ILUSTROVANI ROKENROL VODIČ

(Dopunjeno izdanje)
David Vartabedijan
Pčelica, Čačak, 2019.
Autor teksta: Živko Ivković

Već u uvodu prikaza za ovu knjigu, ću istaći kako je odluka izd. kuće Pčelica iz Čačka da se nađe kao izdavač ovog, Vartabedijanovog naslova u potpunosti ispravna jer, poodavno je priželjkivano ovakvo jedno izdanje, nekako je nedostajalo ili manjkalo, kako god već, na našim prostorima, mada smo i 2017. imali naslov ‘Pop Rock (40 legendarnih izvođača i muzičkih grupa, izdanje Kreativnog centra)’, no, isti nisu potpisali domaći autori. U Ilustrovanom rokenrol vodiču, Vartabedijan kreće sa Elvisom i 1953. godinom kada je za rođendan svojoj majci snimio stvar My Happines, što je u redu, ali ne i to što je autor izostavio Bila Hejliija i njegove Komete te sastavio listu barem, onih stvari oko kojih se lome koplja na temu, onu, koja je to prva R’n’R numera snimljena uopšte. Ono, mlađim autorima se i ne može ne znam koliko toga zameriti ili prebaciti jer, nisu (za razliku od nas starijih) proživeli drugu polovinu šezdesetih i barem prvu polovinu sedamdesetih, a prirodno je, sasvim da se ugao gledanja ili posmatranja rokenrola time umnogome razlikuje, i to je, naravno, razlog izostavljanja izuzetno značajnih grupa iz pomenutih dekada.

Na autorovoj listi se tako nalaze znatno mlađi oni, sastavi i pojedinci jer, obeležili su njegovo odrastanje, a, što je usput, sasvim u redu. Nema recimo storija o grupama The Animals & Eric Burdon, The Beach Boys, Grateful Dead ili Allman Brothers Band te brojnih, a izostavljanje tih svakako da ne mogu nadomestiti storije o Igiju Popu, Grin Deju ili grupi Njujork Dols. Ali dobro, autor u svome prologu i kaže da se ovde radi o subjektivnom jednom odabiru i to onih sastava koji su mu (nema tu nikakve sumnje) usmerili život i to treba apsolutno poštovati. Poštovati i posmatrati na način onaj da se ovde radi o jedinom za sada (domaćem autoru) kome je pošlo za rukom složiti ovakvo štivo, koje, lično posmatram kao veoma ozbiljno, te ga kao takvo, valja uvrstiti među obrazovna ona, e sad, da li na nekom prelazu iz nižih u više razrede, kako god već, je pitanje na koje nemam odgovor. Plašim se da bi u donošenju takve odluke učešća uzeli  nekompetentni oni, a da će izostati grupacija onih koji bi znali proceniti kada i u kom uzrastu kreće inetersovanje mladih za rokenrol kao najmasovniji svetski urbani muzički pravac. Uvođenjem u nastavni program ovog, bi se postiglo mnogo u smislu zaobilaženja kiča ili šunda te odrastanja na bezvrednostima, pa, evo, Vartabedijanov naslov bi svakako trebao poslužiti kao polazni osnov, kao obavezno ono štivo. Naravno da bi, neizostavno trebalo poraditii na domaćoj rokenrol sceni, imamo tako brojne napisane lokalne urbane rokenrol hronike (mislim da ih je osamnaest) a što bi svakako zaokružilo interesovanje mladih. Naravno tu je i naslov ‘Hevimetal za početnike’ autora Branka Rogošića iz 2006. izdanje beogradskog Rock Expressa, koje donosi rečnik najčešće korišćenih reči i izraza u ovom muzičkom pravcu, legalnom nasledniku hard rocka. 

Iz razloga ljudi sve to visi u vazduhu, neprihvatljivo je, kulturološkobrazovne distance su još uvek nesavladiva barijera, kao i shvatanje pojmova umetnost, kič ili šund, značajni datumi iz istorije rnr, te uvreženo da je sva kultura sadržana u SPC i njenom delovanju kroz istoriju i legendu. Ponoviću da je mnogo tog napisano na temu domestik rokenrola, te bi, predstaviti tu, na ovaj, Vartabedijanov način bila prava stvar a mladi bi konačno imali mogućnost prepoznavanja pravih vrednosti, mogućnost izbora, na koncu, ali, treba zagristi, napisati takvo štivo. Imamo ovde, u naslovu Davidovom, ono od Lemija Kilmistera iz grupe Motorhed gde kaže ‘ako misliš da si prestar za rokenrol onda to svakako i jesi’, a što je prokleto tačno. Autor je za sam kraj ostavio ono, svoje ‘vađenje’, zašto je izostavio pojedine grupe i značajnije sa tog popisa ovde, pa tako pominje samo The Animals, Grateful Dead i bezmalo kompletnu garnituru onih koji su  delovali u drugoj polovini pedesetih (Karl Perkins, Badi Holi i Krikets, Edi Kokren itd) ali se, recimo i to, ne dotiče planetarno značajnih grupa Beach Boys, Allman Brothers Band. Bilo kako bilo, navedeno uopšte ne umanjuje značaj ovog, pionirskog i pri tom zbilja respektabilnog štiva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?