Efraim Kišon – REKLAMA ZA KNJIGU

Izdavač izvuče rukopis iz fioke i okrenu se Tolatu Šaniju.
– Pročitao sam vaše pesme.
Pesnik skliznu na ivicu stolice.
– Jeste li? – prošaputa. – Stvarno?
– Pesme su predivne. Mislim da u zadnjih dvesta godina nije napisano ništa što bi se moglo uporediti sa vašom zbirkom „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja”.
– Hvala – reče Tolat Šani jedva čujno. – Zahvalan sam vam, gospodine Blau.
– Idem još dalјe i kažem vam da cela zbirka može da uđe u vrh svetske književnosti.
– Zahvalјujem vam. Pokušaću da doteram pesme do savršenstva pre nego što objavite zbirku.
– Pre nego što zbirku… šta?
– Objavite… zbirku… gospodine Blau… „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja”…
– Kad sam pomenuo objavlјivanje?
– Ali rekli ste… predivne pesme…
– Ko danas još kupuje pesme?
– Zar niko?
– Nije da baš niko ne kupuje. Naći će se četrdeset do pedeset izuzetaka.
– Spreman sam da se odreknem honorara, gospodine Blau.
– To se podrazumeva.
– Osim toga, spreman sam da učestvujem u pokrivanju troškova izdavanja.
– To je već nešto. Čekajte da razmislim… Da li patite od neke neizlečive bolesti?
– Zašto?
– Mogao bih tada da stavim na knjigu crnu traku sa natpisom: „Poslednje pesnikovo delo”, ili tako nešto. To bi možda privuklo kupce.
– Iskreno mi je žao, gospodine Blau, ali ja sam zdrav. Doduše… u kišnom razdoblјu…
– Ha to ne mogu da se oslonim.
– Onda mi, molim vas, recite šta da radim?
– Ne bih hteo da utičem na vas. Podsećam vas samo da je poznati slikar Cungšpic, kada je oslepeo, prodavao svoje slike po fantastičnim cenama..
– Ja, na žalost, nosim naočare.
– Tolate, vi, izgleda, ne shvatate o čemu je reč. Danas umetnost nema prođu bez reklame ili skandala.
– Nešto mi pade na pamet, gospodine Blau! Prošetaću go ulicom Dizengof s knjigom „Ja te lјublјah, tebe lјublјah ja” pod miškom.
– Stari trik. Vajarka Žizela Glikalgal se dva puta skidala na Rotšildovom buklevaru ne bi li privukla lјude na svoju izložbu. Navodno je tako i prodala nekoliko skulptura. U svakom slučaju, taj trik je već otrcan. Da li svirate trubu?
– Još ne.
– Šteta. Onda nam preostaje jedino nasilјe. Posle prvog napada na vašu knjigu izbićete kritičaru sve zube. Pristajete li?
– Svakako, gospodine Blau. Samo se bojim da niko neće da napadne moje pesme…
– Razmislite dobro. Možda ipak bolujete od neke bolesti.
– Ha žalost… kao što sam vam već rekao…
– Da nije u vašoj familiji možda bilo slučajeva ludila? To bi moglo da se iskoristi. Kad su Jozefa Melamed-Bekera strpali posle jednog napada u ludnicu, njegov roman je doživeo tri nova izdanja!
– Srećnik!
– Nije to samo sreća. To je i plod saznanja da knjiga, da bi se prodavala, mora da ima publicitet. Ima li u vašoj zbirci i lјubavnih pesama?
– Ali, gospodine Blau! Zar se ne sećate?
– Nisam još pročitao vaše pesme. Ako su zaista realističke i prostodušne… tako reći gole činjenice… Shvatate li šta mislim?
– Ne, gospodine Blau! Ne, to nikako! Pre ću skočiti s petog sprata na ulicu…
– I to je ideja! „Nesrećno zalјublјeni pesnik izvršio samoubistvo”. Nije loše. Mogli biste da posvetite jednu pesmu Brižit Bardo.
– Rado. A ko je to?
– Ma nije ni važno. Potrebno je samo da bilo kojoj pesmi dodate posvetu: „Mojoj večitoj lјubavi B.B.”. To je dovolјno.
– U redu.
– Eto, vidite. Vaša knjiga polako počinje da mi se sviđa, Tolate! Pustićemo da u novinama procuri vest kako ste dve godine zbog bigamije…
– Bolјe nemojte. To je, naime, istina.
– Onda otpada. Ima li u vašim pesmama antireligioznih motiva? Možda neko mesto gde vređate Mojsija? Znate već kako su naši pravoverni osetlјivi.
– Tako nešto mogao bih lako da ubacim.
– Izvanredno. Kad bi nam pošlo za rukom da nadrabinat stavi vašu knjigu na indeks, sigurno bismo rasprodali prvo izdanje.
– Divim se vašoj invenciji, gospodine Blau. Od srca sam vam zahvalan.
– Nemojte još da mi zahvalјujete. Treba učiniti još mnogo toga. Neka vas još noćas uhapse zbog izgreda na javnom mestu. Najmanje što možete da učinite jeste da razbijete nekoliko izloga. Zatim se zabarikadirajte u ženskom toaletu hotela „Dan”, svirajte trubu, svucite se, izađite na ulicu i navucite upalu pluća.
– Učiniću sve što mogu.
– Zatim pokušajte bombaški atentat na vladu, pređite u grčko-pravoslavnu veru i emigrirajte.
– U redu.
– I ne izlazite mi na oči pre nego što sasvim ne poludite.
– To neće biti teško, gospodine Blau.


Efraim Kišon bio je izraelski satiričar, dramaturg, scenarista i filmski reditelј nominovan za Oskara. Jedan je od najčitanijih savremenih svetskih satiričara.
Priča „Reklama za knjigu” objavljena je u njegovoj knjizi „Nije fer, Davide”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?