Saobraćajna nesreća

Vraćah se sa posla, muziku u autu pojačao do maksimuma, pevušio i vozio kad odjednom naiđoh na zastoj na putu. Gomila automobila parkirana sa obe strane puta. Policija, vatrogasci, hitna pomoć. Udes skapirah. Zaustavih auto i izađoh da vidim šta se zbiva. Sudarila se cisterna i neki auto starije proizvodnje valjda »Renault 5«. Nisam mogao da vidim od stepena oštećenosti. Nema air bagova, abs-a i ostalih sigurnosnih zajebancija koje imaju moderni automobili a koje su i izmišljene da smanje rizik i procenat smrtnih slučajevima u takvim situacijama. Beše direktan sudar. Prednji deo automobila potpuno smrskan. Oštećena i cisterna. Sve smrdi na zapaljenu gumu i naftu.  Put prepun sitnim kockicama pleksiglasa, nekadašnjom šoferšajbnom.  Prisutne službe uz pomoć nekoliko ljudi pokušavale su da izvuku povređenog vozača. Sekli su lim automobila. Pravili su prilaz i prostor. Iznalazila su se rešenja. Radilo se punom parom. Nisam skontao da li je tip živ ili mrtav. Situacija nije delovala nimalo sjajno. Čak naprotiv. Nisu mogli da se probiju do njega. Vozač nije reagovao. Pogledah oko sebe da bih upitao nekog šta se tačno zbilo, da li neko zna nešto više i da li mogu bilo šta da pomognem. Frapirah se kad videh jednu ženu šta čini. Dotična izvadila kameru i snima. Ljudi se bore za nečiji život, ne mogu da izvuku čoveka iz smrskanog auta, ulažu sav svoj trud da što pre čoveku ukažu prvu pomoć i spasu ga ako nije bilo kasno, a ona snima. Došlo mi da idem da joj otmem kameru i da je tresnem o vreli asfalt. Jebote šta smo mi postali. Nije se upitala da li treba pomoć, da li je čovek mrtav ili u životu a ona brže bolje da snimi. Ne vide se svaki dan teške saobraćajne nesreće. To je događaj. A ona na licu mesta. Štata bi bila propustiti takvu priliku.

Možda je novinar pomislih, ali kamera od stotinak eura, čisto sumnjam. Možda je bloger pa hoće da objavi na svom blogu. E je*em ti takve blogere. A možda jednostavno snima za svoju kolekciju pa će možda i da objavi na Facebooku, Youtubu, da ostavi link ka videu preko twittera…. da ispadne zanimljiva i nesvakidašnja. Naziv klipa: snimila sam smrt.  I svi će da je lajkuju, tvituju i komentarišu. Biće tako in i popularna. Užas kakvih sve spodoba nema.

U međuvremenu policajac nas zamoli da se polako raziđemo i reče da nema potrebe da se zadržavamo i svojim prisustvom samo pravimo još veći zastoj i gužvu u saobraćaju, da su oni uspeli nekako da stignu do vozača i da će uskoro da ga izvuku iz auta. U toj žurbi i šokiranosti zaboravih da pitam da li je čovek preživeo. Sedoh u auto i nastavih svojim putem.

Nadam se da je vozač preživeo, da mu je to bila samo opomena, loša sreća, da će još dugo dugo godina voziti, razna mnogo bolja, auta, da će taj nemili događaj vrlo brzo zaboraviti i prebroditi a kravi što je snimala čitavu situaciju iz sveg srca želim da joj kamera što pre pregori da više nikad ne bude u prilici da tako nešto snimi.

16 Comments

  1. e, jebiga! (izvini što pcujem – nemam uopšte taj običaj)
    čekala sam neki tvoj post, tek da prošaraš ove maskirane :) ))
    a ti ovako!
    tema je ili da zanemiš ili da vrištiš! zato sam i psovala – vrišteći!!!
    očigledno da je ovo vreme rialitija potpuno poremetilo vrednosti, standarde i kodekse pravo-ljudskog ponašanja!
    u ž a s

  2. Pa možda je snimala da pokaže svome sinu koji vozi ko lud da može da nastrada… (ili bratu)… Ja sam recimo prestao da davim kevu da mi kupi motor kada sam vido dvoje kako su pali sa Vespe i…

  3. činjenica je da na cestama ljudi sve više gube kontrolu nad vozilom, pa i živote. Biti svedok nesreće je daleko od prijatnog i malo ko ume da se ponaša u skladu sa očekivanim, svi smo u takvim prilikama zatečenim i najčešće apsolutno nekorisni kad pristignu ljudi koji znaju da ukažu pomoć. Daleko od toga da pravdam gospođu koja je snimala nesreću, ali i sam si rekao da ne znaš razlog zbog čega je to radila, možda je to bio njen način da pomogne. I tvoja osuda nje i njenog postupka mi je malo preterana. Stvari (a i ljudi) često nisu onakve kako izgledaju, a najčešće ih tako vidimo. Ne pričam napamet sve ovo. Možda neki postupci ne pomažu trenutno, ali naknadno mogu imati neprocenjivu vrednost.
    Pre 15 dana mi je zet nastradao. Radi kao vozač kola hitne pomoći. Dok su izvlačili jednog čoveka iz auta napregao se malo više i hrskavica mu je ušla u moždinu, sad stvari idu na bolje, jer je operacija bila uspešna, da nije – ostao bi nepokretan do kraja života.

      • Video si situaciju iz jednog ugla, koji je vrlo moguć, ali to nije jedini ugao posmatranja. Pouzdano znamo da je žena snimala nesreću i da pijavice postoje, pa je odmah zaključeno i da je ona pijavica. MOže biti, ne mora da znači, a čak i da jeste, njen snimak opet može da se iskoristi za dobru stvar.
        U borbi sa birokratijom daleko više vredi jedan neemotivan snimak, nego desetine emotivnih posmatrača.
        Nismo svi isti i ne treba da budemo.

        Moguće da i ja emotivno reagujem na ovu priču, ali nisam žena sa kamerom, ma’ke mi. :)

        • Šunjo
          kao što si rekla uvek postoji više uglova. Svako gleda iz nekog svog ugla. Ono što mene nervira u celoj toj priči je činjenica da se sve mora snimiti… i sve je manje privatnosti.
          Imaš sex. To nije to ako se ne snimi. Tuča nije tuča ako se ne snimi. Pa shodno tome i nesreća nije nesreća ako se ne snimi. Na youtubu svakojake gluposti mogu da se pogledaju što je po meni čist debilizam i idiotizam. Ljudi se čak snimaju dok vrše veliku nuždu pa to publikuju i to se gleda… Mislim gde to vodi… Ne opravdavam svoje stavove i svoje poglede. Mene je ta žena asocirala na takav soj ljudi koji bi sve da snime i koji su u tom fazonu da što oko vidi kamera snimi… Klasična fora iz 1984-te: Veliki brat te posmatra…

  4. Ne znam šta da ti kažem Exxx, pošto sam radila u tom prokletom novinarstvu znam kako je kad te pošalju na neki takav zadatak. Na žalost, ljudi baš to najviše traže da vide i pročitaju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com