Prst gore za Dejana Stojiljkovića

Moram priznati da sam bio prilično skeptičan prema Stojiljkovićem posledenjem romanu »Duge noći i crne zastave« i to baš zbog toga što sam pročitao ukratku sadržinu romana prezentovanu na zadnjoj korici . Pomislih evo srpske verzije Da Vinčijevog koda. To je bio glavni razlog što sam mesecima izbegavao da kupim tu knjigu. Međutim, gonjen mišlju da pisanje romana o dalekoj Srpskoj prošlosti u kojoj se odigrao jedan od najbitnijih događaja Srpskog naroda, događaj koji je odredio i uticao na dalji život i opstanak čitavog jednog pa i više naroda, kao i činjenica da je današnji način života Srpskog naroda velikim delom i posledica tog događaja, beše jedan od glavnih razloga za kupovinu knjige. Znao sam da pisanje takvog romana ne iziskuje samo ogroman spisateljski dar i iskustvo, dobro poznavanje istorije, već i veliku količinu hrabrosti. Odlučiti se na takav potez, iskreno rečeno, ravno je ludosti. Iz tih razloga moja skepsa je porasla do maksimuma i još više me odbijala od knjige. Na kraju sam odbacio sve svoje predrasude, otišao do Lagune, kupio roman i krenuo sa čitanjem.

Šta reći o »Dugim noćima i crnim zastavama« a ne preterati?

Dejan Stoiljković je svojim poslednjim romanom razbio svu skepsu koju sam ja gajio u svom biću prema njemu kao jednom relativno mladom piscu. Iako sam prethodno pročitao njegov roman »Konstantinovo raškršće« to nije bilo dovoljno da čoveku skinem kapu i poklonim mu se kao piscu, iako sam romanom bio prijatno iznenađen. Svojim »Dugim noćima i crnim zastavama« Dejan me je „kupio“ i svakako zaslužio moj respekt. Napisao je jedan dobar roman. Čitljiv, pun istorijskih činjenica začinjenih dozom piščeve mašte. Lako se čita, uzbudljiv je a povrh svega uči nas istoriji koji mnogi od nas, iskreni da budemo, ne znaju. Najači utisak u romanu, po nekim mojim kriterijumima, jeste način na koji je pisac prikazao psihološki profil odnosno unutrašnju borbu, dileme i iskušenja koja doživljavaju i kroz koja prolaze dva velika ratnika i vojskovođe: knez Lazar i Murat.

Iako je roman samo uvertira za svakako nekoliko narednih romana koji će obraditi baš taj glavni događaj koji će neminovno uslediti – Boj na Kosovu, priča u romanu je zaokružena ali je svakako ostavljena mogućnost da se ispriča još nekoliko drugih priča, što će Dejan, iskreno se nadam, uraditi u nekoj skorijoj budućnosti.

Pored pohvala koje zaslužuje sam pisac pohvale zaslužuje i izdavač koji stvarno nije žalio truda i novca da od ovog romana napravi multimedijalni projekat. Audio CD uz kupljeni roman, dobro osmišljen i vizuelno vrlo dopadljiv sajt, video trejleri, gostovanja u emisijama…

Za kraj šta reći? Ako treba da učimo istoriju, koja mi je uvek bila mučna, teška i smor, baš zato što je to uvek bilo samo puko iznošenje činjenica i datuma, neka onda to bude na Dejanov način. Zanimljivije je i uzbudljivije. I svakako maštovitije i mističnije. Neko će možda dovesti u pitanje istinitost događaja u romanu, ali zar se istorija ne modifikuje prema sadašnjosti i budućnosti? Zar se istorija ne modifikuje da bi kreirala sadašnjost i uticala na budućnost? Sa druge strane, ko će potvrditi da nije bilo baš tako?

11 Comments

  1. Pingback: Prst gore za Dejana Stojiljkovića | www.blogovnik.com

  2. Procitao sam i raskrsce i duge noci. Vidi se da decko ima talenat ali jednostavno ne mogu da podelim odusevljenje sa tobom. Prosecni romani. Nista vise od toga.

  3. Nikola
    svakako da privlače pažnju. Ipak su bestseleri, i kada to kažem mislim na nivou Srbije… Mislim da bi svaki Srbin, Srpkinja trebalo da pročita Duge noći… iz razloga što govori o tim davnim događajima na jedan atipičan način…

  4. Verujem da je zanimljivo, posebno jer volim istoriju i nije mi nikad bila smor :)
    Drago mi je da si se bacio na čitanje Exxx, ništa lepše nego “pronaći” dobru knjigu :) Pozdravljam tehttp://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  5. Još nisam pročitao “Duge noći…” Već mesec dana su mi na radnom stolu i “čekaju”. Ali, pročitao sam “Raskršće” i očekujem da me ni “Duge noći” neće razočarati. Stojiljković je pokazao da je jedan od najboljih pisaca mlađe generacije. Meni je posebno drago što nije iz Beograda. Ali, imao sam prilike da razgovaram sa nekim ljudima iz Niša, koji su pripadnici tzv. kulturnih krugova. Zapanjen sam koliko su neki ljudi spremni da osporavaju ovog čoveka, samo zbog toga što je “jedan od njih”. Drago mi je što si ovaj post posvetio romanu “Duge noći”!

  6. Жао ми је што се сада чешће виђамо овде, него где треба,али доћи ће и нека боља времена. Данас сам завршио књигу, буквално је прогутао. Много ми се тема свидела,оригинална и мени јако занимљива. Уживао сам читајући је и једва чекам наставак. Евидентан је утицај писаца епске фантастике, пре свега Толкина и Мартина, неке сцене као да су пренете са филма и док сам читао ишле су ми сцене “борбе за Хелмов понор” ,и још пар места које су као из филма. Штета што писац није више места оставио за унутрашњу борбу главних ликова,сигурно би књига била још боља. Велики плус са моје стране за тему и идеју и очекујем да ће наставак бити још бољи и дубљи. Може то Дејан С.

    • Kume
      svako ima po nekog uzora a i ja sam roman pročitao u dahu. Takođe, željno iščekujem nastavak.
      U vezi druženja. Biće prilika tako da nema razloga za brigu. http://exxxperiment.net/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif

  7. “Мир за друге.И мир за себе.Макар у ово мало година што му је остало.
    Погрешио је.
    Нема мира.Има само примирја.”
    Колико истине.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com