Sa radom Oto Oltvanija najpre sam se upoznao preko njegovog bloga na kojem sam video dobre preporuke za knjige koje treba pročitati, filmove za pogledati i muziku za poslušati. Tom prilikom sam zaključio da su nam ukusi po pitanju umetnosti slični, tako da je bilo pitanje vremena kada ću krenuti sa čitanjem njegovih književnih dela, jer me je prilično zanimalo šta to ima da kaže jedan pisac sa ovih prostora, koji poštuje, neguje i uživa underground umetnost.
Pored nekoliko njegovih priča koje sam imao prilike da pročitam, prvi na red je došao njegov treći roman pod nazivom IVER. Iako je trenutno aktuelna njegova nova knjiga, zbirka priča pod nazivom Priče misterije i magije, vratićemo se korak nazad i sagledati Iver.
Iver je jedan uzbudljivi saspens[1] roman kroz koji se provlače elementi krimi romana, istorije, umetnosti, misterije, blagog horora, ljubavi, požude, seksa, egoizma, surovosti… Gotovo jedna filmska priča koja se čita u dahu. Roman se odigrava širom Srbije. U Beogradu, Subotici, Bačkim Vinogradima, na Zlatiboru, Nišu… pa je samim tim još zanimljivi i privlačniji za čitaoce sa ovih prostora. Iver govori o porodici Vitas, jednoj veoma uglednoj i popularnoj vojvođanskoj porodici koje je izrodila generacije umetnika, koji su stekli veliku popularnost i slavu. Muzičari, slikari, glumci i književnici, Vitasovi su svuda ostavljali svoj trag, pritom naglašavajući svoju veličinu i bitnost. To će vas neminovno naterati da se zapitate: „Postoji li tajna njihovog uspeha?.” To je i glavna ideja oko koje se gradi konstrukcija samog romana. Tajna uspeha porodice Vitas. Kao što je opšte poznato, svaka tajna teži da bude sačuvana, ali i da bude razotkrivena u isto vreme. Upravo to su glavne protivurečnosti sukobljenje u romanu, dva stremljena suprostavljena jedna drugom, težnja za istinom i težnja za sakrivanjem istine. Čitav zaplet i rasplet romana je u vezi toga.
Neophodno je pomenuti da poreklo prezimena Vitas ima latinske korene od reči Viteus, što znači vinski, od vina. Sudbonosno, Vitasovi su bogatsvo i stekli zahvaljujući vinovoj lozi, što daje još veću simboliku i misteriju njihovoj porodici.
Vitasovi, taj moćni klan umetnika, predvodi harizmatični i autoritativni Rob Vitas poznati pop pevač koji uživa veliku popularnost već decenijama unazad. On predstavlja neku kombinaciju Zdravka Čolića i Đorđa Balaševića pa je i njegova popularnost ekvalilent popularnosti pomenutih muzičara. Višnja (Robova sestra) je poznati slikar čije slike nikog ne ostavljaju ravnodušnim, u najvećoj meri šokiraju. Kristijan (Robov brat) je glumac čija je karijera pred krahom, ali ipak sve te godine uspeva da istraje u svojoj glumi. Saša (Robov mlađi sin) je knjižvenik u izgradnji, dok je Luka (Robov stariji sin) otpadnik od porodice, frontmen nekadašnjeg pank benda Pozitivna nula, razočarenje za porodicu, jer je pravio ispade i skandale gde god da se pojavio. Tu je još i Veronika (Robova sestra, Višnjina sestra bliznakinja) koja je takođe slikar, ali živi u senci svoje sestre bliznakinje i Anita (Robova ćerka) koja je jedna pogubljena osoba koja ne može da pronađe svoje mesto pod Suncem u tom svetu u kojem vladaju Vitasovi. U celu priču uključuje se popularna književnica za decu i ilustrator Mia, kao devojka jednog od braće (sinova) Vitas. To su glavni likovi romana čije se sudbine prepliću i oko kojih se gradi radnja i priča romana.
Takođe, neophodno je spomenuti i kuću Filokseru, koja je dobila naziv po inseketu koji napada vinovu lozu a iz koje su potekli i u kojoj se redovno okupljaju Vitasovi. Filoksera kao građevina u velikoj meri predstavlja još jedan „lik“ u romanu. Čitajući roman videćete da postoje tri Filoksere koje su identične građevine samo su na različitim lokacijama pozicionirane, a koje su od velikog značaja za Vitasove, jer su im neophodne za njihovo delovanje. Filoksera je kuća koja ima svoju istoriju, koja krije mnoge tajne i koja je entitet za sebe. U njoj počiva sva ona energija i snaga koju Vitasobi crpu za svoj uspeh. U njoj se i sprovode sve one vradžbine i magije koji Vitasovi pokušavaju da zadrže tajnom.
Istorijski aspekt u romanu vraća nas skoro 150 godina unazad u 1873. godinu kada je u Subotici harala kolera i kada je u stvari i krenula da se plete priča o porodici Vitas. Sa druge strane, Iver nam je prikazao svet današnjice i način življenja i funkcionisanja modernih umetnika, kroz kakva sve iskušenja prolaze i sa kakvim se problemima sukobljavaju. Moram naglasiti da je umetnosti u Iveru posvećeno prilično pažnje. Izneti su prikazi književnih večeri, opisi nastajanja jednog književnog dela, osvrti na muziku i slikarstvo, što nam u neku ruku govori o samom autoru i njegovim afinitetima i strasti koju gaji prema umetnosti uopšte.
Dok čitam neku knjigu uvek se trudim da što ranije otkrijem zašto je dat baš taj naziv a neki drugi. Nekad je to i više nego očigledno, a nekada je potrebno da uložite truda da to odgonetnete. Što se tiče Ivera, autor nas drži u neizvesnosti do samog kraja romana, da bi samo u jednoj rečenici izneo objašnjenje samog naziva. I to je ono što me je uzdrmalo, jer mi je ta jedna rečenica napravila totalnu pometnju i naterala da roman sagledam drugačijim očima i zavirim mnogo dublje u ono što autor namerno nije rekao, već samo pred čitaoce izneo kao sitne naznake. Ta jedna rečenica unela je mnogo surovosti, oholosti, bezdušnosti i egoizma u romanu i otkrila jednu surovu istinu, koja nam se u stvarnosti sve više potvrđuje ma koliko je mi poricali i ne prihvatali: Ako nisi kao većina, bićeš uništen! Ako si drugačiji, osuđen si na propast!
Za kraj bih samo nagalasio: Pročitajte Iver. Neobičan i čudan roman koji će vas naterati na razmišljanje. Mene barem jeste, zato sam i pisao o njemu. To valjda i jeste poenta jednog umetničkog dela. Da vas natera da se zapitate i da vas navede na razmišljanje.
[1] Saspens eng. suspense: neizvesnost um. dramski naboj, pojačanje zebnje za ishod, isčekivanje raspleta u detektivkskoj priči, filmu, pozorišnoj drami; filmski žanr, kombiovan od horora i trilera.