Broj u naslovu književnog dela često nije samo podatak ili oznaka, on može da bude simbol, šifra, vremenska odrednica, metafora, matematički princip ili način da se naglasi apsurd sveta. Posebno je zanimljiva tradicija romana čiji naslovi izgledaju kao formule, datumi ili kodovi.
Ovo je prvi od tekstova koji će se baviti književnim delima koja u svom naslovu sadrže broj. Za početak predstavljam 5 kultnih romana.
1984 – Džordž Orvel
Šta reći o romanu 1984 a da već nije rečeno? Jedno od najanaliziranijih i najcitiranijih književnih dela. Roman je napisan 1949. godine a koji se kako godine prolaze sve više obistinjuje, naročito danas, posle skoro 8 decenija od njegovog nastanka. Distopija koju uveliko živimo. Te daleke 1949. godine televizori tek behu u upotrebi, kompjuter je bio daleka budućnost, Orvel je pisao o policiji misli, telekranima koje gledaš i koji te gledaju, mentalnom ropstvu ljudi, uništavanju svih institucija zaključno sa porodicom, potpunom lišavanju individualnosti i privatnosti, ubijanju ljubavi i poverenja među ljudima, slepoj i bezuslovnoj pokornosti sistemu i vlasti, kontroli ljudskim ponašanjem i mišljenjem… jednom rečju totalitarizmu 100% delotvornom i efikasnom. Za Orvela se samo može reći da je živeo najmanje pola veka ispred svog vremena.[1] Knjiga kojom protokom godina postaje sve aktuelnija. Odlično književno delo koje prikazuje kako sistem uništava pojedinca i kako ne postoji ništa svetije i važnije od partije, vlasti i moći.
Parole koje su se obistinile: Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć
Farenhajt 451 – Rej Bredberi
Farenhajt 451 je jedan od najvažnijih distopijskih romana 20. veka. Prvi put je objavljen 1953. godine. Roman govori o društvu u kojem su knjige zabranjene, a vatrogasci više ne gase požare — oni ih izazivaju kako bi spaljivali knjige. Međutim, ono što roman čini posebno snažnim jeste činjenica da Bredberi ne govori samo o zabrani knjiga. Njegova prava tema je nestanak potrebe za mišljenjem.
Naslov romana odnosi se na 451 stepen Farenhajta, temperaturu koja se tradicionalno navodi kao približna temperatura na kojoj se papir zapali. Broj tako postaje simbol, a 451 je zapravo temperatura na kojoj kultura može biti uništena vatrom.
Ali metaforički, mnogo je važnije pitanje: šta dovodi društvo do toga da više ne želi knjige?
Tu roman postaje mnogo kompleksniji od obične priče o cenzuri.
1985 – Entoni Bardžis
Bardžisova 1985 godina objavljena je 1978. godine, a nastala je inspirisana Orvelovom 1984 i u njenu čast. Knjiga se sastoji iz dva dela. Prvi deo je sastavljen od eseja i intervjua sa Bardžisom i u najvećoj meri odnosi se na objašnjenje i analizu romana 1984. Na 130 strana Bardžis se bavi tom Orvelijanom, ali i još mnogo čime. Čitajući prvi deo, svakako da ćete saznati dosta novog o kultnom Orvelovom romanu.
Pored romana 1984, koji je očigledni prethodnik Bardžisove 1985, Entoni se bavi analizom i Zamjatinovog Mi, Hakslijevog Vrlog novog sveta, Orvelove Životinjske farme i svojeg romana Paklena pomorandža. I ne samo tim. Iznete su tu još mnoge teorije, studije i analize koje objašnjavaju sistem vladavine i uspostavljanja diktature, kao i pokušaj vladajuće garniture da razbije indivualnost svakog pojedinca pa samim tim da načini idealnog poslušnog građinina i podanika.[2]
2666 – Roberto Bolanjo
2666 čileanskog pisca Roberta Bolanja jedno je od najambicioznijih i najzagonetnijih dela latinoameričke književnosti s kraja 20. i početka 21. veka. Roman je objavljen posthumno, 2003. godine, iste godine kada je Bolanjo preminuo.
To nije klasičan roman sa jednom radnjom. 2666 je ogromna, fragmentarna književna konstrukcija koja povezuje književnost, nacizam, rat, umetnost, ludilo, kriminal, nasilje nad ženama, granicu SAD i Meksika i pitanje ljudskog zla.
I upravo zbog toga je naslov 2666 toliko intrigantan.
Šta znači 2666?
Bolanjo nikada nije ostavio jednostavno objašnjenje broja 2666. Broj se u njegovim delima pojavljuje i pre istoimenog romana, što pokazuje da nije slučajno izabran. Jedan od najpoznatijih tragova nalazi se u njegovom romanu Divlji Detektivi, gde se pominje budućnost koja deluje gotovo kao apokaliptički prostor i godina 2666. Zbog toga se 2666 često tumači kao: godina daleke budućnosti, simbol apokalipse, oznaka beskonačno udaljene budućnosti, broj bez racionalnog objašnjenja, metafora vremena koje više nema ljudsku meru.
Klanica 5 – Kurt Vonegat
Klanica 5 je antiratni roman naučne fantastike u kojem je američki pisac Kurt Vonegat opisao iskustva vojnika Bilija Pilgrima iz Drugog svetskog rata i putovanja kroz vreme. Vonegat je koristeći nasmejanu masku naučnofantastične literature, istorijske i autobiografske elemente, uspeo da ispiše umetnički upečatljive redove o jednom od najstrašnijih događaja iz Drugog svetskog rata – savezničkom bombardovanju Drezdena zapaljivim bombama.
Objavljena 1969, u jeku Vijetnamskog rata, Klanica 5 bila je odlično prihvaćena među čitaocima, pre svega zbog svog izrazito antiratnog stava, a Vonegatu je donela titulu predvodnika kontrakulture šezdesetih. Međutim, uz objašnjenje da je knjiga „izopačena, nemoralna, psihotična, vulgarna i antihrišćanska”, 1972. izbačena je iz biblioteka u Oklandu. To je bio početak talasa manje ili više uspešnih povlačenja knjige s polica, pa čak i spaljivanja primeraka. Vonegatov roman drži 29. mesto na listi zabranjivanih ili osporavanih klasika koju je sastavilo Udruženje američkih biblioteka i 18. mesto na listi 100 najboljih romana XX veka na engleskom jeziku (Modern Library).[3]
[1] Miljan Ristić – eXperiment u kome je sve moguće: 1984 = 20?? (Autorsko izdanje, 2021. str. 151)
[2] Miljan Ristić – eXperiment u kome je sve moguće: Da li je Bardžisova 1985 nastavak Orvelove 1984? (Autorsko izdanje, 2021. str. 207)
[3] Delfi Knjižare – Klanica 5