Gorki mesec

Na blogu eXperiment, počevši sa ovim postom, biće pokrenuta još jedna kategorija pod nazivom »Filmovanje« u kojoj ću objavljivati recenzije filmova i serija koji su na mene kao ličnost i čoveka imali priličan uticaj. Biće tu i novih i starih filmova i serija, filmova i serija koji su me naterali na razmišljanje, ubacili u rebus, promenili poglede na svet, proširili horizonte, šokirali, ostavili bez teksta… S obzirom na to da danas i nije neki problem doći do određenog filma kao i činjenica  da je sedma umetnost  odavno od književnosti preuzela tu ulogu kreiranja i nametanja mode, ukusa, trendova, kulture, pogleda na svet, mišljenja, tekstovi iz ove kategorije mnogima će dobro doći kao preporuka šta pogledati.

Ekspanzijom holivudskih glupavih sterotipnih blokbastera čiji je jedini kvalitet manifestovan u preskupim vizuelnim efektima, uništava se umetnička vrednost i sama draž filma. Hiperprodukcija treš filmova i trivijalnih sapunica, čija je jedina svrha što veći profit i zamajavanja širokih narodnih masa, u neku ruku ima uticaj i na kreiranje ukusa globalnog spektatorijuma a samim tim i na dekadenciju umetnosti u sedmoj umetnosti. Iz tog razloga pokreće se ova kategorija. Da podseti na dobre filmove i kvalitetne serije, kojih na svu sreću, ima poprilično. Međutim, sigurno je da ste mnoge filmove koje ću predstaviti na ovom blogu već odgledali, ali bez brige. Sigurno će se pronaći neki filmčić ili pak serija koji su vam promakli a koje svakako treba pogledati ili treba ponovo pogledati. Pa da krenemo…

GORKI MESEC  (Bitter moon) – Roman Polanski

Film »Gorki mesec« bio je inicijalna kapisla za rađanje moje manije prema filmovima Romana Polanskog. Nakon ovog filma odgledao sam gotovo sve njegove filmove. Neki su me oduševili. Neki razočarali. Sve u svemu Polanski je snimio nekoliko jakih filmova koji će još dugo vremena biti nametnut visoki standard i domaći zadatak mnogim trenutnim i budućim režiserima. Jedan od njih, sigurno je, i film »Gorki mesec«.

Mnogi ljudi su oduvek imali i dalje imaju pogrešnu predstavu o stanju svesti koje obično nazivamo ljubav i telesnom odnosu koji obično definišemo kao seks. Mnogi, zapravo, i ne znaju šta je to ljubav, strast, požuda, erotika, seks, ali ne zato što nisu bili u prilici da to dožive ili iskuse, nego zato što nisu bili u potpunosti tome posvećeni i nisu se u potpunosti predali tim osećajima. Polanski je to objasnio na najbolji mogući način. Psiho-erotski triler sa prelepom i seksipilnom Emmanuelle pobuđuje u gledaocu niske strasti, uzburkava libido, ruši tabue, poigrava sa osećanjima, podiže percepcije na više nivoe, poigrava psihom, izaziva stanje šoka, daje seksu druge dimenzije… Mislim da nisam gledao film sa većim nabojem erotike, požude, želje, pobude, okrutnosti, sebičnosti, inferiornosti, superiornosti….

Nije preternao reći da je Polanski, još pre skoro 20-tak godina, snimanjem svog »Gorkog meseca« uspeo da za samo dva sata, ekranizacijom svojh opscenih vizija, razobliči seks i seksualne odnose, demistifikuje ljudsku izopačenost i perverziju, uzburka animalne strasti i pobude u ljudskoj psihi… Polanski je shvatio da nije dovoljno samo videti na ekranu (filmskom platnu) požudu, erotiku, seks, razvrat, blud, nemoral… Potrebno je sve to doživeti gledajući… zato je otišao par koraka dalje od prostog prikazivanja ekspclicitnih scena seksa i nasilja. Iz tog razloga, tokom čitavog filma, kroz naraciju glavnog aktera, gledaocima se omogućava da kroz jednu čulnu percepciju dođu do otkrovenja. Polanski je  shvatio da film nisu samo pokretne slike, dobra priča, dobri glumci, flertovanje kamere sa publikom… Dobar film ima svoju dušu, svoju emociju, svoju energiju, koja se tokom emitovanja prenosi na gledaoce. Takvi filmovi nameću standrade, pomeraju granice, postaju antologija… Polanski je svom »Gorkom mesecu« dao dušu, emociju, energiju, moć baš tom naracijom. On je gledaoce uveo u jedan svet perverzije, sekslualnog ludila, erotomanije, razvrata tako što im se uvukao u dušu i psihu i tu napravio totalni haos i pometnju. Na najbolji mogući način uspeo je da prikaže destrukciju ljubavi i strasti, transformaciju ljubavi u mržnju, divljenja i obožavanja u gnušanje i sažaljenje, mazohizma u sadizam…

Nakon gledanja »Gorkog meseca« neminovno se dolazi do zaključka da preteranu strast, požudu i želju ništa ne može obuzdati, da taj oganj, kada se rasplamsa, ništa ne može kontrolisati i da obično sagori i pregori uzročnike. Da je u osnovi ljudske prirode da povređuje i nanosi bol kako drugima tako i sebi. Da seks koliko god raznovrstan, eksperimentalan i atipičan bio vremenom postane kliše i dosadan, da to nije samo puki čin, penetracija, defloracija, prosta reprodukcija, već da je to mnogo kompleksnija, mističnija i dublja duhovno-telesna komunikacija i sinergija, da granice i tabui ne postoje, da je u ljubavi, kao i u ratu sve dozvoljeno, da ljubav vrlo često može biti destruktivna i samodestruktivna, da razlika između ljubavi i mržnje ne postoji, da su to dve strane iste medalje… ali da vam ja ne crtam, pogledajte film…

ARVE Error: need id and provider