U julu te 2009. godine saznah nekako da postoji nešto što se zove blog, da je to čudo u fazonu sajta koji besplatno možeš da pokreneš i pišeš koliko ti volja, o čemu god hoćeš i želiš. Rekoh: „E, hvala bogu da je neko to izmislio“ i prvom prilikom pokrenuh svoj blog. Od tada je prošlo 10 godina a ja sam i dalje u tom virtuelnom svetu. I dalje pišem i krčim svoje puteve za koje ne znam kuda će me na kraju odvesti.
Svoja prva dva bloga, koja sam tada pokrenuo, više ne postoje. Oni su bili moji počeci i kapiranje svega vezanog za blogosferu. Kada sam skapirao šta hoću i koji mi je cilj, ugasio sam ih i u decembru mesecu te 2009. godine i pokrenuo Experiment u kojem je sve moguće na platformi wordpress.com. eXperiment sa vlastitim domenom i hostignom započeo sam u maju 2011. godine i od tada sve tekstove koje sam napisao objavio sam na tom blogu. Experiment na WP platformi je u stanju hibernacije. Dostupan je za čitanje ali nove članke na njega ne ubacujem jer to činim u ovom sadašnjem eXperimentu.
ŠTA SE SVE DOGODILO ZA TIH 10 GODINA?
Kao prvo, istrajao sam, a nije bilo nimalo lako. U nekoliko situacija kolebao sam da odustanem od svega toga, kao što su mnogi uradili, ali kada sam posle dugog razmišljanja sve sabrao i oduzeo, ipak sam nastavio sa celom pričom. Bilo je mnogo dobrih, odličnih blogova na kojima je imalo šta da se pročita i vidi. Bilo je i onih drugih, koji su bili blagi užas u svakom smislu i koji su bili jedna klasična degradicija pisane reči. Mnogi od njih više ne postoje iz različitih razloga. Jednostavno nema ih više. Za neke mi je mnogo žao. Neki uopšte nisu ni trebali da postoje.
A ja sam pisao, pisao i pisao. eXperiment se menjao, razvijao i postajao sve veći. Za tu deceniju transformisao se. Nije više bio to klasičan blog, već je poprimio neke odlike i portala. Ipak, taj neki blogovski-lični pristup stvarima je zadržao u sebi. Znači, postao je neki blog-portal u kojem su pored mene kao glavnoodgovornog počeli da se pojavljuju i imena mnogih drugih umetnika kao autora. Teme su se proširivale tako da sada u eXperimentu pored mog literarnog stvaralaštva možete pročitati mnoge recenzije knjiga, filmova, muzike, umetničkih dela…, koje sam napisao specijalno za eXperiment. Zatim, tu su intervjui sa umetnicima, prevodi pesama i članaka koji su mene kao čoveka zainitrigirali i za koje sam smatrao da treba da budu deo ovog eXperimentisanja.
Uporedo sa blogovanjem delovao sam i na drugoj strani. Od te 2009. godine objavio sam još 4 knjige tako da sada imam iza sebe 7 objavljenih knjiga. Bio sam dve godine urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu Buktinja i uredio sam i objavio 7 brojeva časopisa od broja 47. do 53. Postao sam član Srpskog književnog društva.
Sarađivao sam sa mnogim portalima, internet magazinima i blogovima koji se bave kulturom i umetnošću. Pisao za njih određene tekstove…
Uporedo sa eXperimentom uređujem i vodim još nekoliko blogova.
Prevodili su me, citirali, hvalili, prozivali, pljuvali, banovali… Bilo je i predivnih trenutaka ali i prilično neprijatnih i mučnih. Ono što je bitno, ljudi nisu bili ravnodušni. A mislim da je to najbitnije. Izazvati reakciju. Makar ona bila i negativna. Jer ništa nije gore od ravnodušnosti. Ravnodušnost samo potvrđuje činjenicu da nešto ne radite kako treba.
ZAŠTO TREBA BLOGOVATI?
Odgovor na ovo pitanje je individualne prirode i zavisi od namera i ciljeva svakog pojedinca koji ima nameru da se time bavi ili se već bavi. Meni je blogovanje pomoglo da usavršim svoje pisanje, imajući u vidu činjenicu da je i pisanje samo zanat, da što više pišete, bolje ćete pisati, u tom nekom zanatskom smislu.
Takođe, kako blog zahteva jedan kontinuitet, a svako od nas, u manjoj ili većoj meri, ima ta neka stvaralačka ograničenja, pre ili kasnije, nastupiće taj period kreativne krize, kada neće imati šta novo da se kaže. Tada se obično batali cela priča ili kada se skapira da u blogovanju nema neke love. Ja sam, da bih ostvario tu jednu konstantnost u pisanju, sebe sve više usavršavao. Mnogo više sam čitao, slušao muziku, gledao filmove. Prilazio sam im sa više pažnje. Analizirao. Znači, da bih ostvario taj kontinuitet u blogovanju, bio sam mnogo angažovaniji i aktivniji. Počeo sam da prevodim tekstove samo da bih imao što raznovrsniji i kvalitetniji sadržaj. Radeći to mnogo toga novog sam naučio i skapirao. Zahvaljujući blogu postajao sam obrazovaniji i upućeniji. Postao sam bolji i veći čovek. Duhovno i mentalno sam evoluirao. Smatram da je to ono najbitnije i najvrednije što mi je blog pružio i doneo. I to nema svoju cenu, iako to mnogi mediokriteti neće razumeti i shvatiti, jer čitav svoj život posmatraju kroz materijalizam i novac.
Pored toga, posredstvom bloga upoznao sam mnogo divnih, kreativnih ljudi, sa sličnim interesovanjima i stremljenjima, sa kojima i dan danas sarađujem i komuniciram. Prostorne distance su se svele na minimum. Ideja i blog je ono što nas je zbližilo i povezalo.
Da više ne davim, kao zaključak na moje decenijsko prisutsvo u blogosferi, mogu reći samo jedno:
Hvala onom ko je blog izmislio, jer da nije, ne bih znao šta da činim sa toliko mnogo reči, ideja i misli koje su obitavale duboko u mom biću. Da nije bilo bloga sigurno je da se nikada ne bi transformisale u ispisane reči koje su svoje postojanje otpočele u jednom eXperimentu! U tom smislu blogovanje je moja katarza, rasterećenje, izduvni ventil, psihoterapija, čin ispovedanja… On me je održavao u normali, lečio i opuštao u ovim nenormalnim, bolesnim, dekadentnim i izopačenim vremenima. I dokle god je tako, ja ću pisati i blogovati, svidelo se to nekom ili ne!