Fascinantno, uzbudljivo, sezancionalno, nesvakidašnje…

Taman htedoh da napišem recenziju jednog književnog bestselera kad osetih veliku potrebu da kažem nešto nevezano za samu knjigu. Iz tog razloga svoja zapažanja iskazaću u vidu ovog posta jer se ista mogu odnositi na mnoge knjige a ne samo na ovu za koju sam hteo da iznesem svoje mišljenje i doživljaj.

Ljudima će možda delovati čudno, ali u Srbiji se u velikoj meri čitaju knjige. Mnogo se čita u Srbiji. Čudno, zar ne? Ali meni je još zanimljivije pitanje: zašto? Imaju ljudi previše slobodnog vremena? Ne zna narod šta da radi pa hajde da se razonodi čitanjem. Doqrčilo ljudima gledanje trivijalnih TV programa. Rešila narodna masa da se kulturno uzdiže. Ili je pak nešto drugo u pitanju?

Sigurno je da u tim imaginarnim svetovima sakrivenim među krhikim stranicama papira čitaoci pronalaze svoju utehu i spas od surove realnosti u kojoj žive. Maštaju. Sanjaju otvorenih očiju. Žive neki svoj neproživljeni san i krepe svoju dušu. Za to i služe knjige. I dobro je što ljudi čitaju. Još je bolje ako se čitaju korisne i dobre knjige a ne neke trice i kučine. Međutim, ipak mislim da mnogo više treba da se radi. Treba da se čita, ali mnogo više je potreban rad i trud. Samo trudom i radom može da se promeni ta surova realnost.

Međutim, nije to ono što sam želeo da kažem. To sam rekao „onako u prolazu“. Čisto da ostane zabeleženo. Ono što sam hteo da kažem je da mnoge izdavačke kuće, kako domaće tako i strane, uočivši da može dobra lova da se zaradi na knjigama, pribegle su primeni jednog marketinškog trika. Na gotovo svakoj korici knjige za koju se odlučite da kupite možete da vidite sledeće i slične propagandne poruke: Senzacionalno, uzbudljivo do poslednjih stranica, nepredvidivo, bestseller, nesvakidašnje, najčitanija knjiga, milionski tiraži, majstorski napisano, prevedeno na gomilu stranih jezika,  5. izdanje, čita se u dahu, uži izbor za tu i tu nagradu, 1. nagrada ta i ta, nagrada publike, fascinantno… pa onda kratke recenzije i samo hvale od strane ličnosti od poverenja i institucija sa kredibilitetom… A kad kupite knjigu, zavarani tim silnim advertajzing forama i kad se bacite na čitanje, nigde te fascinantnosti, senzacionalnosti, uzbudljivosti… Knjiga je čak i ispod proseka. Jednom rečju: PREVARA!

E dragi moji virtuelni prijatelji, knjiga vam je ista kao i čovek. Ne može se suditi o knjizi samo na osnovu korica kao što ne se može proceniti čovek na osnovu odela koje nosi. Jeste da oko igra vrlo bitnu ulogu u selektivnosti i odlučivanju, ali isto tako stvara predrasude i izaziva zablude. Zato kad su knjige i ljudi u pitanju, vizuelno reagovanje i procenjivanje je obično pogrešno i površno. Potrebno je zagrebati površinu, skinuti masku, prodreti u suštinu, gledati unutrašnjim očima… Ljudi se provaljuju komunikacijom a knjige čitanjem.

Najžalosnije u celoj toj priči je što je i knjiga postala žrtva te tržišne filozofije. Omot prodaje robu. Pakovanje je najbitnije. Čist marketing. Oko kupuje. Zato se oko i obmanjuje lepom i privlačnom ambalažom. Međutim, to pravilo se ne može primeniti na knjizi. Knjiga nije čokolada, flaša piva niti je ukras koji će svojom lepotom da nam ulepša boravišni prostor. Vrednost i lepota knjige okom nije vidljiva. Lepota i vrednost se doživljava i proživljava. Oči jedinu svrhu i značaj imaju samo prilikom čitanja. Ali objasnite to tržištu i krajnjem korisniku.

Pa kako onda kupiti dobru knjigu? E to je pravo pitanje!

Ko voli da čita on sigurno zna odgovor na to pitanje, zar ne?

26 Comments

  1. E, pa dragi moj, to čitanje knjiga je za malo ozbiljniju analizu. Vidiš, ja ne znam masu naših savremenih pisaca, ali kad se zainteresujem, vrlo brzo zaključim da su kriterijumi drastično opali, baš kao što su opali u svim sferama kulture.
    Osnovni kriterijum za objavljivanje knjige je profit. I sve se i radi u tu svrhu, te korice koje si spomenuo kao i bombastične reči, to je najobičniji marketing.
    Ako se knjige koje imaju dobar marketing čitaju, ako prodaja ide dobro, onda odmah znaš i profil ljudi koji ih kupuju i sve je jasno. Od pozitivnog efekta čitanja knjiga (onako kako to svi mislimo) nema ništa!
    Kao mali prilog, podsećam te koliko su bile čitane knjige Mire Marković. Doduše, prodaja je išla fantastično i zbog podaničko-političkih razloga, ali mogu da kažem da znam lično osobe koje su “gutale” njene rečenice i jedva čekale da izadje nešto novo. Toliko o načitanosti kod nas.
    Internet je čudo! Uvek možeš da se raspitaš o piscu, pročitaš neku kritiku o odredjenom romanu, pre nego što se odlučiš za kupovinu. To je odličan način da se informišeš. Inače, za one koji baš vole da čitaju, toplo preporučujem biblioteke. Članarina simbolična, a možeš da čitaš i klasično i savremeno i stručnu literaturu, da se konsultuješ sa bibliotekarom. :-)

    • Romi
      makar i jedan ovakav komentar na post opravdava njegovo pisanje. Kao što sam napomenuo na početku posta, ovaj tekst je nastao pri mom pokušaju pisanja recenzije za jedan sveži “svetski bestseller”. Sledeća naredna recenzija biće o toj knjizi pa će to valjda pojednostaviti neke stvari. O čitanju i načitanosti narodnih masa nema potrebe da govorimo. Iz naših postupaka se vidi koliko smo načitani, emancipovani i obrazovani.
      Slažem se sa tobom da se na internetu mogu pronaći neki osnovni podaci o piscima, njihovim romanima, ali u najvećem broju slučajeva to je čist epp. Klasičan pokušaj prodaje tako da su u najvećoj meri to samo reči hvale i preuveičavanja. To je i jedan od razloga što sam počeo da radim recenzije knjiga. Ja nemam nikakvih interesa da bilo koju knjigu hvalim ili kudim. Ima mnogo blogova koji pišu recenzije filmova i muzike baš zato što je za gledanje filmova i slušanje muzike potrebno utrošiti mnogo manje vremena. Koliko je samo potrebo utrošiti vremena na čitanje jedne knjige od 500-600 stranica pa uz to i napisati dobru i objektivnu recenziju? Moraš priznati nije to nimalo lak posao. U vezi biblioteka i preporuku bibliotekarki, moram reći ovo: živim u provinciji. U gradskoj biblioteci rade uglavnom žene koje su se zaposlile preko politike. U književnost se razumejau kao ja u nuklearnu fiziku. Jednu od njih sam skoro upitao da mi preporuči neki noviji triler a ona mi donela Agatu Kristi U našu biblioteku nove knjige stižu svake prestupne godine i to obično u 1-2 primerka tako dok se do njih dospe one su već u fazi raspadanja i već su “zastarelo” štivo. Ja svakodnevno čitam više od 20 godina tako da i te kako znam šta je dobra knjiga i šta vredi pročitati zato sam i rešio da pišem o knjigama. Dobra knjiga – najbolja stvar na svetu !!!

      • Bravo Exxx, jako mi se dopada ideja da pišeš recenzije, pogotovo ako aktivno čitaš knjige toliko dugo. Evo, unapred se radujem tvojim tekstovima.
        Ja sam odrasla uz klasike i to zahvaljujući mojoj majci koja je insistirala na druženju sa knjigom. Možda su mi zbog toga kriterijumi malo jači. Čak i savremene knjige koje se preporučuju kao dobre, ne uspevaju da zadovolje moju glad za jakim štivom.
        Preporučila sam internet, ali više kao izvor informacija van zvaničnih sajtova koji, naravno, samo reklamiraju iste. Imam naviku da pretražujem forume, blogove, mišljenja običnih ljudi ali i obrazovanih kritičara u vezi bukvalno svega, pa i knjiga. Različiti stavovi o jednoj istoj stvari, pravo su bogatstvo, tek tada mogu da steknem širu sliku. I onda donosim odluku.
        Može se reći da sam bivši filmofil, sad sam mnogo manje u toku, ali i dalje koliko-toliko uspevam da dodjem do dobrih filmova upravo zahvaljujući takvim pretragama po internetu. Moram da priznam da mi u tome pomaže znanje engleskog, u suprotnom ne znam kako bih uspela da iskoristim ove ogromne potencijale koje pruža internet.
        I stvarno mi je žao za to što si rekao o bibliotekama u provinciji. Znam i ja kakvo je tamo stanje. Ima izuzetaka, ali mnogo više je takvih slučaja koje si opisao. I to je jedna od ilustracija slike i prilike naše stvarnosti. Malo je reći da je to tužno.

        • Romi
          i ja volim teže štivo međutim neke knjige iziskuju mnogo vremena, pažnje, koncetracije, predznanja. Volim da kažem da je čitanje knjiga kao bildovanje. Bilduje se mozak. Ne može se odmah podići teg od 150 kg treba početi sa tegićem od 15 kg va vežbaj, vežbaj, vežbaj… Isto je i sa knjigama. Ne mogu oni koji nemaju naviku čitanja da podnesu neko teže štivo. Bilo bi to preopterećenje za njihov mozak. Zato i postoje toliki boza pisci i kvazi spisateljice… koji pišu tako zanimljive knižice o muško-ženskim odnosima, seksu i ostalnim trivijalnostima

  2. He,he, sviđa mi se tema. Nedavno sam pročitala “u knjigama je duša pisca”… ako imate dodirnih tačaka uživanje je garantovano :)

    Ja knjige kupujem uvek tako što ih “probam” na licu mesta. Otvorim nasumice, pročitam par rečenica… Uvek kada se “uhvatim” za neku, obavezno je i kupim. I nikada se nisam pokajala :)

    • Crno ili belo
      šteta što i danas ne postoji neko kao Branko kockica koji bi decu putem TV ekrana naučio mnogim korisnim i prekopotrebnim stvarima

  3. Lepo receno! Zato, kad god zelim da kupim knjigu uvek presude preporuke drugih ljudi ili je to pisac za koga vec znam da lepo pise. Mada, ne pribegavam toliko kupovini knjiga, vec skidam sa neta ili uzimam iz biblioteke ;)
    U svakom slucaju, slazem se sa tobom oko omota. Koliko li sam se puta pitala koja budala je napisala za neko sranje od knjige da je senzacionalno. Cista prevara.

  4. Ponekad kupim knjigu, ponekad pozajmim, ali uglavnom skidam besplatne knjige sa neta, npr. sa google books.

    Mnogo volim da čitam, ali me zeza nedostatak vremena za čitanje. Daj neki savet, kako stižeš da čitaš? Kako se organizuješ po tom pitanju?

    • Ana
      svako veče, ispružim se u krevet upalim lampu i čitam. To je ritual kojeg se pridržavam. Retko kad gledam TV. Znači vreme koje bih utrošio na buljenje u kutiju koja život znači, ja čitam…

      Ne volim internet knjige i dosta love pucam na kupovinu knjiga

  5. Ma bitno je da ljudi čitaju knjige kakve god da su. Mnogo je bolje to nego da čitaju žutu štampu i crne hronike, gledaju glupave i prostačke tv programe, troše novac koji nikad nemaju dovoljno u sportskim kladionicama, raznim birtijama ili cirkajući pivo ispred drakstora.
    I dobro je ako u Srbiji može da se zaradi od prodaje knjiga… To mi iskreno rečeno, daje nadu da ipak možda nije još kasno

  6. Uh! Pa… preporuka je ono sto me najcesce navede da kupim knjigu. Ali i to zna da zakaze!
    pre nekog vremena kupila sam Viktora Peljevina “Zivot insekata” i jos stoji procitana do pola :( ne ide, pa ne! a hvalospeva o njoj – onoliko!)
    Danas sam kupila Zahara Prilepina i jos malo pa gotovo! sutra idem da kupim i drugu njegovu knjigu, a sa nestrpljenjem cekam i trecu koja je na prevodjenju :) ))

    I sad… sta reci… da bi dobio, moras nekad i da izgubis u toj borbi sa vetrenjacama :) ))

  7. Pingback: Fascinantno, uzbudljivo, sezancionalno, nesvakidašnje… | www.blogovnik.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com