Da li sećate serijala „Nije teško biti fin“ koji se emitovao na RTS-u početkom dvehiljaditih godina? Šaljive minijature u kojima su kroz svakodnevne životne situacije prikazivana ponašanja ljudi. I na kraju bi uvek usledila poenta: „Nije teško biti fin“. Kroz te epizode je moglo da se nauči kako treba da se ponašate u gostima, restoranu, ulici, pozorištu, gradskom prevozu, kako da se ophodite prema starijima… U principu jedna osnovna kultura ponašanja.
Gledajući tako te epizode zapitah se: Za šta nas oni smatraju? Na šta im liči ovaj narod kada ga podučavaju tako nečemu? Kao da smo maloumni, kao da ne znamo za osnovnu kulturu i ponašanje?! Ali onda malo bolje razmislih i sagledah čitavu situaciju i shvatih da su u pravu.
Kroz proteklih petnaest godina mnogo puta se setih pomenute minijature. Kad god bih uočio neko nedolično i nekulturno ponašanje. Poslednji put se setih, evo danas. I ponovo sam kao i mnogo puta pre toga pokušao da pronađem neku od epizoda na netu ne bih li je ponovo pogledao. Ali godinama unazad nisam pronašao ni jednu epizodu. Čak ni na you tubu. Da čovek ne poveruje. Nema niti jedne epizode. A kakvih sve gluposti možete da vidite na netu. Sa milionskim pregledima, lajkovima i šerovima. A serijala „Nije teško biti fin“ nema nigde. Kao da nikada nije ni snimljen. Izgleda da nikom više nisu potrebne kultura i finoća. A, ruku na srce, nikada nam nisu bile potrebnije, jer i dalje ne znamo da se ponašamo. Ništa nismo naučili za tih petnaest godina. I dalje nemamo osnovnu kulturu ponašanja i obrazovanja. Bonton nam je uvek bio i ostao stran pojam. Ne poštujemo ni sebe ni druge. Ništa nam nije sveto. Uvek su nam drugi krivi za sve loše što nam se dešava. Uvek smo u pravu i uvek sve znamo najbolje, zato nikada i ne uvažavamo tuđe mišljenje. Nije ni čudo što smo tu gde jesmo.
Da bismo zaokružili čitavu priču objaviću scenario jedne od epizoda (jedino to uspeh da pronađem, scenarija za druge epizode pogledajte ovde):
Epizoda: Perite kosu
Situacija treba da liči na jednu epizodu iz Pajtona. Prljava kuhinja, mnoštvo isparenja od šporeta na kome se krčkaju najgroznija jela na svetu, baba zamotana u brdo šalova sedi u stolici koja se ljulja i štrika, ali bez vunice. U glavnoj ulozi muškarac preobučen u domaćicu. Kartonima dihtuje vrata od terase.
BABA: Ćerko, kad ćeš da mi kupiš vunicu?
DOMAĆICA: Ćuti baba i štrikaj.
Domaćici se učini da duva promaja, obliže kažiprst, uperi ga u vis.
DOMAĆICA: Zatvaraj taj prozor, promaja je!
Ulazi muž. Guši se od isparenja.
BABA: Sinko, jesi li mi kupio vunicu?
MUŽ: (Babi) Ćuti baba i štrikaj. (Domaćici) Aman ženo, samo jedan prozor da otvorim, pogušićemo se.
DOMAĆICA: Nijedan. Od smrada još niko nije umro, a od hladnoće umiru svaki dan. (Pogleda ga u kosu, vrisne) Opet si prao kosu!
MUŽ: Bila je masna…
DOMAĆICA: Šta masna! Hoćeš da nazebeš pa posle ja da te služim i trošim pare na lekove. Ide zima, vrata i prozore treba zatvarati, masnu hranu treba jesti i štoje najvažnije… (Pogleda ka sinu, koji je hipik sa dugom i izrazito masnom kosom) Kaži ti sine ovom tvom ludom ocu štaje najvažnije.
BABA: Unuk će babi da kupi vunicu.
SIN: (Babi) Ćuti baba i štrikaj. (Domaćici) Kevo, brate, znam odgovor. Najvažnije je: Ne prati kosu!
DOMAĆICA: Odgovor je tačan, pametno moje čupavo.
SIN: (Rukom pokazuje hipi pozdrav) Peace brother, kevo!
DOMAĆICA: (U kameru) Dakle, šta je naravoučenije ove epizode?
BABA: Kupite babi vunicu!
SVI: Ćuti baba i štrikaj!ZATAMNJENJE
ODTAMNJENJE
POZNATA LIČNOST (Neka lepa žena sa izrazito lepom i dugom kosom): Perite kosu svaki dan. Masna kosa je razlog više da vas smatraju nekulturnim. Da živimo kao sav kulturan svet. Nije teško biti čist i fin.
Za kraj „Mile protiv tranzicije“, u epizodi: NIJE LAKO BITI FIN