Dok sam bio klinac i piskarao svoje prve pokušaje od pesama, moja nepismena baka mi je stalno govorila: „Sine, o mom životu da napišeš knjigu bila bi to mnogo dobra knjiga”. Ja sam još tada stekao utisak da je izdavanje knjige neki mnogo težak, gotovo nemoguć, poduhvat tipa let na Mesec ili pak cepanje atoma… Nisam imao pojma da je to sve tako banalizovano i komercijalizovano. Šta zna dete?
Od tad je prošlo više od trideset godina. U međuvremenu objavio sam sedam knjiga. U svojoj prvoj knjizi jednu priču posvetio sam svojoj baki i tom prilikom joj rekao: „Eto baba, konačno imaš svoju knjigu”. Ona je plakala danima i hvalila se gde god je stigla. Bio sam srećan zbog nje, iako sam kapirao da nije znala da objavljivanje knjige i nije nešto tako nemoguće i nedostupno. Naročito danas. Objasniću kako se to postiže.
Međutim, pre nego što se upustimo u celu tu priču, hajde da razbijemo predrasude u vezi objavljivanja knjiga. Ne morate da znate da pišete da biste objavili knjigu! Možete pisati o tome šta ste svaki dan doručkovali, ručali i večerali. To barem još niko nije napisao. Ili možete da pišete bilo šta drugo što vam padne na pamet. Nebitno je. Kvalitet pisanja nema bitan uticaj, ukoliko nemate neku potporu tome, vezu u izdavačkoj kući, političku podršku, neku instituciju koja će finansirati i gurati tamo gde zaškripi. Jednom rečju, treba da imate lovu i najveći problem ste rešili!
A o čemu ćete pisati i da li to ima neku vrednost, to i nije tako bitno. Postoje mnoge samoproglašene i kvaziizdavačke kuće koje će odštampati šta poželite, samo ako imate kintu. Njima je jedini interes vaša lova. I ništa više! Lagaće vas i pričati bajke kako je vaša buduća knjiga nešto nesvakidašnje, atipično, vredno, samo da bi vas nagovorili da objavite preko njih, jer oni od toga žive. Sa druge strane, jeftinija solucija je da knjigu objavite kao autorsko izdanje. To vam je onaj, takozvani, samizdat. Trebalo bi odvojiti oko dvadesetak eura za ISBN i CIP, čime bi vaša knjiga bila legalizovana i svrstana u svetski katalog knjiga. I to bi bilo to. Jedini trošak je štampanje same knjige. Za lekturu i prelom možete da se snađete kod nekog prijatelja ako već sami niste u mogućnosti da to odradite. Međutim, ukoliko se odlučite za izdavanje knjige preko izdavača, svakako da treba pored troškova štampe da zaračunate i troškove angažovanja izdavača, koji često premašuju i same troškove štampe. Na kraju, kad se sve sabere dobija se jedan prilično visok iznos. Nije redak slučaj da cela priča oko izdavanja knjige bude potpuna ispala. Izdavač može mesecima da vas zavlači za knjigu, jer je lovu koju ste mu dali za objavljivanje knjige, potrošio na ko zna šta, tako da nema finansijskih sredstava kojima bi odštampao i objavio vašu knjigu. Neretka je situacija da knjiga bude čisti podbačaj i razočaranje. Loše odrađen prelom i priprema knjige, nekvalitetna korica, slab povez, tekstovi prepuni gramatičkih grešaka, iako je lektorat i korektura knjige zaračunata u krajnju cenu koju ste već platili. Ispadne nešto sasvim suprotno od onoga što ste se sa izdavačima dogovorili. Na kraju vam ne ostaje ništa drugo nego da knjigu prihvatite takvu kakva i jeste, što će svakako ostaviti gorak ukus u ustima. Da se sve ovo ne bi dogodilo neophodno i preko potrebno je lično angažovanje. Jedino ličnim angažovanjem možete stvoriti knjigu kojom ćete biti zadovoljni. I kada to kažem, ne mislim samo da je napišete. Morate uložiti svoj maksimalan trud ako želite da knjiga izgleda iole pristojno. Nakon što je napišete, morate prisustvovati svakom segmentu njenog nastanka, jer vama je vaša knjiga najvrednija. Ne verujte rečima koje vam miluju dušu i veličaju ego. Izdavačima je samo do interesa. Ako zaključe da mogu da zarade na knjizi njenom prodajom, uložiće ogroman trud samo da bi zaradili što više. Ako zaključe da nema zarade njenom prodajom, ili je neće štampati, ili će zaradu gledati da ostvare tako što će odrati autora ili sponzore. U svakom slučaju, autor je taj koji je u nezavidnom položaju. Imajte to u vidu.
Ali da ne mračim mnogo. Nije sve tako crno i loše. Ima tu i poštenih izdavača i ljudi, ali treba ih pronaći i prepoznati. Ono što je izvesno je da za koju god soluciju da se opredelite, potrebna vam je lova. Bez love nema ni knjige! Sad, kako ćete naći novac? E, to je već pitanje. Za to treba da imate mnogo veći dar od dara za pisanje! Ukoliko vam nije ispod časti, idite od lokala do lokala i od polupismenih vlasnika tražite da vam budu sponzori, kako bi vaša knjiga ugledala svetlost dana. Molite i šlihtajte se onima, koji u životu nisu pročitali niti jednu knjigu, da vam udele neku siću kojom bi potpomogli kulturi u agoniji. Ukoliko vas ne izbace naglavačke na ulicu, uspeli ste.
To bi bilo to. Mislim da sam vam sve objasnio. Mada i ako nikada ne objavite knjigu nemojte da vas to depremira. Ništa time nećete izgubiti. Ne zaboravite da danas više niko i ne čita knjige. Zašto ih onda pisati i objavljivati? Stvarno, zašto? Poštedećete sebe svih ovih muka oko izdavanja.
Ažurirano: 2018. godine u cilju objavljivanja priče u knjizi LUDILO LJUBAVI, koja je objavljena 2018. godine.
Lepo je to znati i necu da ti trazim lovu, sa sigurnoscu :mrgreen:
Odlican tekst kao i uvek :D
Sarah
drago mi je da ti se sviđa, a za ovo Kao i uvek dugujem piće, ako se ikad sretnemo :D
Nikad se ne zna :lol:
racunam na pice ;-)
Sarah
obećanje ludom radovanje ;)
Hehe, zanimljiv pogled na objavljivanje knjiga, pogotovo nekome ko radi u štampariji :) No…nemam takvih ambicija u bliskoj budućnosti, ali imaću te na umu ;)
Sanja
to sam napisao iz ličnog iskustva ;)
lepo je to objaviti knjigu, osecaj je mnogo drugaciji nego pisanje bloga.
S druge strane, blog je nesto sto te moze vise nadahnuti.
Recimo, cist primer mene, ja mozda nikad se ne bih trudio da pisem da nema onih koji me citaju i upravo zbog njih i pisem. Kazu da im se svidja, ajd da im verujem, jer valjda me ne bi slagali bas toliko. :) hehehe.
Druga stvar je sto vise ljudi cita moj blog nego sto bi knjigu – sva sreca pa ovi srednjoskolci kada traze sastave za pismeni zadatak, divnim cudom zbog oznake “sastav iz maternjeg jezika”, stalno nalecu na moju stranicu – vidim, neki se i zadrze duze vreme, pa onda i prelistaju par prica… Na taj nacin sam ih barem naterao da nesto procitaju – dok s druge strane, oni nikad ne bi otisli u knjizaru da kupe knjigu i citaju – ma daj, i mi smo bili u tom fazonu, lepse je baciti kintu na pice sa drustvom, nego kupiti neku knjigu. Tad je moto: “jebes knjigu, uzivaj u zivotu”. Itd.
Trece, da bi tvoju knjigu barem procitala neka ciljna grupa, treba dobra PR strategija – sva sreca ja sam i imao ispit koji se bas zvao P.R. i radio sam dosta kejseva iz toga, mozda bih mogao da se i angazujem, ali… “pare vrte tamo gde burgija nece”. A vala necu ni da budem ko sestre Bronte da popularnost dobijem 50 godina posle smrti, da bas se nesto mislim. Itd.
Sve u svemu, blog je tu, da pisem, da citaju oni koji zele. Nikog ne primoravan i od nikog ne trazim pare, a jedini trosak je to sto uplacujem Net, a to bi radio i tako i ovako.
Nego, imas li 10h.£ da mi pozajmis, posto si ti vec objavio 3 knjige i sigurno si pun k’o brod? :D
Ivane
u pravu si, ali prve dve knjige sam napisao kada nisam ni znao da blog postoji i kada je kod nas internet tek bio u začeću svog razvoja. Treću knjigu sam posvetio svojoj deci i to bih ponovo uradio da već nisam, što ne znači da neću ponovo. “Neke stvari se ne mogu kupiti novcem, za sve ostalo tu je” blog ;)
Aaaaa ja `ocu i promociju knjige, pa da izadjem na televizor, pa… :lol:
Zelena
Kako li sam to zaboravio da napomenem. Sad mi krivo. Jedem se ko mlad mesec. A ja sam samo zato i objavio knjige :mrgreen:
Ovo su pravi profesionalni saveti Exxx, ima ovde mnogo njih čiju bih knjigu volela da imam :)
Ipak, moraš priznati da je i blog mnogo dobar “izum” pa čak i knjigu može da zaseni :)
Breskvice,
ukoliko želiš, mogu ti poslati svoje 2 zadnje knjige kao što sam ti jednom prilikom i ponudio ;)
Za razliku od IvanaB ja blog pisem iz svog zadovoljstva, ali bih lagao kad bih rekao da mi nije drago sto mi dolazi veliki broj ljudi … Sa njima se druzim, razenjujem misljenja, ponekad supratstavljam ista, ali su tu, ja sam uglavnom tu i postoji neka akcija.
Razmisljajuci o knjigama, uvek mi se brk nasmesi, pogotovo kad dobijem krila zbog tvojih reci kako ne moramo biti previse pismeni i smisleni, medjutim, uvek mi fali ta inteakcija koju imam sa blogom.
Da je ovaj tvoj tekst u knjizi i da ispod njega ima komentara, verovatno bih se i ja usudio da skrnavim papir, ovako, ni u najvecem ludilu jer postujuci knjigu, ne zelim ni da je povredim previse sireci njene strane, ako mi verujes.
Kako bilo, sad imam potporu ako se odlucim za izdavanje neke knjige. Moj sadrzaj bi bio interesantan, ali ( izgleda ) samo meni :P :D
Deda
i sam znaš da je tvoj blog jedan od najposećenijih u regionu, tako govore nezavisne i kompetentne statistike: http://www.blogostaj.com/10 tako da se ne bih složio sa tobom da je tvoj sadržaj interesanten samo tebi ;)
Potpuno se slažem sa svim Tvojim opservacijama po pitanju mogućnosti objavljivanja knjige, kakva god da je. Samo se postavlja pitanje šta dalje, posle objavljivanja iste. Ko ne gleda bar dva koraka unapred nema odgovora na to. Da li pisac želi da se obrati nekoj ciljnoj grupi ili želi da mu knjiga samo stoji na polici izmedju Tolstoja i Dostojevskog? Sve je moguće. Šta mislim o knjigama, čitanju uopšte, napisala sam ovde. Posao pisca je jako naporan jer podrazumeva i kontakte sa čitaocima, promocije, putovanja…Nisu svi u toj priči. Mnogi samo žele da PIŠU i KAŽU šta misle bez potrebe da grade karijeru pisca. Zato, izmedju ostalog, postoji i BLOG. Zato imamo toliko kvalitetnih blogera, zato su mnogi jako posećivani i čitani. Ali, život ima svoja pravila… Ko želi još veću posećenost, SEO i internet reklamiranje su nezaobilazni. I eto, magični krug se ponovo zatvara…
Miljana
slažem se sa tobom ;)
Nikako da napišem komentar na ovaj tekst, svaki put me neko od ukućana prekine :)
Htedoh reći, hvala na lepom tekstu i savetima u vezi izdavaštva, mada sumnjam da će meni pasti na pamet da objavim knjigu, ali nikad´ se ne zna :D
Kada razmislim bolje o tvom tekstu i nekim komentarima, možda je i bolje ne objavljivati knjige uopšte. Sve zavisi od toga šta želiš da postigneš izdavanjem knjige – dobru zaradu, publicitet, ili nešto treće. U današnje vreme dobru zaradu mogu da donesu samo dobro reklamirane gluposti ( tipa priručnik o odgajanju dece, o tome kako se obogatiti, o tome kako zadržati muškarca ili ženu, kako sačuvati brak itd ), a verujem da nisi u toj kategoriji ;)
Izdavanjem knjige, možeš doživeti i to da se ta ista knjiga nađe na nečijoj polici i kupi prašinu jer je kupljena “po boji” i “na metar” da popuni mesto na polici :lol:
Dok pišeš blog i čitaš nečije komentare na svoje tekstove, možeš biti siguran da te čitaju sa pažnjom, zato što to žele i što im pričinjava zadovoljstvo. Mislim da nam je slobodno vreme ograničeno, pa ko bi ga još uludo traćio ;)
Danijela
slažem se sa tobom ali i blogovanje oduzima poprilično vremena zar ne ?
Imam utisak da se nismo razumeli.
Htela sam reći da praćenje blogova, čitanje tekstova i komentarisanje istih ja ne smatram protraćenim vremenom. Ne mogu pisati u ime drugih, ali kada sam ja u pitanju, možeš biti siguran da tvoje tekstove čitam i komentarišem sa zadovoljstvom, a ne reda-radi. Trenutno sam u statusu “besposlene, dokone domaćice” ali radije svoje vreme trošim na čitanje nekih blogova nego na gledanje televizije. Iako imam prilično “lufta” u vremenu ne volim da ga traćim.
Danijela
drago mi je zbog toga. I ja sam takav. Često puta mi se dešava da nakon pročitanog posta nisam u mogućnosti da ostavim bilo kakav komentar. Pa onda nakon nekon vremena ponovo pročitam tekst i tek onda ostavim svoj komentar. Blogove koje pratim čitam sa punom pažnjom a komentare ne ostavljam samo radi reda ;)
E, dobro je da znam i ovo. Eto, ako rešim da pišem zbog čega sam sve u stanju da se “dernjam” naglas, zbog čega popizdim svaki dan, šta me rastura i oduzima zdrav razum, kontaktiraću te, mada, kada malo bolje razmislim, ovde mi je lepše. Onako, ako bi neko i kupio moju knjigu, ne bih znala da li mu se dopala, ni kakvi su komentari.
Ovde sam načisto.
Sve ono što sam napisala u drugoj rečenici, otkrila sam svima koji posećuju moj blog, onako, kao na tacni i tačno znam šta ko misli! :)
Hvala ti na uputstvu!
Dudo
zato sam i napisao ovaj post. Ukoliko se odlučiš za knjigu, ja sam tu ;)
Exxx, opet nesto mutis? Sad cu da ti zovem zenu! Zenoooooo!
Breskvice
šta ti je ? :roll:
Ha,ha, Exxx, šta si se prepao!
Malo te plašim da ću da zovem ženu jer nepoznatim devojkama tražiš kućnu adresu ;)
Ne brini se, neću da te cinkarim :) :)
Breskvice
nisam se prepao nego sam samo želeo da ispunim tvoju želju. Rekla si da bi volela da imaš knjige mnogih od nas. Ja sam pod tim nas uvrstio i sebe ;)
Exxx, možemo to da ostavimo kad se vidimo uživo?! Ja se nadam, jednog dana da ćemo se sresti, ako ništa na nekom blog sastanku ;) :)
Breskvice
OK, na sledećem Blog Openu imaš moje zadnje dve knjige ako se tamo sretnemo ;)
Lepo je znati.
Elektra
Ako je tebi lepo meni je još lepše ;)
Vrlo dobro znam kako je teklo izdavanje tvojih knjiga i koliko si se samo nervirao naročito oko prve
WOOman
šta da ti pričam kad sve znaš ;)
Just want to say what a great blog you got here!
I’ve been around for quite a lot of time, but finally decided to show my appreciation of your work!
Thumbs up, and keep it going!
Cheers
Christian, iwspo.net
Just want to say what a great blog you got here!
I’ve been around for quite a lot of time, but finally decided to show my appreciation of your work!
Thumbs up, and keep it going!
Cheers
Christian,Diet Guide!
Interesuje me,da li bi se mogla objaviti knjiga i kako….jer ja imam text (moj zivot)…knjiga je slicna “djeca kolodvora zoo” pa bi to objavio negdje ovdje da podsjetimo omladinu i roditelje sta se desava tu negdje oko nas…puno pozdrava Marko
Marko
sve piše u postu, mada možeš da se obratiš i nekoj izdavačkoj kući, ali pitanje je koliko ćeš u tome uspeti…
Tek sad stigoh da procitam ovo, trebace meni tu jos malo exxxperiment-isanja :-)
sta se desava kad hoces da objavis knjigu samo u pdf formatu,dali to znaci da mozes da napises knjigu i stavis je na interenet i to je to, bez da je zavedena ili prijavljena negde
Bojane
naj pre dobrododošao u eXperiment
imaš sve informacije na sajtu narodne biblioteke srbije, mada da bi tvoja knjiga (i u formi PDF-a) bila legalizovana moraćeš da uplatiš CIP i ISBN broj, ali to nije neka cifra… sad ti možeš da je publikuješ i bez te tzv legalizacije ali to nije to…
Exxx, sve ovo sto sam do sad procitala zvuci veoma interesantno. Pogotovo ako se uzme u obzir da ja vec dugo prevrcem net stranice u nadi da cu naci nesto ovako ili bar slicno :). Mogu li nekako dobiti tvoj mail ili da ja tebi ostavim svoj, pa bih volela da se cujemo i popricamo malo u vezi ovih knjiga, eto, cisto da cujem jos necije misljenje i pokupim koji savet od tebe kad ih vec delis for free :) ?
Eva91
dobrodošla u eXperiment, slobodno mi pusti poruku na ovaj blog (email je obavezan) ili na twiteeru i ja ću ti draga volje odgovoriti na ono što te zanima