Moram da verujem u svet izvan svog uma. Moram da verujem da moji postupci i dalјe imaju značenje, čak i ako ih se ne mogu setiti. Moram da verujem da je svet još uvek tu kad zatvorim oči. Da li verujem da je svet još uvek tu? Da li je još uvek tamo? … Da. Svima nama trebaju ogledala da bismo se podsetili ko smo. Ja nisam drugačiji… Sad… gde sam ono stao?
Preživlјavanje razornih trauma može dovesti do rastrojstva uma do te mere da je subjekt primoran da konstruiše alternativnu stvarnost samo da bi lakše podneo bol i osećaj krivice. Ova tema je uspešno obrađena u pojedinim filmovima najuticajnijih filmskih autora našeg vremena. Oni su često koristili filmski žanr koji najbolјe odgovara temi – Noir film – što je izrodilo neke od najuspešnijih reinterpretacija ovog žanra. Neki od najpoznatijih primera su svakako drama Zatvoreno ostrvo (Shutter Island, 2010) Martina Skorsezea (Martin Scorsese) i nadrealno remek-delo Bulevar Zvezda (Mulholland Drive, 2001) Dejvida Linča (David Linch).
Godine 2000. Kristofer Nolan (Christopher Nolan) istupa sa svojim drugim filmom Memento, slobodno adaptiranim na osnovu kratke priče Memento Mori, koju je nekoliko godina ranije napisao njegov mlađi brat Džonatan (Jonathan) – veoma važan i uticajan menadžer u svetu TV serija među kojima su i poznate TV serije poput Zapadnog Sveta (WestWorld, 2016-) i Osoba od interesa (Person of Interest, 2011-2016). Oslobođen svih tehničkih ograničenja sa kojima je bio suočen prilikom snimanja svog prvog igranog filma Praćenje (Following, 1998) – izuzetnog debija koji sadrži elemente koji će postati sve značajniji u njegovim sledećim filmovima, i sa neverovatnim budžetom od devet miliona dolara, dvadesetdevetogodišnji Nolan režirao je ciničan i oštar neo-noir film čija je glavna snaga u preokretanju svoje fabule i zapleta. Sa ovim filmom Nolan je naglasio svoju važnost u svetu filma, koja će se povećavati u godinama koje slede.
Sjajan primer montaže razdvaja priču na male fragmente, sve pomešane određenim redosledom: prva scena, poslednja scena, druga scena, predzadnja scena, dok ne dođete do kraja filma koji prikazuje događaje koji se dešavaju u centru zapleta i otkrivanju njegove pre i posle perspektive. Sjajna i dobitna ideja i apsolutno zasluženi kultni status koji je film stekao i koji je i dan danas predmet tumačenja i rasprava među fanovima uprkos činjenici da je film prvi put prikazan pre skoro dvadeset godina na filmskom festivalu u Veneciji 2000. godine.
Leonard „Leni“ Šelbi je slomlјen čovek. „Desetominutni čovek“ kako je nazvan u priči Džonatana Nolana. Poslednje čega se Leni može setiti je lice njegove žene nakon što su ih napala dva napadača u njihovom stanu. Uprkos tome što je njegova žena preživela napad, Leni, koji uspeva da ubije jednog od napadača, zadobija ozbiljnu povredu glave, koja izaziva anterogradnu amneziju: sve što mu se desi ne zadržava mu se u mislima duže od nekoliko minuta.
Nјegova supruga koja pati od dijabetesa pokušava na svaki mogući način da povrati njegovu svest, sve dok jednog dana od njega očajnički nije zatražila da joj brzo da tri doze insulina. Leni nije u stanju da sagleda činjenicu da li je on sam prouzrokovao smrt svoje žene zbog svoje psihičke nestabilnosti. Kao i u slučaju Endrju Lejdisa[I] i Dajan Selvin[II], i Lenijev um stvara lažno sećanje na računovođu Samija Džakinsa, čoveka koji pati od anterogradne amnezije, koji je nehotice ubio suprugu insulinom, sa ciljem neutralisanja krivice laganjem i samoobmanjivanjem, ali u međuvremenu se „prava“ Lenijeva mentalna bolest pretvara u metodičko ludilo.
Leni se pretvara u modernog Filip Marloua[III] koji je u potrazi za Džonom Džijom (John G), preživelim napadačom koji je bukvalno nestao sa lice zemlje i za kojeg Leni veruje da je odgovoran za smrt njegove supruge. Pritom on koristi metodičan sistem beleški, tetovaža i polaroidnih slika. U njegovoj potrazi pomaže mu policiajac Tedi koji preuzima njegov slučaj iz sažalјenja nad njim. Leni uspeva da pronađe i ubije Džona Džija, ali ovaj događaj ne uspeva da se utisne u njegovo sećanje i u vrlo kratkom roku on ponovo ima očajničku potreba da ponovo pronađe Džona Džija, jer je to jedina svrha njegovog postojanja, koja se ponavlja u beskrajnoj petlјi. Leni ne može pronaći svoj mir, ne može oprostiti sebi kao što ne može „zapamtiti da zaboravlja“.
Misleći da mu pomaže, Tedi izmišlja nove Džon Džije, usmeravajući ga tako na druge kriminalce koje treba eliminisati, pritom mu obezbeđujući tragove i dokaze, uključujući i kompletne policijske izvještaje iz kojih Leni briše sve delove koji se ne uklapaju u njegovu novu stvarnost . Na kraju, on počinje da koristi Lenijev poremećaj kako bi obavio prljav posao umesto njega, i u tom smislu pokušava da ga ubedi da je Džimi Grantz, lokalni diler droge koji diluje u okolini bara i motela u kome živi Leni, čovek kojeg traži. Nakon što je sakupio dovoljno tragova da pronađe Džimija (isečke iz crno-belog filma) Leni se slaže sa Tedijem da Džimiju postave zamku u napuštenoj zgradi, u kojoj je Tedi nakon što ga je prethodno kontaktirao ugovorio prodaju amfetamina. Džimi stiže na mesto sastanka uveren da upoznaje Tedija, umesto toga sreće Lenija koji ga napada i ubija udavivši ga. U trenutku dok umire Džimi šapuće ime „Sami” navodeći Leonarda da u kratkom momentu lucidnosti shvati da nije ubio svog pravog Džona Džija.
Onda nastupa scena sa Tedijem u kojoj on otkriva svoj trik Leniju podsećajući ga na prethodnog „Džona Džija“, na ubistvo njegove žene i lažnu priču Samija Džankisa (prevaranta kojeg je Leni razotkrio dok je još bio agent osiguranja) sugerišući da je Leni zapravo taj koji je Džimiju ispričao priču Samija Džanksa na prethodnom sada već zaboravlјenom sastanku. Međutim, Tedi čini svoju najveću grešku otkrivajuići Leniju svoje pravo ime: Džon Edvard Gembl (John Edvard Gamble, John G). Besan na svog bivšeg prijatelja koji ga je suočio sa realnošću, i pre nego što se njegovo kratkotrajno pamćenje poništilo nakon nekoliko minuta, on je zapisao Tedijevu registarsku oznaku i odlučuje da nastavi svoj lov.
Postavlјena kao finalna sekvenca filma, ova poslednja scena zapravo je početak glavnog zapleta (one snimlјene u boji). Noseći Džimijevu odeću i ukravši svoj Jaguar, Leni pronalazi adresu bara u džepu sakoa. Stigavši na lice mesta, Leni je već zaboravio na svoje prethodne akcije i upoznaje Džimijevu partnerku Natali koja nakon početnog nepoverenja prilikom upoznavanja počinje da veruje u njegovu priču. Na posletku ona ipak koristi priliku da iskoristi Lenija da bi se otarasila Doda, kriminalca kojem je Džimi dugovao novac i koji je želeo da ga naplati. Zauzvrat, Natali je Leniju pronašla registarsku oznaku Tedijevog automobila, potvrdivši mu da je njegovo ime Džon Dži. Film počinje / završava se tako što Leni ubija Tedija, svog poslednjeg (najverovatnijeg) Džonija Džija.
Na osnovu klasičnih narativnih obrazaca noira, ali sa narušenim redosledom montaže, Nolan daje gledaocima dragoceni uvid u um glavnog junaka filma, navevši ih na putovanje unazad kroz obmanjivo sećanje tokom kojeg svi ostali likovi kao da izlaze iz magle. Gledaoci su izgublјeni baš kao i Leni i ne znaju da li treba ili ne treba da veruju likovima sa kojima Leni komunicira baš zbog manjka činjenica. I ne samo to, predstavlјajući događaje izmenjenim redosledom, kada je Leni ubeđen da je rešio slučaj, gledalac je sklon da u glavnom junaku vidi sjajan i pobednički lik uprkos njegovom oštećenom pamćenju. Međutim, izvesnost se urušava poput kule od karata kada režiser / mađioničar otkrije svoj trik, prikazujući nam Lenija po prvi put iz objektivne perspektive: kao nakazu, večnog gubitnika zatočenog u lažnom svetu napravlјenom od beleški naizgled nepogrešivih a u stvari izmanipulisanih onako kako svi žele: simbolična poslednja / početna scena razmene odeće sa Džimom.
Za razliku od originalne priče u kojoj je glavni junak nazvan Earl, Nolan u scenariju dodaje sve likove i sve dodatne preokrete gradeći na taj način sam okvir filma. Ipak, čitanje priče Memento Mori omogućava nam da razumemo koliko je za braću Nolan bila važna ideja poigravanja sa vremenom, zarobivši protagonistu u beskonačnoj petlji. Priča koja je takođe naizmenično fragmentirana ali hronološki ispravna i upotpunjena unutrašnjim dijalozima, na svojih petnaest stranica, bavi se protagonistom Earlom. U priči ga vidimo kako stari, tragajući za ubicom tokom godina. Kraj priče sugeriše da će njegov lov početi iznova.
Memento je prva Nolanova saradnja sa kinematografom Voli Fisterom (Wally Pfister) koji se odlično snalazi i u crno-beloj i u kolor sceni, sa veličanstvenim prelazom između dve fotografije u finalu. Takođe, ovaj film je nastavak saradnje sa kompozitorom Dejvid Džulijanom (David Julyan) koji je komponovao muziku i za njegov debitanski film, ali i za njegove kasnije filmove Insomnija (Insomnia, 2002) i Prestiž (The Prestige, 2006). Memento je snimljen za samo dvadeset i pet dana. Nolanov prvi izbor za ulogu Leonarda bio je Alek Boldvin (Alec Baldwin), ali je imao je u vidu i neke glumce velikog imena kao što su Bred Pit (Brad Pitt), Čarli Šin (Charlie Sheen) i Aron Ekhart (Aaron Eckhart). Na kraju se ipak odlučio da izabere Gaj Pirsa (Guy Pearce), koji je u trenutku potpisivanja ugovora imao preko sto kilograma i koji je kilažu skinuo neverovatnom brzinom. Keri An Mos (Carrie-Anne Moss) i Džo Pantolijano (Joe Pantoliano) koji takođe glume u Mementu, su upravo završili svoje role u Matriksu. Za odjavnu špicu filma Nolan je želeo pesmu svog omiljenog benda Radioheda Paranoid Android, ali pravo na korišćenje je bilo peskupo, pa je iskoristio pesmu Dejvid Bovija (David Bowie) Something In The Air. Godine 2015. producentikinje Andrea Iervolino i Monica Bacardi stekle su prava na korišćenje filma za AMBI Pictures i najavile su da žele da naprave rimejk, mada do danas nema vesti o dalјem razvoju projekta.
Mračan i otuđujući, bez nade, Memento je i dalјe neprevaziđeni vrhunac blistave karijere jednog od najcjenjenijih režisera današnjice. Godine 2017. Kongresna biblioteka SAD-a uvrstila je ovaj film u Nacionalni registar filmova. To je film koji svaki strastveni obožavalac noir filmova i bioskopa uopšte treba da pogleda. Kratko rečeno: Remek-delo sedme umetnosti.
Link ka izvornom tekstu: Memento explained: a detailed analysis of plot and meaning
Tekst preveo i adaptirao Miljan Ristić a.k.a eXperiment
[I] Protagonist u filmu Zatvoreno ostrvo (prim.prev)
[II] Protagonistkinja u filmu Bulevar zvezda (prim.prev)
[III] Fikcioni lik iz filma „Duboki san“ (The big sleep, 1946) kojeg glumi Hemfri Bogart. (prim.prev)