Stare slike blede.
Trag vremena na tvojim usnama,
Na mojim rukama.
Zapisaću ti najlepše ljubavne stihove
I
Sakriću ih u dubinama mora
U sitnim pukotinama pločnika
U prolećnom povetercu,
U osmesima koje delim strancima.
Daleko od tebe.
Nestaću u dimu tamjana,
Postaću plamen crkvenih sveća,
Sakriću se iza skarletnih pozorišnih kulisa.
Jednim pokretom,
Razliću oblake po nebu
Jednim uzdahom otopiću mesec,
Jednom rečju, uhvatiti sve zvezde.
Svojim strahom pokoriću kosmos.
Polomiću sve mermerne Atine,
Počupaću korov iluzija,
Postaću zver, svirepi dželat ljubavi,
Glodajući njihove koske tražiću
Savršenstvo!
Obljubiću sve Eve, Venere i Afrodite,
kojima su oči od dragog kamenja,
zubi od bisera, usne od gorkog pelina
a butine od finog nebeskog čelika.
Sakrio bih svoje poraze
U tvojim dodirima,
Da ih smrviš, da postanu prah.
Pomešaću ih tvojim suzama, i
Od blata stvoriću svoju Beatu.
Đeorgiev B. Đorđi. Student psihologije. Šaman u slobodno vreme. Zarobljenik ženske estetike. Hodajući paradoks.