12 filmova koja govore o knjizi

Postoji mnogo filmova koji su nastali adaptacijom nekog romana. Mnogo takvih filmova ste gledali. Za mnoge od njih i ne znate da su snimljeni na osnovu neke knjige. Međutim, tema ovog teksta nisu takvi filmovi. Ovom prilikom obradiću filmove koji se bave knjigom, koji govore o knjizi. Svakako da ima veliki broj takvih filmova i da sam ovom listom mogao da obuhvatim još mnoge naslove. Ipak, pokušavao sam da izbor suzim na 10 filma, što nisam uspeo da izvedem. Ovih 12 ostvarenja su moji omiljeni filmovi o knjizi. Spisak više nisam mogao da sužavam. Nadam se da ću uticati na to da pogledate neki od njih, ako već niste, a ako jeste, onda, da pogledate ponovo. Jer dobar film treba pogledati najmanje dvaput, isto kao što se i dobra knjiga čita najmanje dvaput.

FARENHAJT 451 – FAHRENHEIT 451 (1966)

Farenhajt 451 je britanski distopijski naučno fantastični film koji je baziran na istoimenom romanu Reja Bredberija objavljenog 1953. godine. Radnja je smeštena u neodređenoj budućnosti gde su knjige zakonom zabranjivanje. Čim bi neka knjiga bila pronađena odmah bi bila spaljena a njen vlasnik bi takođe snosio odgovarajuće konsekvence što je nekad podrazumevalo takođe spaljivanje. Naziv upućuje na temperaturu na kojoj papir počinje da gori, 451 stepen Farenhajtove skale (233 stepena celzijusa).  Glavna poruka filma i romana je štetan uticaj televizije na populaciju kao i sve masovnije zatupljivanje svakodnevnim višesatnim gledanjem televizije na uštrb čitanja, što je danas i više nego stvarnost. Snimljen je i novi film Farenhajt 451 i to ove 2018. godine ali film nije naišao na dobar prijem kod publike.


IME RUŽE – THE NAME OF THE ROSE (1986)

Film Ime ruže snimljen je na osnovu istoimenog romana velikog Umberta Eka, objavljenog 1980. godine. U pitanju je mistična drama koja se dešava u 14. veku u jednoj italijanskoj opatiji i tiče se tajanstvenih ubistava monaha. Sve te misterije i ubistva imaju veze sa zabranjenim knjigama i ogromnom bibliotekom opatije u koju većina monaha nema pristupa. Mali je broj filmova koji su snimljeni na osnovu knjiga a da su premašili samu knjigu. Smatram da je Ime ruže jedan od takvih filmova. Istoimeni Ekov roman prvenac je i više nego odličan, ali sam roman dosta odlazi u filozofiju i teologiju da na momente postaje dosadan i naporan. Međutim, njegov filmski pandan je užitak 100%.


MIZERI – MISERY (1990)

Mizeri je filmska adaptacija istoimenog romana Stivena Kinga koja se fokusira na pisca Paul Šeldona i njegovog očajničkog pokušavanja da pobegne iz zatočeništva jedne sumanute obožavateljke. Pol Šeldon je pisac  uspešnog serijala romana Mizeri (Misery). Nakon što doživi saobraćajnu nesreću, spasava ga žena po imenu Eni Vilks (Keti Bejts). Povređene su mu obe noge zbog čega nije u stanju da hoda. Na početku se čini kao da Eni, koja se predstavlja kao medicinska sestra, želi Polu sve najbolje. Ona mu donosi lekove protiv bolova, hrani ga i ponaša se kao njegova najveća obožavateljka. Ali, uskoro postaje jasno da je Eni psihički nestabilna osoba. Nakon što pročita njegov trenutni, neobjavljeni rukopis (koji nije vezan za serijal Mizeri), ona razočarana i ljuta onim što je pročitala, kreće da ga zlostavlja i muči. Odlična gluma Kejti Bejts za koju je i dobila Oskara za najbolju žensku ulogu izazivaće u vama osećaj užasa i paranoje dog gledate ovaj psiho horor.

 

DEVETA KAPIJA – NINTH GATE  (1999)

Film Romana Polanskog Deveta Kapija je film koji sam odgledao više puta. On predstavlja ekranizaciju romana Artura Pereza (Arturo Perez-Reverte), pod nazivom „The Club Dumas“.  Mistični triler u kome se glavni zaplet odnosi na potragu za drevnom knjigom za koju se smatra da je napisao sam Lucifer. Kroz tu glavnu priču još mnogo toga se provlači kroz ovaj film. Tajna društva, bogati kolekcionari satanisti, tarot, istorija, simbolizam, sam đavo… Znači u filmu se traga za knjigom koju je napisao pali anđeo. I sama ta činjenica upućuje nas na zaključak da je reč o jednom višeslojnom i višeznačnom filmu. Neminovno je da film svako može pogledati, ali u njemu se krije mnogo toga što se na prvi pogled i ne može videti. I više nego detaljna analiza samog filma može se pročitati na portalu Duhovni razvoj, ali moja preporuka je da, ukoliko niste imali prilike da pogledate ovaj film, da ga najpre odgledate, pa tek onda pročitate linkovani tekst, da vidite koliko toga niste videli. I tek onda ponovo pogledajte film ali sada nekim drugim očima, jer jedino na taj način možete „otvoriti” devetu kapiju.

 

ZLATNI MOMCI – WONDER BOYS (2000)

Majkl Daglas glumi romanopisca i profesora književnosti Gradi Tripa koji očajnički pokušava da završi svoj drugi roman gonjen i opsedan uspesima i slavom svog prvenca bestselera koji je napisao sedam godina ranije. Pisac sa manjkom inspiracije, u stvaralačkoj i životnoj krizi predaje kreativno pisanje na Univerzitetu, što filmu daje određenu dozu ironije i sarkazma. Prepliće mu se sudbina sa talatovanim studentom kojem predaje na Univerzitetu i koji je jedan neviđeni čudak ali i jedan od njegovih najboljih studenata. Tu je još i jedna simpatična studetkinja koja gaji određene emocije prema svom profesoru. I to nije sve. Pojavljuje se tu i još mnogo atpičnih likova kao što je ljubavnica, slepi pas, tranvestit, nastrani izdavač… Životi glavnih likova su u fazi raspadanja, svačiji specifičan na svoj način. To su likovi koji ne znaju šta će sa sobom i koji očajnički poput davljenika tragaju za slamkom spasa, što ih dovodi u nesvakidašnje i komične situacije. Film je poučan i opuštajuć, iako je tema kojom se bavi prilično ozbiljna.

U POTRAZI ZA FORESTEROM – FINDING FORRESTER (2000)

Sudbine pisca Vilijama Forestera koga glumi Šon Koneri  i mladića talentovanog crnca Džamala ukrštaju se pod neobičnim okolnostima. Forester je osvojio Pulicerovu nagradu za svoj prvi i jedini roman, koji je proglašen jednim od najznačajnijih književnih dela 20. veka. Nakon toga se povlači iz javnosti i decenijama kasnije ništa nije objavio. Džamal poseduje veliki dar za književnost ali jednostavno ne može da nađe pravi put, luta u tom lavirintu života tragajući za samim sobom. I onda im se igrom sudbine ukršta put.  Odličan film koji govorti o tome kako dva ljudska bića bez obzira na nepremostivi jaz u godinama, rasnom i sociološkog statusu mogu imati pozitivan uticaj jedan na drugog i biti glavni podstrek za prevazilaženje teških životnih problema. Poruka da pomažući drugom zapravo pomažemo sami sebi je ono što ovaj film čini velikim, jer je to prikazano na jedan kvalitetan način bez bespotrebne ulaženje u patetiku.

SATI – THE HOURS (2002)

Sati je film iz 2002. godine snimljen po romanu Majkla Kuningama o tri žene koje žive u različitim periodima 20. veka, a koje su međusobno povezane romanom Virdžinije Vulf Gospođa Dalovej. Film je dobio brojne nagrade i nominacije, među kojima je i Zlatni globus za najbolju dramu i devet nominacija za Oskara. Film počinje scenom samoubistva Virdžinije Vulf, 1941. godine u Suseksu, a potom sledi uvod koji prikazuje tri kratke scene iz tri paralelne priče smeštene u Ričmondu, 1923, Los Anđelesu, 1951. i Njujorku, 2001. godine. Sve tri priče počinju jutrnjim buđenjem glavnih junakinja i povezane su romanom Gospođa Dalovej, koji Virdžinija Vulf (Nikol Kidman) počinje pisati, Laura Braun (Julian Mur) čitati, a Klarisa Von (Meril Strip) živeti. Odlična glumačka ekipa kjoja je profesionalno odradila svoj posao. Film prikazuje depresiju i anksioznost u životu tri žene i njihovu borbu i traženje izlaza iz bezizlazne situacije u kojoj su se našle.

ADAPTACIJA – ADAPTATION (2002)

Tri godine nakon njihove izuzetno uspešne kolaboracije na filmu Biti Džon Malković (Being John Malkovich), Čarli Kaufman (Charlie Kaufman) i Spajk Džouns (Spike Jonze) ponovo udružuju snage i izbacuju film za koji je malo reći da ruši sve do sada viđenje pripovedačke norme u sedmoj umetnosti.
Adaptacija predstavlja ništa drugo nego muke jednog scenariste da adaptira određenu knjigu, za kojom baš nešto preterano i nije lud, u scenario koji će u isto vreme ispoštovati njega kao umetnika, autora prvobitnog pisanog drafta i producente koji ulažu ozbiljan novac u ovaj projekat. Mislim da ne treba posebno da ističem da ovde više ima Kaufmana nego bilo čega drugog. Nakon izuzetno velikog uspeha koji je postigao film „Being John Malkovich“, Čarli Kaufman je bio angažovan da uradi scenario za knjigu „The Orchid Thief”, autorke Suzan Orlin (Susan Orlean). Naravno, piscu kakav Kaufman i jeste, zaista nije trebalo dugo vremena da izvali da je knjiga ipak izuzetno loša, puna praznih i izlizanih priča i da joj fali struktura i koherentnost.  Posle nekoliko meseci patnje da od „babe napravi devojku”, popularni scenarista se ipak odlučio da rizikuje sve i spali konstrukciju do temelja. Kaufman je umesto scenarija za nešto što ni ne zaslužuje da ima scenario, prezentovao svojim poslodavcima toliko bizarnu i zamršenu priču o scenaristi koji pokušava da napravi dobar draft za očajan roman, da oni jednostavno nisu imali drugog izbora nego da u potpunosti menjaju svoje planove i produciraju ono što im je ovaj ekscentrični autor doneo.[1]

U POTRAZI ZA ZEMLJOM NEDOĐIJOM – FINDING NEVERLAND (2004)

Film prikazuje iskustva pisca „Petra Pana”, Džejms Metju Barija, koja su ga navela da napiše ovaj kultni dečiji klasik. Družeći se sa četvoricom braće koja nemaju oca, on počinje da piše priču o deci koja ne žele da odrastu. Džoni Dep, Kejt Vinslet, Dastin Hofman i Džuli Kristi – glume u ovoj čarobnoj priči o jednom od najvećih pripovedača i ljudima koji su bili inspiracija za njegovo remek-delo, „Petar Pan”. Najpre knjiga a potom nekoliko filma i crtani, na kojima su mnogi od nas odrastali, sada imaju svoj film koji govori o tome kako je sve počelo i kako je stvoren Petar Pan, dečak koji ne stari.
Džejms M. Barij (Džoni Dep), je poznati dramski pisac kome je karijera pred krahom posle neuspešnog pozorišnog komada i sumnje kritičara u njegovu budućnost. Onda slučajno upozna udovicu (Kejt Vinslet) i njena četiri sina, sklona avanturi. Oni otpočinju prijateljstvo koje će raspaliti maštu za Barijevo najveće delo. „U potrazi za zemljom Nedođijom” je prava poslastica sa vrhunskom glumačkom postavom. Film koji će vas opustiti i sigurno učiniti da se ponovo osetite detetom.

KAPOTE – CAPOTE (2005)

Kapote je biografski film koji se bavi životom pisca i novinara Trumana Kapotea za vreme trajanja suđenja dvojici osuđenika za počinjeno ubistvo porodice Kluter, 1959. godine u gradiću u Kanzasu. Film je nominovan za mnoštvo nagrada, uključujući i Oskara za najbolji film, dok je glavni glumac, Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman) osvojio Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu. Pored pomenutog, film govori i o nastanku Kapotovog romana Hladnokrvno ubistvo koji se baš bavi navedenim svirepim ubistvom a koji je on pisao nekoliko godina sakupljajući informacije u najvećoj meri od počinioca ubistva koje je redovno posećivao u zatvoru. Film prikazuje i Kapoteove unutrašnje borbe koje su nastale kao posledica zbližavanja sa jednim od zatvorenika o kojem je pisao roman. Roman Hladnokrvno ubistvo je Kapoteu doneo stastus najboljeg američkog pisca. U filmu se pojavljuje i Harper Li koja mu pomaže u istraživanju i sakupljanju materijala za navedeni roman. Svakako da je spomenut i njen kultni roman Ubiti pticu rugalicu.

REČI – THE WORDS (2012)

Film Reči je mistična romantična drama koja govori o krađi jednog književnog dela i šta sve proizilazi iz toga. Ovo je film o ličnim dramama dva čoveka, o sujeti, unutrašnjoj borbi, krizi idnentiteta, o izborima koji menjaju život. Imamo tri priče, ali one ne teku linearno da bi se u nekom trenutku povezale, već su jedna u drugoj. Svaka priča je jedan sloj koji je potreban za razumevanje prethodnog. Prva priča, je sam početak filma. Klej Hamond (Denis Kvejd) je uspešan pisac i održava promociju svoje nove knjige. On čita odlomak iz romana i to je zapravo druga priča koja govori o mladom, anonimnom piscu Roriju Džensenu (Bredli Kuper) koji pokušava da nađe izdavača za svoje stvaralaštvo, ali ne uspeva u tome. On igrom slučaja dolazi u posed izgubljenog neobjavljenog rukopisa koji kasnije zloupotrebljava. Treća priča je o autoru rukopisa koga glumi Džeremi Ajrons i koja govori o tome šta je sve učinio gubitak rukopisa koji mu je kasnije ukraden.

+

BELEŽNICA SMRTI – DEATH NOTE (2007, Anime od 37 epizoda)

Beležnica smrti (Death note, デスノート) je japanska anime serija koja je nastala na osnovu istoimenog manga stripa. Priča prati Lajt Jagamija (Light Yagami), srednjoškolca koji otkriva natprirodnu beležnicu koju Šinigami (Shinigami, 死神, Bog smrti) pod nazivom Rijuk (Ryuk, リューク) ispušta u svet lјudi. Beležnica smrti  pruža mogućnost njenom korisniku da ubije bilo koga čije ime i lice poznaje samim upisivanjem njegovog imena u nju. To svojstvo beležnice daje njenom vlasniku neverovatnu moć ali u velikoj meri i negativno utiče i vodi u jedno moralno posrnuće. Centralna tema mange tj. anime obuhvata Lajtove pokušaje da stvori svet „pročišćen od zla“ i da njime vlada kao „Bog“ koristeći Beležnicu smrti kao i nastojanja inspektora L a kasnije i njegovog naslednika N da ga u tome zaustave. Pomenuta manga/anima stekla je svetsku popularnost i izazvala je razne kontroverze širom sveta jer je negativno uticala na omladinu. U mnogim zemljama sveta (Kina, Rusije, SAD…) bila je zabranjivana.

[1] Deo recenzije sa portala Kakav je film http://kakavfilm.com/2013/09/adaptation-2002/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com