E-mail koji me je razbio

Pored gomile privatnih e-mailova koje koristim, na poslu imam i jedan službeni koji gotovo i ne upotrebljavam. Naime, komunikaciju na službenom nivou ostvarujemo preko tzv intraneta tako da taj e-mail nisam koristio niti proveravao poštu mesecima unazad jer sam znao da niko neće da me kontaktira preko neta kad imamo brzu, funkcionalnu i sigurnu internu mrežu komuniciranja.

Na znam šta mi beše juče da otvorim e-mail da vidim ima li šta. U inbox-u beše jedna poruka. Pošiljalac – ime i prezime koje mi u tom trenutku ništa nije značilo. Otvorih.

Posle buljenja u monitor nekoliko minuta, čitanja tek otvorenog maila i posmatranja fotografije koja je bila u attacmantu, ustadoh sa stolice sav besan i uznemiren.

Pritisak mi je skočio na +∞. Nisam mogao da poverujem da mi je takav e-mail bio poslat. Pokušao sam sebe da stavim u poziciju pošiljaoca ali od takve pomisli mi je bilo još teže. Nisam želeo da razmišljam u tom pravcu. Ne znam šta bih radio da doživim tako nešto. U najmanju ruku znam da bi me grizla savest i progonio osećaj krivice do kraja života. Sreća bi zauvek napustila moju dušu a moj život bi postao teška muka, patnja i jad. Možda bih u trenutku očaja izvršio i samoubistvo. Ali kao što rekoh, neću da razmišljam u tom pravcu.

Otišao sam do kolega i pozvao ih da vide kakav sam e-mail dobio. Njih dvojica su ušli u kancelariju i pročitali mail. Njihova reakcija beše slična mojoj. Neverica, šok, bes, strah… E-mail je bio poslat pre nekoliko meseci. Pošiljalac – otac  devetogodišnje ćerke. U attachmentu slika devojčice. Poruka: nestala devojčica, molimo Vas ako je primete da se obrate policiji i da nas što pre kontaktirate…

I šta reći, sem, da je ovo samo jedan od mnogobrojnih primera potpune dekadancije ljudske civilizacije. Znam da se to dešava svaki dan i da su dnevne novine prepune takvim i sličnim sadržajem ali ovo sam shvatio lično. Valjda zato što je bilo poslato na moj e-mail. Neću da se zamaram pretpostavkama kako je taj nesrećni otac došao do mog maila i ko ga je zapravo i poslao. To je nebitno u celoj priči. Ja sam i do sada bio vrlo nespokojan kada bih klince puštao napolju, na ulicu, da se igraju i druže sa drugarima. Posle ovog sam u još većoj paranoji.

Ceo dan sam razgovarao sa ljudima o toj nesrećnoj devojčici, nesrećnom ocu i nesrećnoj porodici. Pitali smo se šta joj se desilo. Da li je živa i gde je? Da je nije možda oteo neki psihopata, silovao pa potom ubio ili možda još uvek siluje u nekoj vukojebini daleko od očiju sveta? Da nije možda završila u nekom bordelu kao žrtva human trafficking-a gde će raznorazni bogati pedofili skrnaviti njeno mlado telo i iživljavati na svakojake načine za šaku prljvih novčanica? Da nije možda kidnapovana zarad trgovine organima, da bi nekom bogatom starkelji produžila još koji dan života, koji će izdašno platiti mladi bubreg, srce, jetru kao da kupuje kilo kupusa?

Ne znam šta joj se desilo. Šta god da je, strašno je i užasno. Poslednji pasus sam namerno napisao malo brutalnije samo da bih što realnije uspeo da dočaram tu strahotu. Ali to su samo reči. One ponekad nemaju značaja. U svakom slučaju, ovo je apel svim roditeljima da malo više povedu računa o svojoj deci. Monstrumi, psihopate i kriminalci su svuda oko nas. ČUVAJTE SVOJU DECU jer niko drugi neće !!!

23 Comments

  1. Užasno i kada se samo zamisli. Pre ne znam tačno koliko vremena dobila sam sličan mejl, twitnula, a onda su mi drugari sa twitera rekli da je u pitanju lažna spamerska uzbuna i pokazali mi sa kog sajta su mentalaći “pozajmili” fotografiju devojčice, koja je živa, zdrava, srećna sa svojim roditeljima. Mnogo bolesna priča. Posle ovog tvog posta iskreno se nadam da je u pitanju ista devojčica i da je u pitanju laž, mada koliko bolesnika ima na ovom svetu nikada se ne zna.

    • Kao i Charolija mislim. To je neka fora i bolesni su oni koji salju takve mejlove i izazivaju kod ljudi sve ovo sto su i kod tebe i svakog normalnog coveka.
      Za ostalo ako je istina se razumemo i isto mislimo.
      E, slabo ti se snalazim po ovom blogu, jedva nadjoh gde da komentarisem.
      Naucicu nekada

  2. Teska tema, jako. U oktobru je, na putu od skole do kuce, nestala 11-togodisnja devojcica, Ana, nezna, plava. Mesecima su je trazili, nadali se. Otac je nudio ogromne nagrade. Nista. Na kraju, nadjeno je telo, zakopano. Uhvacen i ubica. Ali njen zivot vise nista nece vratiti. Ovde apeluju na roditelej da decu ne pustaju samu, edukuju ih policajci u okviru predavanja u skoli. Davno to vise niko ne smatra paranojama prebriznih roditelja :-( .

  3. E, ne znam. Vidjam roditelje koji vode decu u gimnaziju. Ja se trudim da ih ne frustriram svojim strahovima i nikako ne umem da nadjem pravu meru.

    • Magi
      i ja se trudim ali kao što kažeš neikako da nađem pravu meru. Prednost je što ja živim u maloj sredini pa je mirnije ali…

  4. šta god da kažem na temu malo je! nisam pametna…

    p.s. super ti novo utočište!! nek je sa srećom!

  5. Strasno! Jezivo!
    razmisljam kao ti i takodje se o deci brinem kad su napolju,kad se igraju i ja bas nemam neku kontrolu gde su,i uzasno me nerviraju oni koji govore ” ne preteruj, kako se nama nista nije desilo dok smo bili mali” ko je za ovo znao u nase vreme dok smo bili deca, pa ovoga nije bilo, a ovde je to skoro ko dobar dan, na svakih pola sata se dogodi tako nesto… ma uzas, ne smem ni da mislim…

  6. Ma je*emu čvorka… Juga možda i nije bila cool ali brate nismo “patili” od tih problema. Igrali smo se između blokova i niko nam nikad prišao nije :) … Doduše jeste da smo mislili da nam jedan sa Anštajnovom frizurom nešto hoće u stanu gde smo trebali da pokupimo stari papir… ali smo se snašli gurnuli ga i pobegli napolje!!!! Jeah!

  7. Jaooo, Exxx :) Prvo samo da pohvalim izgled bloga!!! Fantastičan je. A, drugo, nisam skontala da nisam promenila tebe novog u blog rollu, pa sam se začudila što ne pišeš. Silly me!

    Šta reći za tekst? Strašne stvari se dešavaju. Ovde, kad se tako nešto desi, pošalju kolektivni mail (da upozore npr. studente)na zahtev žrtve..Moguće da je još neko dobio taj mail, jadni otac se, verovatno, nada da će tim putem skrenuti pažnju, a možda i pronaći svoju ćerku..Tužnoooo ;(

  8. Pingback: E-mail koji me je razbio | www.blogovnik.com

Leave a Reply to magi Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Current day month ye@r *

Why ask?

[+] Zaazu Emoticons Zaazu.com