Daleke 1993. godine završio sam srednju školu. Čim je prošlo leto, još ne stigoh da se priberem od leškarenja i dangubljenja, majka otadžbina me posla u vojsku. Bila joj je preko potrebna mlada snaga da se bori za sulude ambicije izopačenih staraca tako da je odlaganje vojske bila misija ravna letu u svemir ili pak cepanju atoma. Ja na svu sreću vojskovah u Kruševcu i Novom Sadu. Mnogi moji vršnjaci nisu bili te sreće. Iskusili su jedno užasno iskustvo zvano rat.
U tom vojničkom životu, nakon svih tih silnih priprema za rat, pucanja, vežbanja, ispiranja mozga i svakodnevnog fizičkog i mentalnog maltretiranja, vojnici su jedinu utehu nalazi u ispijanju abnormalnih količna alkohola, onanisanju i slušanju muzike.
S obzirom da, sem mene, niko nije slušao death metal, slušali smo ono što odgovara većini vojnika sa kojima sam se družio. Partibrejkerse, Sex Pistolse, Azru, EKV, Obojeni program, The Prodigy, Iggy Popa, David Bowia, Pearl Jam, Nirvanu, Soundgarden, RATM, RHCP, Pekinšku patku, U2, REM… Ja, u tim teškim militeri uslovima, polako sam svoje uvo počeo da privikavam na hard rock, punk, alternativu, grundge…. I mogu vam reći da mi je prijao taj „novi“ zvuk.
Za početak jedna vojnička pesma:
Jednog vikenda, jedan ortak i ja, posle višenedeljnog planiranja, zapalismo u grad i odosmo na koncert „Obojenog programa“ koji se održavao u samom centru Novog Sada (negde preko puta Katedrale, davno beše ne sećam gde). Na koncertu ludilo. Muzika pršti, svi izbezumljeno skaču, pevaju u glas. Neka čudna moda vladala je tada. Ljudi u pižamama, u frakovima, otkačene frizure, napadna šminka… A tek cure, brate. AUuuuuuuuuuuuuuuUUU !!! Opšte je poznato da su Novosađanke najlepše devojke u Srbiji, ali mi vojnici, koji mesecima nisu videli žensko čeljade, napaćeni i namučeni silnim obukama, gladovanjem i nemanjem, zagoreli kao vojnički kazani, ali u bukvalnom smislu te reči, odlepismo kad videsmo tu lepotu. Krasio nas je kez od uva do uva. Beše to nagrada za oči, uši i dušu. A sve cure pozitivne, vesele i lude kao struja, raspoložene za druženje. Igralo se, smejalo, pilo, pomalo vaćarilo… Potrošio sam celu vojničku platu od ukupno 6.50 dinara (doba Ante Markovića) + teško ušteđene desetine marka koje su mi matorci poslali da imam za crne dane… A ja ih sprcao na neke padavičarke koje su se par puta očešale o mene i koje sam u nekoliko navrata pipnuo za sisiće i guzu… Ma nije mi žao. Bilo je super. Od tada sam se naložio na programe kao mladi majmun.
Po okončanju vojnog roka, prva riba s’ kojom sam se smuvao slušala je Obojeni program. Sudbina pomislih. Bio sam ubeđen da je to žena mog života, da će da mi izrodi čopor dece i da ćemo svi zajedno slušati Obojeni Program, ali ubrzo smo raskinuli. Naša ljubav nije dugo trajala za razliku od ljubavi koju sam gajio prema Obojenom programu. Još uvek ga volim svom svojom dušom.
Šta reći o programima? Ma neću reći ništa. Nema potrebe. Slušajte ih (prvih par albuma). Nećete pogrešiti. Dobra muzika, tekstovi koji teraju na razmišljanje…
Muzička retrospektiva #1, #2, #3, #4, #6, #7, #8, #9, #10, #11
Obojeni program sam slušala kao tinejdžerka. Sada slušam malo ozbiljnije bendove.
WOOman
ja pre jedno mesec dana bio na koncertu Obojenog Programa a ovaj post sam već napisao tako da mi je bilo prilično krivo što ga nisam objavio pre koncerta
Exxx, ti si meni super. Ali sada si me razočarao. Obojeni Program?!?!?!?!?! Totalno bez veze, bljak, a tekstovi? O čemu govore njihovi glupi “niđe veze” tekstovi?
Ana
ja pišem svoju muzičku retrospektivu, odnosno, o svojoj muzičkoj evoluciji, o muzici koja me je stvorila i muzici koja me i dalje stvara… Ja sam muzikofil i muzika je bitan činilac mog života.
Nisam tu da bih nekog očarao ili razočarao, jednostavno pišem o onome kakav sam bio, normalno bez foliranja. Ovaj eXperiment i ne može svakom da se svidi. To i nije svrha. Sa druge strane ovo je tek retrospektiva br.5. Biće ih još barem 30, znači imaću prilike da te razočaram još više
OK, a jesam li ja retardirana i neobrazovana pa ne kontam tekstove Obojenog Programa (a i melodioje su im žešći shit, pride) ili je njihova muzika samo za prosvetljenu elitu a ne za ovakve seljake poput mene?
Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Ana
ne mogu samo na osnovu komentara da zaključim da li si neobrazovana. Retardirana sigurno nisi. Ostavi link ka svom blogu pa ću kad ga proučim da ti odgovorim da li si neobrazovana ili ne. Ali hajde da proverimo odmah, pošto možda nemaš blog:
3 tvoje muzičke preporuke
Nemam blog. A šta se konkretno podrazumeva pod “biti neobrazovan”? Ja sam završila samo osnovnu školu.
# moje muzičke preporuke… hmmm..
1. Lepa Brena iz ranih osamdesetih (“Sitnije, Cile, sitnije”, “Mile voli disko”, “Dama iz Londona”, etc.)
2. Joy Division
3. Mocart
Ana
s obzirom da ti email počinje sa “hladna limunada”, ovo ću shvatiti kao “hlađenje”… Potrebno ja na ovim vrućinama malo kuliranja zar ne ?
Zašto “hlađenje” ?
O’ladio se kad sam rekla da sam završila samo osnovnu školu?
ili zbog muzike koju preporučujem? 
Ana
ma samo cool, a zašto hlađenje?
e… da bi to skontala, moraćeš da slušaš obojeni program, ili još bolje, da čitaš eXperiment
Obojeni Program ne mogu da slušam zato što me ta nadobudna šatro-urbana priča iritira i povraća mi se od toga. A i muzika im je dosadna, baš smor.
eXperiment čitam tu i tamo, naletim kad imam vremena, i ok je.
Nisam skontala tvoju opasku o hlađenju. Ne znam zašto mi ne objasniš, šta sad izvodiš…?
Ana
ma nije ni bitno. Bitno je da smo se mi lepo isćaskali. Ukusi su različiti i ja to poštujem. Ovde su uvek dobrodošla
Ovih dana nemam baš mnogo vremena za blogove, ali čim sam video muzičku retrospektivu… Obojeni program je odličan, a odlična je i tvoja priča koju ova muzika prati. Imao si mnogo sreće tada, verujem da to znaš.
Sopranovsky
da druže, mogao sam da budem na ratištu ili da vojskujem u nekoj vukojebini a ja služio vojsku u najlepšem gradu u Srbiji, kasarna pored plaže, a kupačice …
Obojeni program, moze ali sve ono navedeno ja slusam, slusala sam i slusacu, ne mogu drugacije!
Zelena
zato te ja i Volem
Videla sam slike sa koncerta u Boru i naravno tebe hehehe, ne znam tacno vise gde, jer je nekoliko ljudi pisalo o tome,
no, evo sada si ovim tekstom objasnio mnoge nepoznate stvari i desavanja
te godine o kojima pises, sto se muzike tice fale u mojoj glavi, sve ostalo je jako prezentno.
Imao si srece, bar sa Novim Sadom
Sarah
ne znam ko je mogao da publikuje slike ili snimke iz Bora jer moje drustvo nije… a sto se tiče muzike, tek sam počeo.
U vezi odobravanja komentara, veruj mi da ja nemam nikakve veze sa tim. Ne znam zašto su na odobravanju. Nije to slučaj samo sa tobom. Moguće je da je neki virus u pitanju ;)
mozda te nisam videla u Boru, mozda u Zajecaru
uglavnom bile su slike, ali nije vazno za ovaj post, muzika je Ok 
Sarah
Zaječar može biti…
izvinjavam se na ovom retardiranom pisanju, gde su mi slova, a gde reci, hajde molim te ispravi propuste
I jos sam zavrsila u korpi za smece, pa dobro…Exxx
Sarah
nije do mene veruj mi