Ko je bio Sokrat?

Mnogi Sokrata smatraju osnivačem Zapadne filozofije i jednim od najzanimlјivijih likova drevne istorije. On nije napisao ni jedno delo, pa je sve znanje grčkog filozofa preneto u spisima njegovih savremenika i njegovih učenika, pre svega njegovog sjajnog učenika Platona.

Intelektualci i studenti se još uvek suočavaju sa „Problemom Sokrata“: Kako razlikovati istorijskog Sokrata od pojedinca prikazanog i interpretiranog od strane različitih autora kroz vekove? Ali kao što će svaki student prava dokazati, njegov ispitivački „Sokratov metod“ učenja danas je podjednako primenjiv i korišćen kao što je to bio i za vreme kada je veliki mislilac ispitivao sve i svakog u Atini u petom veku pre Nove ere.

Sokrat se najpre istakao kao Hoplit, tj. pešadinac u oklopu naoružan kopljem i mačem, u Peloponeskom ratu između Atine i Sparte. Stekao je divlјenje zbog svoje sposobnosti izdržavanja velikih fizičkih napora i svoje neustrašivosti, naročito nakon spašavanja života Alkibijada, uglednog atinskog generala.

Nakon rata i povratka u Atinu, Sokrat je brzo stekao reputaciju filozofa, što u prevodu znači „lјubitelј mudrosti“. Rukovodio se aksiomom, koji ga je kategorisao kao filozofa, da „neistraženi život nije vredan življenja”, i pokrenuo je proučavanje svih aspekata života u Atini.

U jednoj priči, proročica iz Delfija navodno je izjavila da je Sokrat najpametniji čovek u Atini. Sam Sokrat je verovao da je mudrom čoveku potrebno da prizna svoje neznanje. Samo kroz proces neprestanog ispitivanja čovek može da shvati i otkrije istinu.

Navodno je bio imopzantan prizor, dok se prkosno šepurio ulicama i preispitivao koga god je sreo o tome šta je potrebno da se vodi ispravan život. Kao i tokom bitke, potpuno je zanemario svoj fizički izgled. Često bi izlazio van bosonog i neopran, noseći odeću (plahtu) u kojoj je spavao, duge i raščupane kose.

Žak Luj David – Sokratova smrt, 1787.

Mnoštvo neprijatelja

Sokrat je privukao mnoge sledbenike među mladima, moćnima i bogatima iz Atine. Ali takođe imao je protivnike i klevetnike. Upustio se u verbalni rat sa Sofistima, grupom putujućih učitelja koji su za novčanu nadoknadu podučavali bogate, mlade Atinjane retoričkim veštinama potrebnih za političku arenu. Sokrat je osuđivao Sofiste zbog njihove filozofije plaćanja. Nјihovo obostrano neprijatelјstvo postalo je predmet Aristofanove satirične drame Oblaci. Čuveni dramski pisac nije se samo ismevao Sokratovoj pojavi, jer je bio prilično neprivlačna individua, već i njegovoj ličnosti, prikazujući ga kao osobu koja je bukvalno bila sa glavom u oblacima.

Ubrzo je za filozofa sve krenulo po zlu. Politička sreća drastično se promenila u Atini. Sokrat je postao sumnjiv, ne samo zbog postupaka nekih svojih saradnika, već i zbog toga što su njegovi koncepti individualizma izgledali previše revolucionarno u tim politički teškim vremenima. Godine 399. pre Nove ere, sudije su ga optužile su za bezbožnost i kvaranje gradske omladine.

Umesto da je pobegao ili se odrekao svojih verovanja, Sokrat je prihvatio smrtnu kaznu koja mu je izrečena. Svoje poslednje dane  proveo je posećujući  prijatelјe, pre nego što je popio šolјu otrovne kukute. Kao što je Platon zabeležio: „Izgledao je srećan i u ponašanju i po rečima, pošto je umro plemenito i bez straha.“ Sokrat je bio jednako hrabar i inspirativan i u svojoj smrti kao i u svom životu; što će biti dobro ispitano i proučavano u milenijumima koji su sledili.

Veza ka originalnom linku: Kristin Baird Rattini: Who was Socrates?

Tekst preveo i adaptirao: Miljan Ristić a.k.a eXperiment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Why ask?