Border rock 5 – Dokaz da za muziku ne postoje granice

Drugo veče petog po redu Border Rocka startovalo je u 20 časova na istom mestu, platou ispred Doma omladine u Kladovu, srpsko-holandskim triom The Unfuckable Trees koji su isprašili svoju prljavu pank rokenrol distorziju i pred publiku predstavili pesme koje će se naći na njihovom prvom albumu. Tu se provukla i po neka obradica, što je meni i više nego godilo. Odlična muzika baš onakva kakvu volim, a ovaj trojac je zvučao shodno samom nazivu benda: Unfuckable. Čak i zamena muzičkim instrumentima tokom nastupa (basista preuzima gitaru i obrnuto) nije imala uticaj na kvalitet muzike koja nam je pružena.

The Unfuckable Trees

Potom su na red došli komšije iz Rumunije i bend Recycle Bin koji je aktivan oko petanaestak godina. Bend svoj muzički izraz bazira na ska-pank fazonu pa je i nastup bio u tom nekom maniru. Kombinacija buntovnog pank zvuka ukombinovana sa veselim zvukom trube i saksofona zvučala je prilično dobro i prisutnima svakako ponudila malo dobrih veselih vibracija.

Recycle Bin

Onda su se na binu pojavili dobri znalci Kladovske publike Jimi Triple B’s 666 Blues Band koji su u nekim ranijim vremenima nastupali u klubu Fusion tako da je određni broj prisutnih znao šta može da očekuje. Garage psychedelic blues rock je ono što ovaj bend svira pa svako ko voli takvu vrstu muzike ovaj trio je i više nego odlična preporuka. Svoje ogromno umeće i iskustvo još jednom su predstavili pred Kladovsku publiku što je u meni u nekoliko navrata izazvalo nevericu, jer mi je bilo teško da poverujem da takav zvuk i takav vajb stvaraju samo njih trojica.

Jimi Triple B’s 666 Blues Band

Kao četvrti ujedno i završni bend petog Border rock festivala nastupili su novosadski velikani Obojeni Program koji su zvučali i više nego odlično. Ta kombinacija sa dve gruvajuće bas gitare, psihodeličnom gitarom, odličnim bubnjem i Kebrinim specifičnim glasom razvalila je publiku koja je tokom celog nastupa pevala pesme zajedno sa Kebrom. Bend se čak vratio na bis.

Bitno je da napomenem da je ove druge večeri Border rocka bila znatno manje ljudi u odnosu na prvo veče, jer je najveći broj posetilaca ipak privukao bend S.A.R.S koji su ipak taj neki mejnstrim i muzika za široke narodne mase. Drugo veče bilo je namenjeno posvećenicima i zaljubljenicima u rokenrol muziku, pa je shodno tome i bilo očekivano da broj posetilaca bude manji. Tokom nastupa bendova koji su prethodili Obojenima publika je gotovo stidljivo iz prikrajka pratila dešavanja na bini da bi se pregrupisala i sabila ispred bine kada je Program u boji krenuo da praši i na taj način dala i više nego odličnu završnicu festivalu.

Obojeni Program

Kao zaključak mogu konstantovati da je ovo možda jedan od najuspešnijih Border Rock festivala, iako je frka sa epidemiološkom situacijom bila ograničavajuća i otežavajuća okolnost. Ipak, Border rock je uspeo. Poslužilo nas je vreme. Posećenost je bila na zadovoljavajućem nivou, prvo veče čak iznad očekivanog. Zvuk je bio odličan što je sam događaj podiglo na viši nivo. Odlična prateća vizuelizacija koja je samo upotpunila čitavu priču. Bendovi željni svirke i nastupa gotovo su izgarali na bini. Besplatan ulaz… Bilo je ljudi iz Kladova, Negotina, Donjeg Milanovca, Zaječara, Bora, Knjaževca, Kruševca, Novog Sada, Beograda, Turn Severina, Amsterdama, Ejdehovena, Bukurešta… I svi su u velikoj meri bili zadovoljni. To je samo još jedan od dokaza da dobra muzika ne zna za granicu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Why ask?