u tim vremenima na nacionalnoj televiziji nije bilo crtanih filmova. I na crtane filmove bio nam je uveden embargo to jest zabrana emitovanja (Walt Disney, Looney Tunes, američke kompanije, američki proizvod, zabranjeno za Srbe). Znači to nije bila izolacija samo u smislu uvođenja viza radi ograničavanje kretanja van granica naše male države, zabrane trgovine, finansiranja i ulaganja stranog kapitala, uvoza i izvoza. Bila je to izolacija na svim mogućim nivoima. Sve što je bilo produkt civilizovanog zapadnog sveta, bilo to materijalno, duhovno, opipljivo ili neopipljivo, bilo nam je zabranjeno. Na toj podugačkoj listi svakako da su se našli i filmovi, knjige, muzika, crtani filmovi… Sve nam je to CIVILIZOVANI SVET zabranio jer toga nismo bili dostojni. Tako da su deca, na žalost, ostala bez crtanih filmova. Bila su prinuđena da gledaju crne hronike i harmonike jer to je bio jedini izbor. Pa vi sad zamislite danas te ljude koji su kao deca odrastali bez crtanih filmova, na crnim hronikama i harmonikama. Još imate pitanja zašto smo ovakvi kakvi jesmo? Ali da se ne udaljavam od teme.
Jedini izuzetak koji je bio izvan tih svetskih izolacija i blokada svakako su bili DJ-evi koji su u tim teškim trenucima za sve nas vrlo često gostovali u našoj državi, uglavnom u Beogradu i pravili opasno dobre partije. Ja sam sa pomenutim fanki zmajom (koji u to vreme još nije bio fanki zmaj) u više navrata išao na te žurke gde smo se ludo provodili. I da znate da nije bilo baš tako jednostavno i lako saznati termine održavanja tih partija, skupiti lovu, otići do BG-a, ići na parti i posle toga vratiti se nazad, ali smo uvek uspevali da odemo i super se provedemo. Voleli smo (i dalje je volimo) tu elektronsku, agresivnu muziku i bili smo srećni što smo makar povremeno mogli da odemo na tamo neku žurku gde se nećemo osetiti izolovano, otpisano, zarobljeno i sputano unutar nevidljivih barijera.
Svakako da smo kao omladinci od svega 20-tak godina života maštali da i mi budemo kao ti DJ-evi, da putujemo svetom, zezamo se, pravimo dobre žurke na kojima nam hiljade ljudi kliču i ludo se provode, da karamo dobre pichke… da nam život bude baš kao jedan dobar party, zajebancija, šala, prepun dobrih vibracija. Mnogi od nas maštača svakako da to nisu ostvarili jer jednostavno život nije žurka. Vrlo brzo život nam je nametnuo svoj ritam i svoja pravila i mi smo, ma koliko to ne želeli, krenuli da živimo nekim svojim stereotipnim životima. Ali moj drug, fanki zmaj, jednostavno nije prihvatio život koji mu se nametao. Otišao je iz naše države i krenuo sa svojim novim životom u Austriji. Od tada je prošlo 15 godina. Nismo se videli niti čuli od njegovog odlaska ali ja bih povremeo čuo po nešto o njemu. Drago mi je bilo kada sam čuo da nije batalio svoja maštanja, da je i dalje bio u toj priči i da je krenuo sa pravljenjem te elektronske muzike koju je tako mnogo voleo. Kao što sam ja postao eXperiment on je postao Funky Dragon.
Da se ne razumemo pogrešno on nije postao samo puki DJ, tamo neki puštač muzike, što može svako od nas, manje više uspešno. On je pravio muziku. Da ne kažem komponovao. Oni koji ne razumeju tu muziku ne mogu shvatiti kakva je to muzika i šta znači praviti tu muziku. Mene, koga je ta muzika spasila sumornih i teških devedesetih i velikim delom pomogla da postanem ono što jesam danas, dobro znam. Zato mi je još draže što je moj drug, iz tamo nekog drugog vremena, iz tamo nekog Nitogena, uspeo da se dokaže u tom svetu. Na svetskom nivou. S obzirom da je reč o underground muzici nije ni čudno što većina mediokriteta nikad nije čula ni za tu muziku ni za Funky Dragona. Ali oni koji tu muziku prate i razumeju svakako da su čuli za Funky Dragona a.k.a Igora Čučulovića. Ako vas zanima možete pogledati šta sve stoji iza Funky Dragona jednostavnim klikom ovde. Poređenja radi, da bih približio drugim ljudima, kojima je ova muzika strana, značaj i uspeh mog druga Čučula napraviću jedno poređenje. Za Sanju Balkaniku su svakako mnogi čuli. Nema nikakve veze sa psy muzikom ali ima neke veze za poređenje. Sanjina numera Korana objavljena je na kompilaciji Buddha Bar. Čučulova muzika u više navrata je deo Goa Head-a. A Budda Bar i Goa Head su svetski poznate muzičke etikete elektronske muzike. Toliko od mene. Jedan funky pozdrav za Funky Dragona. Nadam se da će ovaj tekst stići do njega.
