Sin Dedala i robinje: strada od očevih izuma kojima se služi ne mareći za očeva upozorenja. Pazi, Ikare, moraš da se držiš srednje visine. Leti sredinom. Zatvoren u lavirintu sa svojim ocem, koji je pomogao Arijadni i Tezeju da ubiju Minotaura, uspeva da pobegne uz pomoć Pasifaje uzletevši nad more na krilima koja je načinio Dedal i koja je voskom zalapeio na ramena. Uprkos savetima da bude oprezan, uzleće sve više i sve bliže suncu: vosak se rastopi i Ikar pada u more. Ikar je, predstavljajući prekomerne duhovne težnje, postao simbol poremećenog uma… izopačene mašte; on je mitska personifikacija duševnog života kojim je ovladao bolećav i uobražen duhovni zanos. Ikar predstavlja razdražljivog čoveka i njegovu sudbinu. Njegov besmisleni pokušaj ostao je kao uzrečica kojom se označava preterana uzbuđenost, jedna bolset duha: opsednutost veličinom, megalomanija. Ikar je simbol preuveličavanja i nepromišljenosti, izopačenog rasuđivanja, ali i hrabrosti.
Hrišćanski autori iz prvih vekova videli su u Ikarovom neuspehu sliku duše koja želi da se uzdigne nebu na krilima neiskrene ljubavi, dok mu samo krila božanske ljubavi mogu pomoći u usponu.
Rečnik simbola – Alen Gerbran, Žan Ševalije