Toksičnost
System of a Down — Toxicity (2001)
Verzija softvera za konverziju 7.0
Posmatra život kroz oči preopterećenog haba
Jedući semenke kao razonodu
Toksičnost našeg grada, našeg grada.
Ti!
Šta ti poseduješ od sveta?
Kako poseduješ nered, nered?
Sada!
Negde između svete tišine,
Svete tišine i sna
Negde…
Između svete tišine i sna
Nered, nered, nered.
Još drva za njihove vatre
Bučne komšije
Maštarije pod svetlom baterijske lampe
Uhvaćene u farovima kamiona
Jedući semenke kao razonodu
Toksičnost našeg grada, našeg grada.
Ti!
Šta ti poseduješ od sveta?
Kako poseduješ nered, nered?
Sada!
Negde između svete tišine,
Svete tišine i sna
Negde…
Kada sam postao Sunce,
Obasjao sam život u srcima ljudi.
Kada sam postao Sunce,
Obasjao sam život u srcima ljudi.
Toxicity grupe System of a Down jedna je od njihovih najpoznatijih pesama i centralna je tačka istoimenog albuma iz 2001. godine. Pesma je istovremeno društvena kritika, psihološka slika savremenog čoveka i nadrealistička vizija urbanog života.
Toksičnost grada: Grad predstavlja savremeno društvo u kojem su čovek i priroda izloženi stresu, buci, haosu i različitim oblicima zagađenja. „Toksičnost“ nije samo fizička već i mentalna i društvena.
„Disorder“ – nered: Reč disorder koja se stalno ponavlja može se shvatiti kao simbol unutrašnjeg i spoljašnjeg haosa. Čovek pokušava da pronađe red, ali je okružen svetom koji proizvodi sve više nereda.
Sveti muk i san: Stih „Somewhere between the sacred silence and sleep“ sugeriše prostor između budnosti i sna, između stvarnosti i nesvesnog. To je svojevrsna zona bekstva od buke savremenog sveta.
Apsurdne slike: „posmatra život kroz oči preopterećenog haba“ i „Jedući semenke kao razonodu“ deluju nadrealno i besmisleno. Upravo taj apsurd odgovara ideji da je savremeni život postao toliko haotičan da je besmisao postao normalan.
Kritika urbanog života – „bučne komšije“, „farovi kamiona“, „još drva za njihove vatre“ stvaraju sliku neprijatnog, prenatrpanog i agresivnog okruženja. Čovek više nije gospodar svog prostora, već deo sistema koji ga neprestano bombarduje stimulansima.
Završetak sa Suncem – Poslednji stihovi menjaju atmosferu: „When I became the sun / I shone life into the man’s hearts“ predstavljaju gotovo mitsku transformaciju. Sunce postaje simbol svetlosti, života, nade i prosvetljenja. Posle čitavog niza slika haosa, pojavljuje se mogućnost obnove.
Pesma se može posmatrati kao priča o čoveku zarobljenom u toksičnom savremenom društvu, između buke, haosa i otuđenja, koji ipak traži neki oblik tišine, smisla i prosvetljenja. Posebno je zanimljivo što tekst ne daje jasno objašnjenje. Fragmentarne i nadrealne slike ostavljaju prostor slušaocu da ih poveže sa sopstvenim iskustvom. Zbog toga „Toxicity“ više funkcioniše kao mentalni pejzaž savremenog čoveka nego kao klasična narativna pesma.
Prevod pesme objavljen je u mojoj knjizi 100 Pesama – Muzika moje duše, 2019. godine.