1. Zbog boje, tužnog krika i zbog toga što se hrani mrtvim životinjama, gavran je ptica lošeg predznaka. U Kini i u Japanu je poznat taj simbolizam, ali nema bitnu ulogu. Gavran je tamo simboli sinovske nezahvalnosti: činjenicu da hrani oca i majku jedna pesma iz vremena dinastije Han je smatrala znakom čudesnog uspostavljanja društvenog poretka. U Indiji Mahbharata poslanike smrti poredi sa gavranima. Njihov zlokobni aspekt potvrđuje i podatak da je u Laosu voda koju gavrani zaprljaju, nečista za obredna prskanja: vodu treba uzeti pre nogo što gavrani dođu da piju.
2. Japanci ipak misle da je gavran (karasu) simbol porodične ljubavi. Japanska deca u osnovnim školama pevaju:
Zašto gavran peva?
Jer u planini
Ima drugo dete od sedam godina
Gavran peva
Drago moje! Drago moje!
Peva
Drago moje! Drago moje!
U Japanu je gavran istovremeno i božanski poslanik, a za Čeue je ptica dobrog predznaka, vesnik njihovih pobeda i znak njihovih vrlina. Taj gavran je bio crven, boje sunca. U Kini je gavran solarna ptica. Deset gavranova je poletelo sa duda Istoka da bi doneli svetu svetlost, simbol koji je, kako se čini, prešao u Šinto. Ji – Dobri Strelac ubio je strelama njih devet: inače bi spalili svet.
Na kamenim skulpturama iz epohe Han, u krilu sunca nalazi se gavran sa tri noge; to je pokretački princip sunca i možda predstava janga, koji je neparan. Tri njegove noge su amblem kineskih careva, koji kao i tronožac odgovara solarnom simbolizmu: svitanje, zenit i sumrak.
3. Gavran je simbol pronicljivosti. U postanju (8, 6-7) on dolazi da proveri da li se zemlja posle potopa pojavljuje ispod voda: A posle četrdeset dana otvori Noje prozor na kovčegu koji beše načinio; i spusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dok ne presahnu voda na zemlji.
4. U Grčkoj je gavran bio posvećen Apolonu, a vrana Atini. Prema Strabonu, smeštaj omfalosa u Delfima određuju gavranovi; prema Pindaru, Orlovi; prema Plutarhu, labudovi. Te tri ptice imaju zajedničku ulogu poslanika bogova i obavljaju proročke funkcije. Gavranovi su bili obeležje Mitre. Smatralo se da mogu da odvrate od uroka.
5. U keltskim legendama gavran je veoma čest, a ima proročku funkciju. Pseudo-Plutarh koji se oslanja na galska predanja, tumači ime Liona, Lungunum, kao brežuljak gavranova, a ne više kao Lugov brežuljak; let gavranova prikazao je osnivačima gde treba podići grad. U Irskoj, boginja rata Bodb nosi ime vrane. Gavran takođe igra temeljnu ulogu u velškoj priči Ronabvijev san (Breudwyt Ronabwy): pošto su Arturovi vojnici poklali Ovejnove gavranove, ovi žestoko odvrate i iseku vojnike na komade. Gavrana još uvek nalazimo u irskom folkloru. Kod Gala je bio sveta životinja. U germanskoj mitologiji gavranovi su ptice i pratioci Votana.
U skandinavskoj mitologiji na Odinovom prestolu sede dva gavrana, jedan je Hugin, duh, a drugi Munin, pamćenje; uz boga su i dva vuka: dva gavrana predstavljaju princip stvaranja, a dva vuka princip razaranja.
6. Kod Tlingit indijanaca (severozapadna obala Pacifika) centralni božanki lik je Gavran; praikonski junak i demijurg, koji stvara svet ili ga uređuje, širi svuda civilizaciju i kulturu, stvara i oslobađa sunce, itd. Dodaje mu dinamički i organizatorski element.
U Severnoj Americi Vrhovno nebesko biće najčešće teži da se stopi sa mitskom personifikacijom groma i vetra, koje predstavlja velika ptica (gavran, itd): udarcem krila on pokreće vetar, jezik mu je munja (ibidem).
Tokom prolećne svetkovine kod Mandana prvi čovek, glasnik obnove, podseća na povlačenje voda, go je, obojen u belo, sa ogrtačem napravljenim od četiri kože od belog vuka, i sa dve gavranove oderane kože sa perjem na glavi.
Gavran se kao vesnik boga groma i munja susreće i kod Maja (Popul – Vuh). U Crnoj Africi gavran ima ulogu vodiča i zaštitničkog duha. Kongoanski Likube i Likuale smatraju ga pticom koja upozorava ljude na opasnosti koje im prete.
7. U snovima je gavran loš predznak i negativan simbol vezan za strah od nesreće. Blizak je tami. U pratnji mračnih oblaka nadleće strašna bojna polja. Postao je tako posmtrna ptica.
Pošto sve što je mračno i što dotakne smrt može da najavi nesreću, tako je i gavran vesnik nesreće…
Junak legende o Frithjofu sluša protivrečne savete dve ptice, jedne bele a druge crne. U njemu počinje borba koja simbolizuje psihičku borbu između jasnih i mračnih misli.
8. Gavran je i simbol samoće ili, bolje, svojevoljnog osamljivanja onoga koji je odlučio da živi na višem nivou. On je jedno od obeležja nade, jer, prema Suetonu, neprekidno ponavlja: cras, cras tj. sutra, sutra.
Simbolizam gavrana je, kao što smo videli pun protivrečnosti. On je demijurg i junak koji prenosi civilizaciju, vidovit je i prorok, ptica sunca i tame, najavljuje nesreću i smrt, ponekad i štiti. To dvojstvo je poteklo od njegovih raznolikih fizičkih svojstava, a svako je poslužilo kao oslonac jednom simboličkom tumačenju: Racionalno (sociološko) objašnjenje bilo bi: ratarski narodi su tokom setve privlačili ptice i njihova prisutnost bila je znak civilizacije i napretka. Kasnije je, međutim, jer bi gavran pojeo seme (i požnjeveno zrno), seljak počeo prema toj ptici da oseća odbojnost i strah. Očigledno je da je taj osećaj prevagnuo i zadržao do naših dana. Još jedno objašnjenje se temelji na istoj simbolici: pošto je crno boja početka (crna boja alhemičarskih mena, noć majčinskog krila, skrivene zemljine brazde itd.), crna boja povezala je gavrana sa operacijama klijanja i oplodnje; pošto živi u vazduhu, u vezi je sa demijuruškim radnjama i duhovnom moći neba; pošto leti, prirodno je vesnik neba i obdaren je proročkom magijom; krila mu daju vrednost uspinjanja.
Alan Gerbran, Žan Ševalije – Rečnik Simbola