ROKENROL SATKAN OD SLOVA I REČI

Rokenrol[1] nije samo muzika koja se svira i sluša. Rokenrol je ideja. Rokenrol je odnos prema životu. Filozofija. Zato se o Rokenrolu snimaju filmovi, emisije, pišu knjige, vode debate. Zato se rokenrol sluša, gleda, čita, živi i diše. To najbolje potvrđuje i objašnjava knjiga INFINITUM ROCK’N’ROLL STORIES. U pitanju je druga knjiga iz Rokenrol opusa koju rokenroler, rok hroničar i kritičar Živko Ivković objavljuje. Živko je čovek koji je decenijama unazad u tom R’n’R svetu. I ne samo da je prisutan u tom muzičkom univerzumu, već je i prilično aktivan i produktivan. Prati sva zbivanja, sluša muziku, posećuje koncerte, čita knjige, sakuplja muzička i književna izdanja strašću velikog konzumenta i kolekcionara i posle o svojim iskustvima i doživljajima piše. Ova knjiga predstavlja Živkovo stvaralaštvo koje je on napisao i objavio na portalu Prozaonline u periodu od 2015-2019. godine. Deo tekstova objavljen je i u fanzinu Infinitum i portalu eXperiment.  Na preko 160 strana Živko je pred čitaoce predstavio više od 60 recenzija, u najvećoj meri knjiga koje je pročitao u tom vremenskom periodu, a koje se odnose na rokenrol, bilo da su u pitanju autobiografska i biografska dela, knjige koje je napisao neko od muzičara, bilo da su R’n’R enciklopedije, prikazi raznih muzičkih dešavanja ili stvaralaštvo autora za koje je rokeonrol veoma bitan i značajan deo u životu.

Ima tu svega i svačega, Živko je pročitao i napisao recenzije knjiga koje su bave životima i muzikom najvećih muzičkih svetskih imena kao što su Bob Dylan, The Beatles, Led Zeppelin, Neil Young, Peti Smit, Billi Idol, Pink Floyd, Bruce Springsteen, Eric Clapton, Leonard Kohen, AC/DC, Guns N’ Roses, Johnny Cash… Takođe, i scena sa ex-Yu prostora nije zapostavljena tako da u ovom Rokelnrolu možete pročitati tekstove o legendarom muzičaru, kompozitoru i diregentu Vojislavu Simiću, ništa manjem Branku Marušiću Čuturi,  Dušanu Preleviću i njegovoj knjizi „Poslednji krug u Monci“, Azri, Van Goghu, Lačni Frantzu, grupi muzičara znanim kao Splitska Dica, zatim tu je prikaz knjige rok novinara Aleksandra Žikića, Enciklopedije „Rokenrol u kandžama interneta 1 i 2“ kojom su obuhvaćena sve velika imena R’n’R scene sa ex Yu prostora, Skrobonjina „Rubber Soul project“ koja se bavi nestalom pesmom Bitlsa… Prikazane su i knjige najvećih imena bit generacije (Ginzberg, Keruak i Barouz) koji su svojim stvaralaštvom ostavili veliki trag i uticaj na mnoge muzičare i samim tim utrli jedan novi i dalji put rokenrola. Osvrt na lokalnu muzičku scenu nije izostavljen baš iz razloga što autor dobro zna koliko je teško ali i više nego bitno da jedna takva scena opstane i istraje u manjim sredinama koje su skrajnute i zapostavljene u svakom pogledu. I to nije sve što se u ovoj knjizi krije. Da biste saznali šta je sve to autor spremio za vas, potrebno je da se bacite na čitanje.

Neophodno je da spomenem da je autor u knjizi koja je pred vama predstavio knjige koje su prevedene i objavljene u Srbiji i Hrvatskoj, u poslednjih nekoliko godina, tako da ova knjiga zapravo pred čitaoce iznosi najnovija književna dela vezana za rokenrol. To ovu knjigu u velikoj meri čini jednom jedinstvenom savremenom rokenrol enciklopedijom, jednom kompaktnom i celovitom celinom u kojoj je publikovan veliki broj književnih izdanja na temu rokenrola a koje su objavljene na ex Yu području. U knjigama koje je Živko predstavio u ovom svom rokenrolu satkanom od slova i reči saznaćete mnogo toga o velikanima domaće, regionalne i svetske muzičke scene, o njihovim životima, usponima i padovima, uticajima i tom burnom i nepredvidivom životu koji su živeli. U slučaju da do tih knjiga ne možete doći, mnogo toga ćete saznati čitajući ovaj Rokenrol. To i jeste svrha objavljivanja ove jedinstvene i neobične knjige.  Da sve to što je pisano na temu rokenrola autor najpre sakupi, pročita, izanalizira, da bi nakon toga izneo svoj svoj sud, mišljenje i doživljaj pročitanog i na posletku sve to koncipirao u jednu celinu u formi knjige i ponudio svojim čitaocima. Ovim postupcima na jednom mestu dobijete skup mnogo važnih i velikih knjiga o muzici koja je uticala na čitavu ljudsku populaciju, doživljenih i viđenih okom i dušom jednog iskusnog rokenrolera.

Takođe, moram da spomenem i prvu knjigu iz ovog opusa koju je Živko Ivković objavio 2016. godine, koja je bazirana i publikovana na istom konceptu kao i ova o kojoj pišem. U njoj je isto tako obuhvaćeno preko 60 tekstova, prevashodno recenzija knjiga koje se bave rokenrolom. Sa ove dve Rokenrol knjige Živko je uradio jednu veliku stvar, kako za svet muzike i rokenrol, tako i za sebe samog, znajući sa kakvim žarom i elanom pristupa, doživljava i živi sve to što sluša, gleda, čita i piše. Kao čovek u ozbiljnim životnim godina, koji polako gazi sedmu deceniju, Živkov odnos prema muzici i rokenrolu je i više nego mladalački, možda baš zato što radi i bavi se onim što voli i što daje smisao njegovom životu. Zato i ima toliko snage, volje i elena. Zato se maksimalno trudi i bori sa vetrenjačama. Sigurno je da Živko odlično zna da Rock and roll zapravo znači: „Biti čvrst kao stena ali se uvek kotrljati bez obzira na sve“. Zato su njegove namere, uverenja i stavovi nepokolebljivi i čvrsti kao kamen, zato je stalno u akciji sve ove godine, baš zato što zna da kamen ne sme prestati da se kotrlja… Like Rolling stone… Rock and roll…

Ipak, pored svega napred rečenog, moraću da se osvrnem na današnje stanje stvari i na to kakav je rokenrol danas i šta je to zapravo postao. Za tu priliku parafraziraću Nik Kejva (Nick Cave) velikog muzičara kojeg izrazito poštujem i koji je u jednom nedavnom inetrvjuu izjavio: „Da bi rokenrol mogao ponovo da se rodi potrebno je najpre da umre.“ Na taj način Kejv je poručio da se trenutna muzička scena nalazi u nekom stepenu letargije i agonije, sa čime se iskreno slažem. Ono što je sigurno, rokenrol današnjice je nešto sasvim suprotno i u potpunosti drugačije od onog izvornog rokenrola nastalog pre više od pola veka. Opšte je poznata činjenica da danas vlada kriza ideja u svim segmentima ljudskog života. Ovo se u velikoj meri odnosi na umetnost, pa samim tim i na muziku kao jedan vid umetničke ekspresije. Znači u umetnosti nema novih ideja, sveže krvi, inovativnosti… Recikliraju se već postojeće ideje, stvara se nešto što već postoji… Sve smo već čuli i sve smo već videli. Takav je i rokenrol današnjice. Povrh svega nema više tog buntovnog duha koji je bio glavna odlika i karakteristika tog i takvog načina života. Danas velika svetska muzička imena uživaju slavu punim plućima. Puni su love, putuju širom sveta pretvorivši se u pokrenutu cirkus mašinu za zgrtanje para. Postali su mejnstrim, šoubiznis, čist marketing, hodajuća božanstva koja hrane svoj megalomanski ego energijom koju im obožavanjem pružaju stotine hiljada pa čak i milioni fanova. A to je tako daleko od te izvorne rokenrol ideje koja je probudila samosvest, bunt i želju da se bude drugačiji, slobodniji… Ali to je valjda taj progres koji nam se u međuvremenu dogodio i koji je neminovno uticao na čitav naš život pa i na rokenrol, načinivši od njega ono protiv čega je rokenrol u svojim počecima i krenuo da se bori i suprostavlja. Međutim, to ne znači da više nema tog rokenrol duha i bunta. Ima ga i danas, ali njega u najvećoj meri mogu da nose i šire bendovi, muzičari i pojedinci koji ne uživaju veliku popularnost i slavu, bendovi i pojedinci koji su možda na samoj ivici anonimosti i za koje zna mali broj ljudi. Svi ostali muzičari koji su uspeli da steknu popularnost i slavu kako na svetskom tako i na nacionalnom i regionalnom nivou, odavno su postali samo entertejment za široke narodne mase koji im donosi još neku nulicu više na kontu. To je jedino i postalo bitno. Novac. Kakve ideje, revolucije, ideali, principi… To je odavno precenjeno…

Da ne bih previše širio priču, kao zaključak, sa sigurnošću mogu reći da je ovaj Rokenrol Živka Nikolića taj redak primerak pravog rokenrol duha i ideje, koji je uprkos svoj toj dekadenciji, amoralu, pomodarstvu, primitivizmu i banalnostima koji su nas zadesili, uspeo da ostane u tom maniru. Prave i iskrene ideje pravog i iskrenog rokenrola. Meni je zbog toga bila izrazita čast i zadovoljstvo napisati ove reči, jer kada ceo život slušaš, živiš i propagiraš rock and roll, u najširem smislu tog pojma, kada je bavljene time u potpunosti obesmišljeno i obezvređeno, onda je pisanje recenzije za knjigu koja se bavi takvom muzikom, idejom, filozofijom nešto što se ne može odbiti i nešto što je i meni kao umetniku i autoru bilo preko potrebno. Zato samo mogu reći: Hvala ti Živko za ovu knjigu. Hvala ti na ukazanom poverenju!


[1] Kada kažem Rokenrol tu podrazumevam i pravce koje izlaze iz tog žanra, ovim terminom u ovom tekstu podrazumevam i muziku koja je prethodila R’n’R-u (Jazz, Blues, Gospel…) ali u muziku koja je nastala nakon R’n’R-a a u kojoj je rokenrol svakako utkan (punk, pust-punk, metal, alternativa…).


Recenzija koju sam napisao za knjigu INFINITUM ROCK’N’ROLL STORIES autora Živka Ivkovića, objavljena 2020. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?