Budala, debil, moron, kreten, imbecil, idiot…

Koliko se puta desilo da u svakodnevnoj komunikaciji sa drugim ljudima nekog nazovete nekim imenom, nadenete mu neki epitet, nakačite mu etiketu a da ni sami ne znate zašto ste to uradili ili pak u potpunosti ne znate značenje tih izraza i pojmova koje ste upotrebili. To ponekad može biti vrlo uvredljivo bez obzira što se mnogi ne ljute kada ih tako nazivate i etiketirate.

Koliko ste samo puta nekom rekli: „Budalo, debilu, moronu, kretenu, imbecilu, idiote…“? A da li zapravo znate šta znači budala, debil, moron, kreten, imbecil, idiot…?

Budala je u ovom nizu najblaži stepen uvrede ako tako mogu da kažem. To je turcizam koji se ustalio u našem jeziku i svakodnevno se koristi. Budališemo se svakog dana i gledamo budale svakog dana. Reč predstavlja osobu koja baš nije mnogo pametna tj. glupu osobu, ali ne u tom smislu da kao takva ima nekih mentalnih ograničenja i poteškoća u normalnom funkcionisanju. Sa druge strane, budala može imati i pozitivne konotacije, jer pojedine osobe nazivamo tako baš zato što nas svojim nepromišljenim i vragolastim postupcima zapravo zasmejavaju i razonode.

Kada su u pitanju debil, moron, kreten, imbecil i  idiot, tu ništa ne može da bude smešno. Nikog ne treba nazivati ovim pojmovima, jer to je teška uvreda za onog kome se kače ovakvi atributi, ali i nepoštovanje i nipodaštavanje onih koji su na svoju sopstvenu nesreću jedni od takvih. To je bolest! I nikom ne treba želeti da bude bolestan. To je isto kao da kažete: „Želim da te strefi infarkt, da dobiješ šećer, da te pojede rak…“. Kako biste se vi osećali da vam to neko kaže?

Da bismo razjasnili celu priču, hajde da vidimo šta znače ovi pojmovi…

Debil je izraz kojim se u medicini i psihologiji označavala osoba pogođena debilnošću, odnosno najblažim stepenom mentalne retardacije. U stručnoj literaturi su se pod debilima smatrale osobe sa koeficijentom inteligencije od 50 do 70/75, odnosno odrasle osobe i adolescenti čije su kognitivne sposobnosti i inteligencija bile na razini deteta između 8 i 12 godina. Za ovakve osobe koristio se i izraz moron.[1]

Imbecil ili kreten bila je medicinska kategorija ljudi s umerenom do teškom mentalnom retardacijom. To uključuje osobe sa koeficijentom inteligencije od 26-50. Takve osobe ne mogu se obrazovati, ali mogu steći neke jednostavne navike i sporazumevati se oskudnim rečnikom i govorom[2]

Idiot je u psihologiji i defektologiji, lice sa najtežim stepenom mentalne zaostalosti, sa maksimalnim koificijentom inteligencije do 20. Idiot je umnom uzrastu normalnog deteta od 3 godine, obično teško pokretan ili čak nepokretan. Idiot se ne može profesionalno osposobiti ni za najjednostavniji posao. Govor mu je potpuno nerazvijen, leksički siromašan i rudimentiran. Idiotizam se razlikuje od demencije. Danas je taj izraz u stručnoj literaturi napušten. Danas se umesto izraza idiot, jer je opterećen negativnom konotacijom, koristi neutralniji, više deskriptivan izraz: duboko mentalno zaostala osoba.[3]

Znači, sada kada znamo šta znače ovi pojmovi, sigurno je da ćemo izbеgavati da ih koristimo u svakodnevnoj komunikaciji kada nekog želimo da prekorimo, upozorimo, uvredimo ili opsujemo… U takvim prilikama mnogo je bolje reći: „Jebi se“, jer tom psovkom mi osobi kojoj se obraćamo zapravo želimo samo dobro tj. da se jebe. A svi mi manje-više volimo seks… Zato, ljudi, jebite se…

[1] Izvor: Vikipedija
[2] Izvor: https://www.wikiwand.com/bs/Imbecil
[3] Izvor: Vikipedija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?