Uvek mi je drago kada neko koga poznajem objavi knjigu. Malo je danas takvih ljudi. Još ako je taj neko moj/a sugrađanin ili sugrađanka onda je zadovoljstvo još veće. Ana Jovanović poznata u internet svetu kao Poštena vLajna u fazi je objavljivanja svog prvog romana pod nazivom VERA JE GOLA. Iskren da budem bio sam prilično iznenađen. Iako znam da je Ana pisala neke pesme, to nisam shvatio ozbiljno, jer danas svako piše neke pesme. Onda je pokrenula svoj blog i krenula prilično žestoko, bez dlake na jeziku, bezkompromisno, da šamara, bode prst u oko, udara po moralu… Svaka njena pRička sa bloga je prepuna vulgarnosti, direktna, nema okolisanja, već odmah udara u centar. To vam je isti osećaj kao onaj kada dobijete neočekivanu pesnicu direkt u glavu. Ako iz prve ne padnete na dupe pitajući šta vam se to zapravo dogodilo, uslediće nova pesnica ili više njih koje će završiti posao. Normalno da je takvim pisanjem Ana privukla pažnju i izazvala reakciju, što je u određenim slučajevima značilo njeno banovanje iz određenih virtuelnih grupa zbog nepriličnog jezika i vulgarnog izražavanja.
Da se ne bismo pogrešno razumeli, danas nam vulgarnosti nimalo ne nedostaje. Okruženi smo njome sa svih strana. Možda i više nego što je potrebno. Ali kada se neko poput Ane odvaži da o sebi piše jednim takvim stilom, bez imalo ustručavanja i foliranja, onda je to za svaku pohvalu. I onda je usledilo još jedno iznenađenje. Najava Aninog romana prvenca u izdanju izdavačke kuće KRIK. Rekoh sebi: Vau! Potpuno neočekivano i iznenada. Kao ona pesnica koja nenadano sledi dok čitate pRičke Poštene vlajne.
Anu poznajem još is perioda kada je bila devojčurak od 13-14 godina. Oduvek je bila svoja. Furala je svoju priču, nije se nikad ustručavala niti opterećivala time šta će drugi reći ili misliti o njoj i njenim postupcima. Onda je krenula da piše a kasnije to pisanje i da publikuje široj javnosti, na isti način na koji je i živela, jer jedino tako je i umela. Iskreno i bez foliranja! A to vam je dragi moji ono najbitnije. To se prepozna. To pravi čitaoci poštuju. Sad što to nije moralno, što bode oči, para uši. Jbga! Ali kome još treba moralna književnost, korektnost, uviđajnost, umerenost, licemerje i povlađivanje? Kakva je korist od takve poltronske bezlične umetnosti? Umetnost je tu da šokira, udara šamare i pesnice, otvara horizonte, pomera granice, uzdiže u neke druge sfere realnosti i duhovnosti…
Posebno mi je drago što je Ana celu priču oko svog pisanja izgurala sama, bez bilo kakve podrške lokalnih umetničkih udruženja. To je onaj teži put ali časniji i ispravniji. To je put kojim i ja idem pa je zato možda i razumem više od drugih.
U svakom slučaju, čestitam ti Ana, ti Poštena vLajno, na romanu i blogu. Čestitam ti na hrabrosti ali i ludosti da bez imalo ustručavanja i licemerja kažeš i napišeš ko si i šta si. Mislim da će roman dobro proći, jer se seks danas dobro prodaje naročito ako o tome piše žena/devojka, ali ono što isto tako znam je da ćeš čitaocima ogoleti sebe svojim pisanjem bez imalo ustručavanja, ulepšavanja i šminkanja. A to je ono što ja kao pisac najviše poštujem kod drugog pisca. Sad nekom će se to možda svideti, nekom možda neće. Dušebrižnici će uvek nešto da kenjaju i uvek će nešto da im smeta. Ali kao što znamo oboje, oni su potpuno nevažni! Tvoje je da pišeš, i to radi onako kako si radila do sada. Iskreno i bez foliranja! Sve ostalo je manje bitno.
Предобро речено, Ана кида и заиста к’о песница за песницом. Свака јој част !